Treća nedelja Svete četrdesetnice posvećena je proslavljanju i veličanju Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg. Zato se ona naziva i Krstopoklona nedelja.
U jednoj bogoslužbenoj pesmi pojemo Krst je čuvar vascele Vaseljene, časni Krst je potpora vernih, slava Angela i rana (bol) demonima. U vremenu Velikoposnog putešestvija u postu i podvigu, potrebna nam je potpora i uteha kako ne bismo klonuli. Tu potporu, utehu i snagu na sredini Svete četrdesetnice daruje nam sila Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg.
U jevanđelskom začalu Gospod nas poziva: Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide (Mk 6,34). Životni Krst svakog Hrišćanina počinje od njegovog rođenja vodom i Duhom, počinje Svetom Tajnom Krštenja i prati nas kroz ceo naš život. Krstonosni život je naša sveštena realnost koja traje ceo život kroz naše učestvovanje u bogoslužbenom životu Crkve. Sveta Četrdesetnica je najpogodnije vreme da se na opitan način odazovemo na Hristov poziv o nošenju Krsta. U svetom i uzvišenom vremenu Velikog posta mi se odričemo sebe jer kroz post i molitvu potiskujemo iz našeg bića sve ono grehovno i truležno, a sebe kroz vrlinski i svetotajinski život ispunjavamo Bogom. Hrišćanin bez krsta je kao vojnik bez oružja.
Gospod naš Isus Hristos koji je i sâm nosio svoj Krst za vreme celoga svoga zemaljskog života, preporučio ga je i nama kao znak pripadništva Njemu, kao simvol našega života, kao znak našeg zajedničarenja sa Njim. Vrhunac našeg duhovnog podvižništva i nošenja životnog Krsta jeste poistovećivanje sa velikim rečima Apostola Pavla: Ne živim više ja, nego živi u meni Hristos. Poznajući dobro našu ogrehovljenu i slabu prirodu, Časni Krst nam se danas daruje kao potpora i ukrepljenje kako bi izdržali i drugi deo posta, da ne klonemo i padnemo, već da osnaženi silom Časnog Krsta Gospodnjeg izdržimo do kraja naše putešestvije ka krajnjem cilju kome idemo. Kao procvetalo drvo koje daje hlad, svežinu i odmor umornom putniku, Krst Hristov u podvigu posta daje vernima svežinu i ohrabrenje. Krst Hristov se poredi sa drvetom koje je osladilo gorke vode Mere, sa drvetom života koje je zasađeno usred Raja. Blagovest o Krstu i poklonjenje njemu nas podseća na praznik Vaskrsenja Hristovog ka kome hitamo.
Crkvena istorija nam kazuje da treća nedelja Svete Četrdesetnice nije oduvek bila posvećena Časnom i Životvornom Krstu Gospodnjem. Naime, u Jerusalimskom kanonaru iz 7. veka nema spomena Krsta Gospodnjeg u ovu nedelju. Tek tipik Velike carigradske Crkve iz 9-10. veka ukazuje da se treće nedelje proslavlja i veliča Časni Krst Gospodnji radi ukrepljenja vernih.
Raduj se Živonosni Krste, nepobediva pobedo blagočestivih,
dveri raja, tvrđavo vernih, zaštito Crkve.
Tobom se uništi pogibao, razruši se carstvo smrti,
i uznesosmo se sa zemlje na nebo, oružije nepobedivo,
protivniče demona, slavo mučenika, istinski ukrase prepodobnih,
pristanište spasenja, daruj svetu veliku milost.
(Stihira na Gospodi vozvah)
Časni Krst se na ovom nedeljnom jutrenju, nakon pojanja velikog slavoslovlja, iznosi na sredinu hrama gde ostaje do petka. Sveštenik za vreme pojanja velikog slavoslovlja obučen u potpuno odjejanije kadi Časni Krst koji je položen na Časnoj trpezi. Za vreme pojanja „Sveti Bože…ˮ sveštenik na sebe stavlja vozduh, Časni Krst položen na diskosu drži iznad glave, iznosi ga kroz severne dveri i staje ispred carskih dveri. Odatle načinivši znak krsta uzglašava „Premudrost, uspravno stojmo!ˮ posle čega pojci pevaju tri puta tropar praznika. Sveštenik zatim sa sebe skida vozduh polaže ga na pripremljeno postolje (nalonj) koji se nalazi na sredini hrama. Preko vozduha postavlja Časni Krst i kadi ga. Posle toga tri puta poje „Krstu Tvome klanjamo se Vladiko, i sveto Vaskrsenje Tvoje pevamo i slavimoˮ. Za vreme celivanja poju se samoglasne stihire Časnom Krstu.
Poklonimo se danas iznesenom Časnom Krstu Hristovom,
i istinski se razveselimo celivajući ga u ljubavi.
Na njemu dobrovoljno raspetog Gospoda zamolimo,
udostoj i nas da se neosuđeno poklonimo Časnom Krstu Tvom
i dočekamo Tvoje slavno Vaskrsenje!
(Stihira na poklonjenju Časnom Krstu)
Krst kao dvostruki simvol
O iznošenju Časnog Krsta u Krstopoklonu nedelju poznati liturgičar protoprezviter Aleksandar Šmeman govori:
„Znamo da je Veliki post priprema za Strasnu sedmicu, za dane u koje se Crkva seća stradanja, raspeća i krsne smrti Isusa Hrista. Iznošenje krsta na Krstopoklonu nedelju ima za cilj da nas opomene na krajnji cilj našeg intenzivnog i produbljenog hrišćanskog života kojim živimo u te velikoposne dane. U vezi sa tim umesno je da se još jednom prisetimo mesta koje Krst – kao glavni i uzvišeni simvol Hrišćanstva – zauzima u hrišćanskoj veri. Taj simvol ima dva – međusobno usko povezana – značenja. Sa jedne strane, to je Krst Hristov kao onaj odlučujući događaj kojim se završava zemaljski život i služenje Gospoda Isusa Hrista. To je priča o čudnoj i strašnoj ljudskoj mržnji prema Onome Koji je sve Svoje učenje usredsredio na zapovest o ljubavi, Koji je svu Svoju propoved usredsredio na poziv na samoodricanje i samožrtvovanje u ime te ljubavi. Pilat – rimski upravitelj Judeje – kome su priveli uhapšenog, prebijenog i popljuvanog Hrista govori: „Ovaj čovek nikakva zla nije učinio“. Međutim, to je izazvalo samo još bučnije urlanje rulje: “ Raspni Ga, raspni Ga!“. Za Krstom, Hristovim dolazi naš krst, moj krst o kome je govorio Hristos: „Ko hoće da ide za mnom… neka uzme krst svoj… (Mk 9,34)“. To znači da pred istim onim izborom pred kojim su one noći stajali svi – i Pilat, i rimski vojnici, i jevrejski vođi, i gomila, i svaki čovek u toj gomili – stoji svako od nas uvek i svaki dan svoga života. Spolja gledano to može da nam izgleda kao nešto nevažno i drugostepeno. Međutim, za savest nema prvostepenog i drugostepenog. Ima samo istine i neistine, dobra i zla. Ali, svaki dan uzimati i nositi svoj krst ne znači samo trpeti teškoće i breme životno. To pre svega znači neprestano živeti u saglasju sa svojom savešću, živeti u svetlosti suda savesti“ poučava nas otac Aleksandar Šmeman u svom delu Tajne praznika.
Dan je svečani, ustajanjem Hristovim zora života zasija, smrt se nejasnom pokaza,
Adam uzdignut radosno likuje, zato uskliknimo pesmom proslavljajući pobedu.
Neka ujedinjeni proslave nebom i zemljom pred svima položeno Časni Krst,
na njemu je telesno prikovan Hristos, celivajmo ga radujući se duhovno.
Hodite, zapevajmo pesmu novu proslavljajući razrušenje ada,
iz groba Vaskrse Hristos i podari spasenje svima uništivši smrt.
Hodite verni, zahvatite ne vodu iz stvarnog izvora izhodeću,
već od izvora Krsta Hristovog kojim se hvalimo.
Prosvetljenje zadobimo klanjajući mu se.
Vaskrsao si Hriste uništivši smrt,
kao veliki Car iz skrovišta ada
pozvao si nas u radost nebeskog carstva
u zemlju besmrtnosti.
