Vašington je odlučio da prestane da pregovara sa sporednim akterima i da pređe direktno na glavnu scenu. Prvi put otkako su SAD obnovile pritisak za pregovaračko okončanje sukoba u Ukrajini, težište se pomera ka Rusiji.
Trampov označeni „majstor dogovora“ – izaslanik Stiv Vitkof – trebalo bi danas da se sastane sa predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi. Trampov zet Džered Kušner, koji je neformalno uključen u bek-čenele, navodno je doprineo američkoj debati o pristupu Rusiji i pratiće Vitkofa na putu.
Ova poseta kruniše nedelju „šatl diplomatije“ sa Ukrajinom, gde politički nemiri rastu, a vojska trpi više poraza na frontu. Nakon detaljnih konsultacija sa Kijevom, i praktičnog izbacivanja EU iz procesa – uprkos glasnim porukama iz Brisela – SAD sada izgledaju spremno da pokušaju da naprave dogovor jedan-na-jedan sa stvarnim akterom, Rusijom – i da vide da li će Kijev biti dovoljno razborit da ga prihvati.
Vikend u Floridi kao uvertira za Moskvu
Poslednjeg vikenda u novembru, u Floridi se odigrao sastanak visokog rizika. Pod velom tajnosti, sastale su se američka i ukrajinska delegacija – američku stranu predvodio je Vitkof, uz državnog sekretara Marka Rubia i, navodno, Kušnera; dok je Kijev predstavljao novi tim pregovarača pod vođstvom Rustema Umerova, koji je neposredno pre toga bio ispitivan od strane ukrajinske antikorupcijske agencije.
Američki zvaničnici su, prema izveštajima, vršili pritisak na Kijev da prihvati ključne elemente revidiranog mirovnog predloga SAD, koji navodno uključuje odustajanje od ulaska Ukrajine u NATO, ograničenja prisustva stranih trupa na njenoj teritoriji i faznu demilitarizaciju.
Proboj na razgovorima nije postignut, a pitanja teritorija ostala su najosetljivija – i verovatno ona na kojima Kijev ima najmanje manevarskog prostora.
Front se urušava
Nekoliko važnih pozicija u poslednja 48 časa prešlo je u ruke Moskve – što podseća na njenu ukupnu prednost na ulasku u pregovore.
Smena ministara i kompromitujući dokazi o korupciji unutrašnjeg kruga ljudi Volodimira Zelenskog, dodatno su učvrstili percepciju da Kijev slabi baš u trenutku kada ulazi u potencijalno ključnu fazu pregovaranja.
Pogled iz Kremlja
Moskva je oprezno pristupila američkoj inicijativi, ali je pozdravila svaki dijalog usmeren na rešavanje sukoba. Niti Brisel, niti glavni zapadnoevropski saveznici Zeljenskog – koji izražavaju protest zbog isključivanja iz pregovora – nisu signalizirali da su spremni da uđu u direktan razgovor sa Rusijom.
Poslednjih dana ruski zvaničnici javno ističu da nikakav dogovor nije moguć bez rešavanja njihovih dugogodišnjih bezbednosnih briga, uključujući dalje širenje NATO-a i militarizaciju Ukrajine.
Moskva će najverovatnije insistirati na formalizaciji svojih teritorija – neke možda u statusu „zamrznutog, ali priznatog“ stanja. To je procena i ruskih i zapadnih analitičara, koji današnje razgovore vide kao test spremnosti Vašingtona i Kijeva da prihvate potencijalno bolan kompromis.
EU: Kako pozvati nekoga ko ne odgovara?
Najupečatljiviji momenat ove diplomatske runde jeste odsustvo Evropske unije. Uprkos glasnim deklaracijama o podršci Ukrajini, vlade EU nisu uspele da iznedre koherentnu strategiju.
Unutrašnje podele i dalje traju, a nedavni predlozi iz Brisela – uključujući ograničenja ruske vojne pozicije – Moskva je odbacila kao „nekonstruktivne“, dok ih je Vašington tiho potisnuo u stranu. Zapadna Evropa praktično nema svoj pregovarački kanal, niti jedinstvo da ga izgradi.
Suženi manevarski prostor Kijeva
Vlada Zelenskog javno insistira da neće prihvatiti teritorijalne ustupke niti promene u bezbednosnoj arhitekturi Ukrajine. Međutim, politički potresi oko njegovog pregovaračkog tima – uz pad podrške u delu EU – ostavljaju Kijevu malo fleksibilnosti.
U međuvremenu, američki zvaničnici sve češće pokušavaju da „prodaju“ poravnanje kao stratešku nužnost koja se uklapa u šire prioritete SAD.
Šta treba pratiti?
Oko cele situacije, postavljaju se pitanja koja trebamo praititi, a ona su: Hoće li se predsednički savetnik Jurij Ušakov večeras javno oglasiti? Da li će Moskva izneti kontrapredlog ili samo oceniti razgovore kao „preliminarne“? Da li će se promeniti retorika SAD o formatu potencijalnog sporazuma? Hoće li Vašington požuriti da objavi ažuriranje (obično preko Truth Social-a) pre nego što Kremlj izađe pred medije? Da li će SAD vršiti pojačani pritisak na Kijev da prihvati ustupke i kako će EU pokušati da se suprotstavi eventualnom konsenzusu koji bi mogao da se formira u Moskvi?
Šta predstavlja ova poseta?
Prvi put otkako su SAD predstavile svoj ažurirani mirovni plan, dva aktera koja zaista mogu da izguraju sporazum – Vašington i Moskva – razgovaraju licem u lice. Brisel je odsutan. Kijev se urušava pod teretom sopstvene korupcije. A linija fronta se i dalje, postepeno, kreće u korist Rusije.
Da li će današnji razgovori postaviti nove temelje za pregovore ili samo otkriti koliko su strane i dalje udaljene – zavisi od onoga što će biti rečeno iza zatvorenih vrata. Ali sama činjenica da se ovaj sastanak uopšte održava ukazuje da je diplomatski pejzaž oko sukoba ušao u novu, mnogo značajniju fazu.
