Teolog Nebojša Lazić poručio je da svetinje koje su u Beograd stigle iz carske lavre manastira Hilandara na Svetoj Gori, opominju Srbe da su narod Svetog Save i da moraju negovati nacionalno jedinstvo.
Lazić je izjavio Srni da mnogi narodi imaju svoje svetinje, ali da retko koji kao Srbi ima svetinje koje su ga sačuvale kroz vekove.
„Veliki narodi čuvaju svoje svetinje, a onaj narod koji ima kosovski i nebeski zavet te svetinje čuvaju u smutnim vremenima“, rekao je Lazić i podsetio da je nad srpskim narodom samo u poslednjih 100 godina počinjen genocid u NDH, da je teško stradao na Kosovu i Metohiji, a posebno u vreme Odbrambeno-otadžbinskog rata u BiH.
On je podsetio da su Srbe njihove svetinje sačuvale i u vremenima pod Turcima i Austrougarima, kao i od drugih stranih silama koje su dolazile i pokušavale da unište srpski narod.
„Nisu videli ono što su videli Sveti knez Lazar i Sveti Sava, da se naš koren ne da iskopati i da je posađen na nebu“, naglasio je Lazić.
On je istakao da svetinje poput ikone Bogorodica Mlekopitateljnica i Karejski tipik iz Hilandara govore o veličini jednog naroda.
„To je narod koji je ustrojen slobodarski i okupljen oko Hrista. Takav narod shvata da nema drugog nego da se okrene sebi, jedinstvu jer samo u tom jedinstvu mi možemo da opstanemo“, kaže Lazić.
Lazić je naglasio da se Srbi kao narod slavne prošlosti trebaju ujediniti oko te prošlosti i oko te blagodeti.
„U najsmutnijim vremenima mi smo imali zakonike i molitvenike. Nema njive koja nije groblje u našem narodu. Mi smo mučenički narod, a golgota koju smo preživeli uvek je svedočila vaskrsenje jer Srbi su tu opstali. Da bi opstali i danas moramo se okrenuti svetinjama, da nam te svetinje služe kao ogledalo ko smo mi suštinski“, poručio je Lazić.
Lazić je ukazao da u vremenima kada se pokušava razgraditi porodica i nacija te svetinje služe kao opomena – da se Srbi okrenu sebi jer imaju nešto što je trajno i što ove godine skaradnih „vrednosti“ ne mogu pojesti, a to je duša.
On je rekao da ga posebno raduje što će na čelu spasovdanske litijume 21. maja u Beogradu biti pojas Presvete Bogorodice, što je jedna od najvećih svetinja u pravoslavnom svetu, koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori.
U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti /SANU/ u Beogradu je povodom 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save upriličena reprezentativna izložba koja nosi njegovo ime, a koja je od danas otvorena za javnost.
Ono što izložbu čini posebno vrednom jeste da će posetioci prvi put imati priliku da se poklone najvećim srpskim svetinjama, koje su dopremljene iz carske lavre manastira Hilandara na Svetoj Gori.
U Galeriji SANU izložene su ikone Hrista Pantokratora, Bogorodice Odigitrije, Bogorodice Mlekopitateljnice, Svetog Save i Svetog Simeona, replika hilandarskog igumanskog štapa i paterice Svetog Save Osvećenog, Karejski tipik i replika ikone Bogorodice Trojeručice.
Tu su i brojna dragocena umetnička dela vezana za ličnost i život Svetog Save koja su za potrebe izložbe ustupljena iz biblioteka, muzeja i zadužbina Svetog Save iz BiH, Rusije i Češke.
Izložba „Sveti Sava“, čiji su autori vikarni episkop moravički Tihon, dopisni član SANU Igor Borozan i Miljana Matić, za građane će biti otvorena do 19. jula.
Zbog mikroklimatskih uslova čuvanja eksponata izuzetne vrednosti toko trajanja izložbe, ograničen je broj posetilaca – do 100 u isto vreme.
