Javna rasprava o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, koja je trajala jedanaest dana, okončana je u atmosferi snažnih podela. Dok jedni tvrde da je reč o neophodnom koraku ka zaštiti dece i usklađivanju sa evropskim standardima, drugi kao što je naš gost advokat Nebojša Perović, upozoravaju da bi nove odredbe mogle duboko da naruše odnose unutar porodice, unište institucionalni karakter iste i promene samu suštinu roditeljstva.
U centru polemike našla se odredba koja se odnosi na potpunu zabranu fizičkog kažnjavanja dece, ali i najavljeni mehanizmi kontrole i prijavljivanja, uključujući i digitalne platforme.
Šta donose izmene porodičnog zakona?
Predlog izmena Porodičnog zakona predviđa jasnu i nedvosmislenu zabranu svakog oblika fizičkog kažnjavanja dece, uključujući i ono što se u javnosti često naziva „vaspitnom ćuškom“. U članu 70a navodi se da roditelji ne smeju da podvrgavaju dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju ili bilo kojim kaznama koje narušavaju dostojanstvo i integritet deteta.
Ova zabrana ne odnosi se samo na roditelje, već i na hranitelje, staratelje i sva lica koja dolaze u kontakt sa detetom.
Pored toga, zakon predviđa i mehanizme kontrole – u slučaju kršenja, država bi mogla da primeni mere kao što su korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, obavezna savetovanja i edukacija roditelja, a u težim slučajevima i delimično ili potpuno lišenje roditeljskog prava.
Jedna od najkontroverznijih ideja bila je uvođenje aplikacije putem koje bi deca mogla da prijave nasilje, ali prema poslednjim informacijama, ta odredba će biti izbačena iz nacrta zakona.
„Osnovno pravo svakog deteta je da provodi što više vremena sa majkom, a ne da mu kažeš tvoje pravo je, ukoliko majka tebi hoće da pokuša telesnu povredu, evo ti aplikacija, prijavi majku. Pa čekaj. I onda bi posle nevladine uzimale novac iz nekih projekata da idu po školama, da drže predavanja i da obučavaju decu da to imaju pravo. I sad mi se svi zakopčavamo na leđima, mi to ne vidimo, ne znamo, nego u stvari pogrešno tumačimo ove izmene i dopune.“ – istakao je Nebojša Perović u našem podkastu.
Usklađivanje sa preporukama EU
U obrazloženju zakona navodi se da je Srbija godinama dobijala preporuke da izričito zabrani telesno kažnjavanje dece. U izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu naglašeno je da je potrebno uskladiti zakonodavstvo sa međunarodnim standardima u oblasti prava deteta.
Stručnjaci koji podržavaju izmene ističu da je reč o „razvojnoj normi“ koja ne podrazumeva automatsko kažnjavanje roditelja, već postepenu promenu društvenih navika.
Prema njihovom tumačenju, ključni faktori u proceni biće intenzitet i kontinuitet upotrebe fizičke sile, kao i njen uticaj na zdravlje i psihološki razvoj deteta.
Glas struke: zaštita deteta kao prioritet
Stručnjaci iz oblasti socijalne zaštite naglašavaju da deca koja odrastaju u okruženju gde se fizička sila koristi kao sredstvo vaspitanja često usvajaju taj model ponašanja.
„Dete na takvom modelu uči da je nasilje dozvoljeno i da se konflikti rešavaju silom“, jedna je od ključnih poruka iz stručnih krugova.
Oni ističu da je obaveza države da roditeljima ponudi alternativu – programe podrške, edukacije i razvoj nenasilnih metoda vaspitanja.
Kritike: „Zakon koji razdvaja porodicu“
Sa druge strane, advokat Nebojša Perović, oštro kritikuje predložene izmene, ocenjujući ih kao opasan korak ka urušavanju porodice.
„Porodični zakon je nešto što se tiče celog društva. Zakon služi životu, nikad život ne služi zakonu“, naglašava Perović.
On smatra da se pod izgovorom zaštite prava deteta uvodi model koji roditelje stavlja u podređen položaj i narušava prirodni autoritet u porodici.
„Ovde se ne priča o detetu – priča se o porodici. Ako razdvojite dete od majke i oca u pravnom smislu, onda ste već napravili dve strane. A porodica nije sukob – porodica je jedno“, ističe on.
Pitanje nasilja – ali sa druge strane
Jedan od ključnih argumenata kritičara jeste da se u javnosti zanemaruje sve učestaliji problem nasilja dece nad roditeljima.
„U Srbiji je danas mnogo nasilja od strane maloletnika prema roditeljima, ali o tome se ćuti“, upozorava Perović.
Prema njegovom mišljenju, fokusiranje isključivo na prava deteta, bez istovremenog jačanja odgovornosti, može dovesti do narušavanja ravnoteže unutar porodice.
Uticaj škole i društva
Perović ukazuje i na širi društveni kontekst, naglašavajući da vaspitanje deteta ne zavisi samo od roditelja.
„U vaspitanju veliki uticaj imaju škola i okruženje. Danas imamo situaciju da su nastavnicima vezane ruke, da roditelji gube autoritet, a sistem ne nudi jasna rešenja“, kaže on.
Ovaj stav deli deo javnosti koji smatra da se problemi u vaspitanju ne mogu rešiti isključivo zakonskim merama, već zahtevaju širu društvenu strategiju.
Porodica kao vrednost
Uprkos različitim stavovima, jedna poruka se provlači kroz obe strane – značaj očuvanja porodice.
„Roditelji i deca su jedno. Porodica je zajednica, ne pravni odnos dve suprotstavljene strane“, ističe Perović.
On dodaje da je neophodno pronaći balans između zaštite dece i očuvanja porodičnih vrednosti.
„Veoma je važno da očuvamo instituciju porodice. Da je u potpunosti očuvamo.“
Između zakona i upodobljavanja društvu
Polemika oko Porodičnog zakona otvara dublje pitanje – gde je granica između zaštite i kontrole, između prava i odgovornosti, između zakona i života.
Dok jedni veruju da će nove mere doprineti zdravijem odrastanju dece, drugi strahuju da bi mogle dovesti do nepredvidivih posledica po odnose unutar porodice.
Jasno je samo jedno: ova tema daleko prevazilazi pravni okvir i zadire u same temelje društva.
A odgovor na pitanje kako vaspitavati decu u savremenom svetu – ostaje otvoren.
Ako Vas interesuje ova tema koja je podigla buru u javnosti u prethodnom periodu, pogledajte celu emisiju sa Nebojšom Perovićem na našem Jutjub kanalu:
