Klasična muzika na prostorima Balkana nalazi se nažalost, na marginama. Kompozicije koje su nekada predstavljale oličenje kulture i kvaliteta, sada su aktuelne samo u retkim situacijama i samo za odabrane, jer samo mali broj ljudi ima želju da dan započne uz Šopena, Baha, Mocarta…
Klasična muzika je na neki način baza kulture
Nova gošća podkasta Kompas, Irena Josifoska, mlada i veoma uspešna čelistkinja, približila nam je stanje muzike koja je nekad smatrana temeljom kulture.
– Klasična muzika jeste zapravo na neki način baza kulture – rekla je Irena na samom početku razgovora i objasnila:
– U suštini je na neki način za čoveka duhovno jako, jako bitna. Mislim da bi trebalo više je promovisati u Srbiji kroz medije, ne samo na dan žalosti nego i inače da se klasična muzika na lepši način promoviše i da se odmalena pruži mladima prilika da slušaju tu muziku. Ono što sam isto primetila, recimo u Nemačkoj puno dece svira instrument, ne zato što hoće da se bave time, nego prosto eto, to je neka kultura.
Irena danas gradi karijeru u inostranstvu
Irena je put Nemačke krenula sa 19 godina, na studije, i tamo ostala da gradi karijeru i ime. Sada je u Berlinu, jednom od vodećih gradova kulture, prepoznatljiva, ali, kao i svaki početak, ni njen nije bio lak.
– U osnovnoj školi sam se malo možda osećala ne shvaćeno jer sam radila nešto drugo nego druga deca, i kad su oni išla posle škole u park, ja sam morala kući da vežbam instrument, ali nekako sad kad se vratim u to vreme, meni je to bilo zadovoljstvo, ja sam to želela, tako da ta ljubav prema klasičnoj muzici i violončelu je od moje treće godine tu i do dana današnjeg.
Potekla je u umetničkoj porodici, poreklom sa Ohrida
Raskošni talenat mlade umetnice na vreme je bio prepoznat u domovini, a Irena neretko ističe da je potekla u muzičkoj porodici, poreklom sa Ohrida.
– U Srbiji ja sam uvek bila Irena, ljudi su me držali kao malo vode na dlanu, naročito u Novom Sadu. Znali su ljudi za mene, onda sam otišla u Detmold, to je mali gradić u Nemačkoj, u blizini Holandije, tu mi je profesorka bila Ksenija Janković, jedna divna čelistkinja, polu Ruskinja polu Srpkinja i tu sam bila četiri godine i tu je već bio naravno viši nivo, ali ne da kažem onaj najviši, tako da sam se ja i tu dosta komotno osećala i tu sam na neki način, ako smem tako da kažem, bila zvezda i nekako je sve to meni prijalo i sve je to bilo fino.
Uvek sam ja imala momenat da odem na neko takmičenje i da shvatim šta je realnost i koliko „tih“ Irena ima u ovom svetu – priznala je Josifoska.
Učešće na „Evroviziji klasične muzike“ bila je samo potvrda kvaliteta i nagoveštaj da će koncertne dvorane širom sveta uživati u emocijama koje prenosi violončelom.
O tome zašto je subotička Sinagoga posebna, kada je možemo slušati u Srbiji i kako je jedna trauma pomogla da se izbori sa nadolazećim strahovima, pogledajte u najnovijoj epizodi Kompasa, a mi Ireni zahvaljujemo na izdvojenom vremenu i divnom razgovoru koji je podelila sa nama.
