Pozorište je jedan od stubova kulture, ona baza lepog, ali i manje lepog koja nam do osi izvesnu katarzu. Može nam dati puno, a neće nam uzeti gotovo ništa, naravno ukoliko otvorenog uma posmatramo junake.
Jedan od većih, priznatijih i poznatijih junaka, bio je gost najnovije epizode podkasta Kompas. Svetozar Cvetković, naš čuveni pozorišni i filmski glumac i producent, otkrio nam je da pozorište i dalje nosi slobodu i ne trpi laž.
„Vrlo brzo sam shvatio da pozorište može da menja mene“, rekao nam je na početku razgovora i dodao:
„Pozorište je sigurno na neki način umetnost zaborava“.
I dok nam scena pruža izvesnu slobodu, pitanje je kako sve ono što naučimo u pozorištu, možemo primetiti na stvarni život.
Problem nije u razlici između pozorišta i života, nego problem je u životu
„Problem nije u razlici između pozorišta i života, nego problem je u životu. Problem je u tome šta je to što mi živimo i kad kažem šta mi živimo, ne mislim samo na nas ovde, mislim generalno šta živimo. Juče sam čuo nekoga da je rekao da je u prvom kvartalu ovoga veka se desilo mnogo više nego što se desilo možda u celom prethodnom veku i možda je to stvarno tačno.
Mi smo toliko napadnuti nečim što se ne tiče naše intime, a što utiče na našu intimu, svakodnevno. Mi smo izbombardovani time, ne samo na kraju prošlog veka bombama, nego smo izbombardovani svakodnevno raznim strahovima koji nas okružuju raznim mogućnostima nestajanja života, raznim sukobima, ratovima“, rekao je čovek koji je svojim ulogama kako u pozorištu, tako i na filmu uticao na mnoge živote, ali i dalje žalite za onom jednom:
„Pozorište jeste jedan veliki stepen slobode, kreativnosti, jedna velika mogućnost da ljudima koji vas gledaju nešto u glavi malo promenite, u odnosu na to šta su mislili pre nego što su ušli u pozorišnu dvoranu, a šta misle nakon toga, dakle nešto malo kod njih promenite. Iako u toj sali od 400 ljudi u kojoj igrate promenite nešto u glavama dvoje ili troje ljudi, vi ste napravili veliki uspeh, ali mislim da kao lekar, ako nekome život spasete, mnogo ste više učinili nego što ja učinim u pozorištu ako nekom promenim pogled na svet, jasno…“.
Kakve emocije u njemu budi čuveni film „Ni na nebu ni na zemlji“, kako pamti snimanje poslednje scene filma „Nož“, i zbog čega je to Žarko Laušević specijalan čovek, pogledajte u najnovijoj epizodi podkasta Kompas, a mi zahvaljujemo gospodinu Cvetkoviću na izdvojenom vremenu i divnom razgovoru.
