Dr Vesna Marjanović, etnolog i antropolog, rođena je 1954. godine u Zemunu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Više od dve decenije radila je kao etnolog u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, a potom kao muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu, gde je bila urednik Glasnika Etnografskog muzeja. Specijalizovana je za narodnu tradicionalnu duhovnu kulturu, procese transformacije običaja, narodnu religiju i „obrnutu društvenu stvarnost“.
Doktorsku disertaciju je posvedila maskama, maskiranju i ritualima u folkloru
Doktorsku disertaciju posvetila je maskama, maskiranju i ritualima u folkloru, posebno u Vojvodini. Radi kao vanredni profesor na Novoj akademiji umetnosti Evropskog univerziteta u Beogradu i profesor strukovnih studija u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi.
Autorka je brojnih naučnih radova o krsnoj slavi, pogrebnim običajima, kalendaru i simbolima narodne kulture.
Dr Vesna Marjanović je jasno poručila: „Običaji nas čine narodom.“ U strukturi je ostalo prepoznatljivo, sa nekim arhajičnim vremenima, i pogrebni običaji – odnosno ti kultovi posvećeni pokojnicima i mrtvima – zadržani su do dana današnjeg. Vampir nije iz naše tradicije, a neki arhaizmi se uvode koji nam nisu važni.
Porodica je glavna institucija koja prenosi tradiciju
Prema rečima dr Marjanović, porodica ostaje glavna institucija koja prenosi tradiciju, ali se u savremenom dobu pojavljuje i jako komercijalno interesovanje za običaje. Ona je posebno istakla fenomen krsne slave kao specifičan srpski običaj koji vezuje ljude za područne hramove i koji je duboko utkan u nacionalni identitet. Čak i u vremenima kada se slava krila pod izgovorom „slavim rođendan“, ona je opstala kao jasan marker porekla i pripadnosti.
Etnološkinja je objasnila da se Vaskršnje jaje smatra simbolom života, dok je hleb spona između svakodnevnog (nasušnog) i egzistencijalnog. U pogrebnim običajima i kultu mrtvih, kako je rekla, struktura je ostala prepoznatljiva još od arhajskih vremena i zadržala se do današnjeg dana.
Posebno je pomenula da Romi imaju običaj da uoči praznika Svete Petke svi dođu u portu manastira ili crkve, što pokazuje kako se različite zajednice uključuju u zajednički kalendar. Dr Marjanović je govorila i o transformaciji običaja: koledari su vremenom postali korinđaši, a plivanje za Časni krst je novija tradicija koja više predstavlja pokazivanje izdržljivosti i snage mladića nego čisto verski čin.
Nasuprot tome, paljenje badnjaka se nije suštinski promenilo generacijama. Ona je skrenula pažnju da se ponekad uvode arhaizmi koji nisu važni za današnjicu, dok se neki pravi narodni elementi zapostavljaju.
Ako vam se ova tema čini interesantnom, pogledajte celu emisiju sa dr Vesnom Marjanović na našem YouTube kanalu:
