Nenad Blagojević je iskusni novinar sa preko 20 godina karijere, turistički vodič i pokretač projekta „Priče sa dušom“, koji je osnovao 2014. godine sa namerom da predstavi pozitivne i inspirativne životne priče ljudi sa Balkana, naročito Srbije. Rođen u Beogradu, Nenad je novinarstvo zavoleo već kao tinejdžer, kada je uređivao dečju emisiju na radiju.
Nakon toga, radio je u poznatim novinskim redakcijama, međutim, kako često ističe, to ga nije ispunjavalo jer na tom mestu nije mogao da ostavi svoj autentični pečat, što ga je navelo da napusti stabilan posao, osnuje firmu u svom rodnom selu nedaleko od Aranđelovca i krene da stvara „Priče sa dušom“.
Kako je nastao projekat „Priče sa dušom“?
Projekat „Priče sa dušom“ nastao je iz želje da se daju glas vrednim, talentovanim i preduzetnim pojedincima čije priče obično ne prolaze u glavnim medijima.
Mesečno taj portal dopire do oko 100.000 čitaoca, a do sada je objavljeno preko hiljadu životnih priča o ljudima koji se odlučuju da žive i rade po svojim principima i vrednostima, često na selu, razvijajući poljoprivredu ili seoski turizam.
Nenad je u emisiji Kompas istakao da podrškom domaćim proizvođačima direktno doprinosimo zdravlju društvene zajednice. „Ta podrška stvara zdravo tkivo u društvu“, objašnjava on, podsetivši da novac koji plaćamo domaćim proizvođačima ide direktno njihovim porodicama, potpuno zaobilazeći korporativne lance i institucionalne posrednike.
Time se grade nezavisni preduzetnici koji nisu pod pritiskom političkih stranaka i koji sami odlučuju o svojoj sudbini. To nije samo finansijska injekcija, već ulaganje u opstanak i budućnost zajednice i našeg naroda.
Zašto je odlazak na selo danas romantizovan?
Nenad posebno osvetljava fenomen romantizacije odlaska na selo, koji je danas često projekat iskrivljen društvenim mrežama i željom za kratkotrajnim uživanjem u vikend idili. On primećuje da ljudi koji dolaze u selo ponekad traže udobnosti i sadržaje poput dostave kafe, mogućnosti za fotografisanje i „lepu priču za Instagram“, dok zanemaruju suštinu pravog života na selu koji podrazumeva svakodnevni rad i odricanje.
Takođe je podsetio da udruživanje porodica i zajednički rad predstavljaju ključ opstanka sela u savremenoj Srbiji.
Kao stručnjak i turistički vodič, Nenad ističe posebnu vrednost autentičnosti sela, koju traže strani turisti koji dolaze u Srbiju. „Stranci žele da iskuse pravu srpsku seosku atmosferu, prirodu, običaje i gastronomiju koja nije industrijski uniformisana“, kaže Nenad. U tom kontekstu, Šumadija kao region sa bogatom istorijom i tradicijom, koji su odabrale obe srpske kraljevske porodice, zauzima posebno mesto.
Naša gastronomija je tokom komunizma često skrivana i nipodaštavana
U razgovoru se osvrnuo i na srpsku gastronomiju, podsećajući da je tokom perioda komunizma bila potcenjena i često skrivana, pa su, na primer, domaća jela kao što su patka sa palentom ili tradicionalni recepti postali neprepoznatljivi čak i na mestima gde su trebali biti standardna ponuda.
Nenad je ispričao anegdotu o Francuzima koji su dolazili u Topolu i tražili lokalnu patku, a domaćin im je pripremao jela poznata iz komšiluka, ali su mnogi sastojci zapravo kupljeni u velikim trgovinskim lancima, što ukazuje na gubitak autentičnosti.
Najveći potencijal Srbije je u poljoprivredi
On ističe da je najveći potencijal Srbije u poljoprivredi i da ova zemlja treba da se vrati svojoj suštinskoj ulozi – kao zemlja koja proizvodi hranu i od toga lepo živi. Pored ekonomske komponente, podrška domaćim proizvođačima i mladim preduzetnicima doprinosi stvaranju dubljeg osećaja zajedništva i povezanosti sa korenima, posebno među ljudima sa sela ili onima koji dolaze iz sela, često naučenim da o tome ne govore javno zbog istorijskih okolnosti.
Nenad je kroz projekat „Priče sa dušom“ i emisiju Kompas svojim slušaocima i čitaocima preneo da pravi uspeh nije samo u lepim pričama, već i u upornom radu, odricanju i strpljenju koje stoji iza svake pokrenute inicijative.
On je posebno ponosan na to što je uspeo da inspiriše mnoge čitaoce svojim pričama da započnu sopstvene biznise, bilo da se radi o ručno napravljenim čokoladnim pralinama, korama, proizvodnji džemova ili ukusnim jelima od povrća, potvrđujući da za uspeh nije neophodan veliki kapital, već dobra ideja i velika volja upornost, koji se uvek isplate.
Ako vam se Nenadova životna priča sviđa, pogledajte celu emisiju:
