Kada su mu komunisti zatražili da im donese čuvenog dečanskog vina, monah Gavrilo je smelo odgovorio: „ Vino služimo samo za pričest!“
Pred sam Drugi svetski rat u manastir Visoki Dečani, zamonašio se mladić Gavrilo Kovačina. Bio je sin bogate srpske porodice iz Mostara. Kovačine su proizvodile poznata hercegovačka vina od sorti žilavke i blatine. U poslovnoj zajednici sa tada najbogatijim trgovcem u Bosni i Hercegovini, a i šire Mihom Peškom, proizvodili su vina koja su osvajala zlatne medalje na vinskim salonima u Parizu i Briselu. Kasnije će na njihovom otetom radu nastati poljoprivredni kombinat „Hepok“. No najlepši grozd iz vinograda porodice Kovačina stigao je u manastir Visoki Dečani.
Gavrilo je pre monašenja studirao italijanski jezik, da bi kao monah sa tim znanjem učinio mnogo za spas manastira – bio je glas između manastirskog bratstva i italijanskih vojnika koji su tada bili okupirali Metohiju. Manastir je sačuvan od pustošenja. Posle rata komunisti su ušli u manastir i počeli sa progonom monaha. Bez mere u huli, u hramu su osnovali političku školu „Josip Broz Tito“, a zidove sa freskama i oltar prekrili su crnim zastorima. Sve monahe su pohapsili, osim par njih koje su ostavili da im spremaju hranu i služe za trpezom. Tu je ostao i mladi monah Gavrilo. Kada su mu komunisti zatražili da im donese čuvenog dečanskog vina, Gavrilo je smelo odgovorio: „ Vino služimo samo za pričest!“.
To je bila njegova presuda. Tukli su ga bez milosti i sa polomljenim rebrima utamničili u zatvoru u Peći. Osuđen je na 10 god. robije i poslat u kaznionu u Sremskoj Mitrovici. Tada je Sremska Mitrovica imala 4 000 stanovnika, a u zatvoru je bilo 16 200 zatvorenika, nepodobnih komunistima. Tamo je nastavljeno njegovo mučeništvo sa ostalim sveštenicima i monasima koji nisu pristajali da se odreknu Hrista.
U zatvorskom krugu svaki dan je bio upregnut sa ostalim „mantijašima“ da vuče valjak i „ravna“ krug. Preživeli očevidac njegovog stradanja i sapatnik u Sremskoj Mitrovici, g. Antonije Đurić, kada sam ga pozvao telefonom i pitao o monahu Gavrilu Kovačini, rekao mi je glasom divljenja: „ Bio je lep i uzvišen kao Gospod Bog!“.
Umro je na betonu zatvorske samice sa slikom manastira Visoki Dečani na grudima. Sahranjen je na zatvorskom groblju.
