Da li je gluma profesija ili poziv? Kako se to rađa neko ko je predodređen da bude glumac, ili, kako se to postaje? Da li je svaki glumac svestan i željan da mu posao bude život, ili ima i onih koji povlače jasne granice? Da, ima ih i bio je gost podkasta Kompas – Dejan Lutkić.
Sa čovekom koji ne voli i beži od epiteta, koji smatra da je rad na sebi važniji od bilo koje uloge i čovek koji se ne libi da glasno i jasno kaže da su žene najvažnija bića, nastavili smo potragu za Kompasom pravih vrednosti.
„Gluma nije moj život, gluma je moj posao“
„Gluma nije moj život, gluma je moj posao“, već na samom startu rešio je dilemu našeg anketnog pitanja i objasnio zašto je to tako:
„Moj život je nešto drugo, gluma je deo mog života, ali definitivno nije moj život jer da je moj život ne bih mogao da imam ni porodicu pored toga niti bih mogao da imam nekakve prijatelje pored toga, niti bilo kakve druge vrste aktivnost. Onda bih morao 24 sata dnevno 365 dana godišnje da posvetim tom svom životu u tom slučaju glumi, na šta ja konkretno, ja to nikad nisam želeo“.
„Neke odluke u životu bih doneo drugačije“
Da je duhovnost bitna i deo njegovog života, rođeni Vojvođanin, ali ipak „Zemunac više nego bilo šta drugo“, ne krije, kao što ne krije ni da se kaje zbog mnogo toga iz prošlosti.
„Ja se kajem zbog dosta, dosta stvari koje sam uradio, pre svega u životu, a onda i u poslu i da sam imao, ne ovu pamet, da sam imao ovu mudrost, da sam imao ovaj nivo zrelosti koji sad imam, da ne zvučim pretenciozno, ja ne mislim da sam ja nikakav hiperzreo čovek, mislim da dok god hodamo i živimo ovom zemljom, mi sazrevamo i da treba da se trudimo i da radimo na sebi svakoga dana bukvalno, ali da, definitivno bih neke odluke doneo drugačije“.
Kada su devedesetih mnogi odlazili iz Srbije, on je odlučio da ostane. Spreman je da svakodnevno radi na sebi i da otkloni ego i sujetu. Ne želi da živi po nametnutim standardima društva, jer „tako gubimo sebe“.
Dužni smo da živimo u slavu Boga i korist svoga bližnjega
„Ja mislim da je to užasno važno biti iskren prema samom sebi, jer ne možeš da budeš iskren prema drugima ako nisi iskren prema samom sebi. Ako tebi, tebi nije dobro, ne može ni u tvojoj okolini da bude dobro, a ti si nekako, ja zaista verujem da smo mi dužni zaista da živimo u slavu Boga, u korist bližnjeg i za spasenje duše svoje i kako je onda to moguće da radiš ako se ljudi oko tebe ne osećaju dobro?“, upitao je Lutkić, a zatim se osvrnuo na verovatno svima nama jednu od najvažnijih tema – porodicu:
„S obzirom da ja ima dve ćerke, Bogu hvala, znači prvi njihov model u životu sam ja, što se muškaraca tiče i moja dužnost je da, da nekako kad nas je Bog spojio, mene i moju suprugu, da ja se tim odnosom bavim i da svojim ćerkama pokažem šta u stvari znači biti muško i da to nema veze niti sa količinimo mišića, niti sa količinom novca, niti sa automobilom, niti sa garderobom i tako dalje i tako dalje, nego ima veze sa tim kako se ophodite prema svojoj ženi i prema drugim ženama“.
Bog je odabrao žene da kroz njih stvara novi život
Na kraju, istakao je:
„Mi stalno prenebregavamo jednu stvar, Bog je odabrao žene da kroz njih stvara novi život, nije odabrao nas, pa ko je vama dao prava da nemate poštovanja prema tome. Da počnemo od te stvari, pa nadalje, jednostavno za mene su žene jedna jako, jako, jako kompleksna bića i bića koja treba poštovati, koja treba negovati kao i svaku biljku o kojoj se brinete, ne može da raste, ne može da procveta, ne može da sazri, ako u vama kao u partner nema tu vrstu podrške“.
O ulogama koje su ga „takle“, Vranju i granicama koje se ne libi da postavi, pogledajte u najnovijoj epizodi Kompasa, a naša ekipa zahvaljuje gospodinu Lutkiću na izdvojenom vremenu i sadržajnom razgovoru.
