Slaviša Čurović je srpski glumac, bokserski komentator i voditelj. Rođen je 1977. godine u Bijelom Polju, a svoje detinjstvo i mladost je proveo u Podgorici. Završio je Fakultet dramskih umetnosti na Cetinju, u klasi profesora Minje Dedića. Slaviša je suprug i otac, u braku je sa glumicom Tijanom Čurović iz koga imaju ćerku Taju.
Poznat je po ulogama u serijama „Bela Lađa“, „Ubice moga oca“, „Crveni mesec“, filmu „Ruski konzul“, ali i po mnogim pozorišnim ulogama u komadima: „Gorski vijenac“, „Lažni car Šćepan mali“, „Banović Strahinja“, „Bure baruta“, i liku Marka Miljanova koji je primer čojstva i junaštva.
Prva Čurovićeva ljubav je sport
Međutim, iako se odlučio za glumu, prva Slavišina ljubav je sport, prvo košarka a zatim i boks. Igrao je u omladinskim kategorijama KK Budućnost iz Podgorice, ali je nažalost nakon teške bolesti morao da prekine sa treninzima.
Boks je zavoleo još od dečačkih dana, Slavišin otac je bio bokser i u spartanskom duhu je vaspitao Slavišu i njegovog brata Slavka. Za njega boks predstavlja paradigmu života i borbu koja se van konopaca ringa nastavlja na onu mnogo veću, životnu borbu.
Boks je paradigma života
Ističe da mu je boks doneo mnogo istinskih prijateljstava, spoznaju života i to da karakterno očvrsne, kako on kaže: „Kada padneš, da znaš da moraš ustati.“
Tako je i završavao prenose bokserskih mečeva: „Kada padnete morate ustati, kada pobedite ne možete se gorditi što ste pobedili onog drugoga, nekada treba i čekati, ja to najbolje znam.“
Na pitanje koliko se spartanskog duha se održalo u modernom boksu, glumac je rekao kratko i jasno: „Sve što je šou biznis ne može biti spartansko.“
Njegove velike dve životne borbe su borba za očuvanje braka i borba za očuvanje srpskog identiteta u Crnoj Gori.
Borba za očuvanje braka
Čurović ističe da svi mi grešimo, ali jedino čovek koji je svestan greške može da je ispravi. Nove generacije su vaspitane da ne poštuju autoritete, da nikoga ne trpe, da je često materijalno ono što što je bitno, da je bitna samo spoljna moć pokazivanja.
Otuda dolazi do toga da nema žrtve za drugoga, sve je instant, brakovi su instant, parovi se olako razvode, što je jako veliki problem u našem društvu.
Ne radi ništa po kući, pa i ne radim, šta ćemo sad. Al’ uradim toliko mnogo drugih stvari, ja to dvorište držim da blista. Radim sve isto što i moja supruga, samo ona radi unutra, ja radim napolju. Naravno da ću pripomoći kad nije tu.
I onda se mi čapkamo za to. Ako je merilo braka je l’ će neko uzeti usisivač il’ će znati zameniti sijalicu, onda ga nema. Merilo je da l’ ti tog čoveka poštuješ i da l’ si spreman ako si pogrešio da se pokaješ.“ – naglasio je Slaviša Čurović.
Literatura i nauka su ključ za pomirenje našeg naroda u Crnoj Gori
Borba za slobodu Srpske Sparte tokom čitave istorije našeg naroda bila je neumoljiva i krvava, a tako je i danas. Ipak, Čurović smatra da su nauka i literatura ključ za pomirenje našeg naroda u Crnoj Gori. Borbu za očuvanje srpskog identiteta u Crnoj Gori, Slaviša je fenomenalno sumirao u jednoj rečenici, a ona glasi:
„Jer je i Njegoš najveći pisac srpski, a isto tako i Desanka Maksimović, isto tako i Jova Jovanović Zmaj, to mora biti dvosmerno, u ovom slučaju i trosmerno jer i Bosna je tu. Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska. Trosmerno, ne možemo opstati drugačije. Ko to negira, ko misli da može bez toga, taj se debelo vara.“
Nesumnjivo je da je Njegoš kvalitet, da su on i Sveti Petar Cetinjski temelj Crne Gore i da je borba za slobodu Srpske Sparte uvek bilo nešto što nas je opredeljivalo, određivalo i čime smo se uvek ponosili.
Međutim, u ovoj borbi za očuvanje Crne Gore i celog Balkana nikako ne smemo zaboraviti naše heroje i junake, našu srpsku vojsku.
„To je ona vojska koja nije imala hrane, a odbranila je Mojkovac, Crnogorska, a ovamo Srpska. To je ona vojska koja je oslobodila čitav Balkan. To je ona vojska koja je imala Mišića, Bojovića, Putnika, Stepu Stepanovića, Serdara Janka Vukotića. To su gromade naše. I koja je imala slobodu.“ – rekao je Čurović.
Nadovezujući se na ove reči, osvrnuo se i na probleme u našoj kinematografiji a to je pre svega da nam u filmskoj industriji nedostaju patriotski filmovi i serije kao što to rade neke druge zemlje koje imaju mnogo „siromašniju“ istoriju od naše ali znaju da je ekranizuju na pravi način i tako privuku publiku.
Ako želiti da saznate na koji način čekati pravu šansu u životu, ko je i zašto kreirao podele u Crnoj Gori, kako očuvati porodicu pored svih bura i nedaća, gde se nalazi ključ pomirenja među braćom u Crnoj Gori, zašto se danas ne ceni britkost i govorenje istine u lice i koji su sledeći projekti na kojima Slaviša radi, pogledajte novu emisiju podkasta Kompas:
