U poslednjih 35 godina smo svašta proživeli. Razbijanje države, građanski ratovi, ekonomske sankcije, pomeranja (koristim blagu reč) stanovništva sa čitavih prostora kao i potonje uništavanje privrede, potkopavanje državnog ustroja kao i sistema vrednosti. Zapadne sile na čelu sa Amerikom su se obrušile na nas. Zašto baš na nas? Zbog čega se tako nemilosrdno postupa sa nama?
Pođimo od elementarnih geografskih činjenica. Južna Evropa ima tri poluostrva (idući sa zapada na istok):Pirinejsko, Apeninsko i Balkansko. Pirinejskom i Apeninskom poluostrvu su zajedničke dve stvari.
Prva je ta da kada se ide južnije u odnosu na pomenuta poluostrva vi dolazite do Afrike ili još preciznije dolazite do pustinje, Sahare. Druga je ta da severne delove pomenutih poluostrva od ostatka Evrope razdvajaju visoke planine – Pirineji odnosno Alpi. Da li ovo važi za Balkan? Neće biti.
Prvo, kada se ide južnije i jugoistočnije od Balkana nailazi se na raskrsnicu velikih kopnenih i pomorskih puteva. Putevi za Aziju idu preko Balkana, a u njegovoj neposrednoj blizini je i Suecki kanal, pomorski put od globalne važnosti koji povezuje Evropu i Aziju (preciznije, povezuje Evropu sa Indijom, Kinom pa i Japanom). Dakle, putevi vode najpre ka drevnom žarištu civilizacija (zemlje Plodnog polumeseca), a onda dalje ka dalekoistočnim civilizacijama. Drugim rečima, Balkan je tesno povezan sa Azijom i Afrikom.
Drugo, Balkan od ostatka Evrope ne razdvajaju visoke planine nego Dunav, a posle ide velika panonska ravnica što znači da Balkan predstavlja velika vrata Evrope. Stoga, srpski geopolitikolog Milomir Stepić potencira da je Balkan jedan od najvažnijih geopolitičkih regiona na svetu i da se Beograd kotira kao jedan od tri najbitnija grada u geopolitičkom smislu te reči. Jasno je i zašto. Beograd je kapija, on je priključak Balkana i panonske ravnice koja dalje vodi ka dubini Evrope. Takođe, Niš je veoma bitan grad jer kod Niša se račvaju dva puta. Južni koji vodi ka Solunu i dalje prema Atini (što vodi blizini Sueca) i istočni koji vodi na Carigrad, a to je već početak Azije (drevni Carigradski drum).
Ako je Balkan jedan od najvažnijih geopolitičkih regiona na svetu, onda njegovo središte mora biti od izuzetne važnosti. Ko živi u središtu Balkana? Žive Srbi! Ova karta vam odličnu pokazuje tu notornu činjenicu. Srbija je geografsko središte Balkana! Stoga, pojam Zapadni Balkan, a pod koji nas uporno podvode zapadne strane (a za njima i domaći mediji kao i politička elita) je veštački.
Balkan je mesto na kojem se vekovima sučeljavaju velike sile. Postoje teoretičari koji tvrde da je Balkan upravo mesto na kojem se potvrđuje status velike sile. Drugim rečima, ona država koja ima ambiciju da bude velesila ona će to postati kad ostvari uticaj na Balkanu! Zapadne sile stalno deluju na Balkanu, Rusija takođe, ali ima jedna sila koja se prvi put u istoriji pojavila na Balkanu i to u našim danima. Kina.
Kineski predsednik je u dva navrata bio u poseti Beogradu, kineski kapital je prisutan u Srbiji, a takođe Kina predano radi i na širenju njene meke moći u Srbiji. Na kraju, samit Kine i zemalja Istočne i Centalne Evrope održan je u Beogradu. Dalje, kada je japanski premijer (sad već pokojni) Šinzo Abe dolazio u Srbiju pre nekoliko godina, mediji su preneli da je svrha Abeove posete pokušaj Japana da parira Kini na Balkanu!
Sa druge strane, zapadne sile na nas ne nasrću samog zbog takvog geopolitičkog položaja. Ne. U njihovim očima, na tako bitnom prostoru, ni manje ni više, ŽIVE RUSI! Oni nas sve vreme gledaju kao na Ruse, kao one koji će Ruse da dovedu na Balkan i u tom ključu treba razumeti zašto je bilo dozvoljeno da mi doživljavamo i preživljavamo Jasenovac, Prebilovce, Kravicu, Žutu kuću, zasipanje uranijumom, razbijanje privrede, otkidanje delova naroda i pravljenja novih koji će ratovati protiv nas, ispiranje mozga kojekavim sadržajima itd. Zato nas sve vreme tuku po glavi i zato nas ne puštaju na miru i sva je prilika da nas neće pustiti dok se ili oni potpuno ne slome ili dok mi ne odemo papi na noge. Otuda i Bondstil.
Zašto Bondstil nije nikao kraj Peći, Prištine ili Prizrena? Cvijić govori o jezgru Balkana koji predstavlja četvorougao Sofija – Niš – Kosovska Mitrovica – Skoplje, a u okviru njega se nalazi srce, a to je potes od Uroševca ka Skoplju! Pa gde se onda ono nalazi Bondstil? Između Uroševca i Gnjilana! Sve je jasno.
Na tragu rečenog, zapadne sile odlično znaju da one mimo nas ne mogu. Siniša Ljepojević je to jednom prilikom objasnio rekavši da je britanska politika odavno svesna da na Balkanu ako hoće da ostvari svoj uticaj, ona ne može mimo Srba. Sledom navedenog, imaju dve opcije. Briti će ili pregovarati sa nama ili ratovati. Oni su izabrali ovo drugo. Izgleda da su toga svesni i Amerikanci (čak ima pojedinih glasova iz redova nekadašnje američke administracije koji kažu da su napravili ogromnu grešku u pogledu ophođenja prema nama devedesetih godina, ali to je druga tema). Naime, profesor Milan Brdar je bio prisutan kada su Amerikanci tražili da se ispuni neki zahtev. On im se suprotstavio (pretpostavljam da je to bio period kad je profesor vršio funkciju zamenika ministra prosvete) i opsovao ih je zbog bombardovanja. Na to su mu Amerikanci odgovorili da prvi put čuju naše mišljenje (jer se do sada niko nije protivio), ali rečeno je nešto bitnije. Rečeno je da razumeju profesorov stav zbog bombardovanja, ali da
mi ne treba toliko da se ljutimo (da se ne ljutimo zbog zasipanja osiromašenim uranijumom?) jer oni ipak razgovaraju sa nama. Sa Hrvatima retko kad razgovaraju, a sa ostalima u regionu uopšte i ne razgovaraju nego samo isporučuju papir sa zahtevima. Nije ovo zbog toga jer nas vole nego znaju da mimo nas ne mogu.
Na kraju, zapadnjaci znaju još nešto. Zbog našeg centralnog geografskog položaja i zbog našeg narodnog duha, oni znaju da kod nas radi efekat osovinskog dinamizma odnosno da imamo sposobnost da okupimo ostale zemlje i narode oko sebe. Drugim rečima, mi smo kao magnet. Sledom navedenog, oni znaju da kada je Karađorđe udahnuo život srpskoj duši da su se za nama užarili i pošli putem slobode Grci i Bugari. Stoga, ako bi mi konačno postali slobodni i suvereni, to će isto poželeti Grci i Bugari i time se komplet južno krilo NATO-a dovodi u pitanje, a to onda dalje znači ostvarenje noćne more zapadne civilizacije čije to isto ostvarenje pokušavaju da zaustave bar tri veka. Reč je o pojavi Rusije na Balkanu. Još jedan razlog zašto tuku toliko po nama. Dakle, Srbi su u fizičko – geografskom smislu reči centralni narod na Balkanu. Međutim, položaj Srba i srpskog prostora je ambivalentan jer on je sa jedne strane centralan u fizičko – geografskom smislu, ali je periferan u kulturno – civilizacijskom smislu te reči. Drugim rečima, Srbi se nalaze i na granici civilizacija, ali o toj temi biće više reči u idućem tekstu….
Aleksandar Mandić za Kompasinfo
