Devetog maja 1945. godine, kapitulacijom nacističke Nemačke okončan je Drugi svetski rat u Evropi i 9. maj se od tada obeležava kao Dan pobede. Slavi se i kao Dan Evrope.
Bezuslovnu kapitulaciju Nemačke u Berlinu je nešto iza ponoći, 8. maja 1945. potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza potpisnik je bio maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.
Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa i njihovih saveznika još nekoliko dana pružali otpor, a u Jugoslaviji je to potrajalo do 15. maja.
Datum koji predstavlja službeni završetak Drugog svetskog rata jeste 2. septembar, kada je na američkom bojnom brodu Misuri u Tokijskom zalivu Japan potpisao kapitulaciju posle bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki.
U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, našla se 61 država i oko 110 miliona vojnika.
Procene govore o 50 do 80 miliona poginulih, od toga je civila bilo između 38 i 55 miliona.
Državna komisija bivše Jugoslavije svojevremeno je objavila da je u ratu poginulo 1.706.000 osoba, među njima više od 300.000 boraca.
Dan Evrope
Deveti maj obeležava se i kao Dan Evrope, jer je tog dana 1950. godine ministar spoljnih poslova Francuske Robert Šuman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavljanje novog poretka, u kojem ne bi bilo mesta za sukobe među evropskim zemljama.
Suština njegove ideje bila je u uspostavljanju zajedničkih tela, tačnije odnosa, najpre u proizvodnji i distribuciji uglja i čelika kao temelja industrijske snage.
Naredne godine osnovana je Evropska komisija za ugalj i čelik, koja je vremenom prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, da bi četiri decenije kasnije, 1991. u holandskom gradiću Mastrihtu bila proglašena Evropska unija.
Evropski savet je 1955. godine u Milanu odlučio da se dan objavljivanja Šumanovog plana, 9. maj, obeležava kao Dan Evrope.
Gde se Evropa nalazi danas?
Osam decenija kasnije, Evropa se nalazi na teškom ispitu. Iako je decenijama uživala u prosperitetu izgrađenom na antifašističkim temeljima, današnji kontinent je rastrzan unutrašnjim podelama, ekonomskim nesigurnostima i povratkom ratne retorike na svoje granice. Evropa danas često deluje kao da je zaboravila lekcije iz 1945. godine, tražeći novi identitet u svetu koji se ubrzano menja, dok istovremeno pokušava da očuva jedinstvo koje je postalo krhko pod pritiskom globalnih interesa.
Došli smo u paradoks da na komemoracijama i danima sećanja na žrtve antifašizma nema mesta za one koji su dali najviše. Tako u Aušvicu danas nema mesta za rusku delegaciju, a raznim istorijskim vratolomijama se nacifašisti pokušavaju predstaviti kao najveći antifašisti.
Upravo ta revizija istorije, koja više nije tiha, nego sve glasnija, je najveća opasnost današnjeg vremena. Svedoci smo vremena u kojem se vrednosti antifašizma često relativizuju. Pokušaji da se izjednače žrtve i dželati, rehabilitacija kvislinških pokreta i minimiziranje uloge oslobodilaca direktno podrivaju tekovine 9. maja.
Puna usta antifašizma su upravo onima koji su gradili društva ili se danas zalažu za politike koje su u potpunoj suprotnosti sa antifašizmom. Iza tog paravana moguće je sakriti sve. Pojam je obezvređen, unižen i banalizovan do neprepoznatljivosti.
Aleksandar Stojanović za Kompasinfo
