U jednoj od najsadržajnijih epizoda gost je bio Dušan Ilić, mladi pravnik, doktorand ustavnog prava i jedan od najperspektivnijih srpskih intelektualaca mlađe generacije. Rođen 1992. u Smederevu, nosilac diplome „Vuk Karadžić“, učesnik Petnice, diplomirani pravnik sa prosekom 9,50, master sa 10,00 i doktorand koji se bavi bikameralizmom u evropskim unitarnim državama – Ilić nije „mladi stručnjak za medije“.
On je čovek koji materiju poznaje interdisciplinarno
On je čovek koji materiju poznaje iz prve ruke, interdisciplinarno, i koji je sposoban da je poveže sa najaktuelnijim pitanjima srpskog identiteta i državnosti. Razgovor traje duže od sata i ne ostavlja prostora za površnost. Ilić sa lakoćom prelazi sa srednjovekovnog prava na savremenu geopolitiku, sa istorije crkvenog prava na pitanje zašto danas osećamo da imamo „državnost staru samo dva veka“.
Jedan od najjačih momenata emisije je poređenje Zakonopravila Svetog Save iz 1220. godine, usvojenog na Žičkom saboru na Spasovdan, sa engleskom Magna Carta Libertatum iz 1215. godine. Dok je engleska povelja, koja se slavi kao temelj ustavnog prava, sadržana u oko 60 tačaka na jednom listu pergamenta, naše Zakonopravilo obuhvata 400 listova, odnosno 800 strana. Ilić ne veliča samo obim.
On pokazuje da je srpsko srednjovekovno pravo bilo mnogo obuhvatnije, dublje ukoreneno u hrišćansku i rimsku tradiciju, i da je nastalo u trenutku kada je srpska država gradila svoju pravnu svest na najvišem mogućem nivou. Podseća i da su srpski narodni sabori stariji bar pola veka od najstarijeg živog parlamenta na svetu. Oni nisu bili dekorativni.
Bili su mesto gde se donosila odluka, gde je postojala stvarna, mada ograničena, direktna demokratija. To nije romantika – to je pravno-istorijska činjenica koju savremena istoriografija često zaobilazi.
SPC je krov čitavog Srpstva
Posebno snažno zvuči njegova tvrdnja da je Srpska Pravoslavna Crkva krov čitavog Srpstva. Ne samo duhovni, nego i identitetski, pravni i državotvorni krov. U trenutku kada se od Srba sistematski stvaraju nove nacije, primer Bugarske i uloga Vuka Karadžića u prikupljanju „bugarskih“ pesama iz Vranja i Kumanova 1822. godine, Crkva je ostala jedina institucija koja nije pristala na fragmentaciju srpskog korpusa.
Ilić precizno locira trenutak kada počinje odvajanje od srednjovekovnih korena – u baroku. A srpski integralizam, ideja jedinstvenog srpskog prostora i svesti, „zarobljen je u AVNOJ-u“.
To nije floskula. To je dijagnoza stanja u kojem se i danas nalazimo: formalno imamo državu, ali duboku, srednjovekovnu državotvornu svest sve teže prepoznajemo u institucijama.
Emisija ne zaobilazi ni najteže teme
Zašto nemamo državotvorni kontinuitet sa srednjim vekom? Kako je Stara Srbija postala „komšija“? Koja je uloga UČK u Makedoniji i kako to utiče na nas? Da li postepeno odricanje od KiM znači da postajemo „bivši narod“? Kako NVO sektor donosi zakone, a porodica se stalno nalazi na udaru? Ilić na ova pitanja ne odgovara patriotskim uzvicima. On odgovara činjenicama, pravnim i istorijskim argumentima. I baš zato razgovor ima težinu.
Zato što pokazuje da postoji generacija mladih srpskih intelektualaca koji ne ponavljaju floskule, nego su spremni da uđu u dubinu materije – i pravne, i istorijske, i identitetske.
Dušan Ilić je dokaz da se ozbiljna misao o Srbima može voditi bez kompleksa inferiornosti i bez jeftinog nacionalizma. On poznaje i Zapad, odlično engleski i osnovni francuski, i našu tradiciju, i ume da ih uporedi bez da ikoga unapred proglasi krivim ili svetim. „Kompas“ sa Dušanom Ilićem nije emisija za one koji traže potvrdu sopstvenih uverenja.
To je emisija za one koji žele da razumeju zašto smo danas tamo gde jesmo – i šta od srednjovekovnih korena još možemo da sačuvamo i oživimo.Ako vas zanima srpsko pravo, istorija, identitet i pitanje zašto se osećamo kao narod sa „državnošću od pre dva veka“ umesto one od pre osam – ova epizoda je obavezna. Pogledajte je. I podelite je. Jer ovakvi razgovori ne prolaze viralno sami od sebe. Oni zahtevaju svest da su važni. „Kompas“ – Dušan Ilić. Jedan od onih razgovora koji ostaju.
