Teorije koje se odnose na klasične dokaze Božjeg postojanja pokušavaju da dokažu Božje postojanje indirektno, spolja, i stoga ga ne dokazuju direktno – u neposrednom iskustvu. Kako možemo potvrditi Božje postojanje činjenicama našeg neposrednog iskustva? Beskonačna moć je skrivena čak i u našim skromnim telima, ograničenim vremenom i prostorom; beskonačna ujedinjujuća moć stvarnosti je skrivena u nama.
Ovom moći možemo tražiti istinu univerzuma kroz proučavanje stvari, možemo izraziti pravo značenje stvarnosti u umetnosti i možemo spoznati temelj stvarnosti koji formira univerzum u dubinama naših srca – možemo shvatiti pravo lice Boga. Beskonačno slobodna aktivnost ljudskog srca direktno dokazuje Božje postojanje.
Hipotetički Bog i unutrašnje traganje
Ako Boga tražimo u činjenicama spoljašnjeg sveta, Bog neizbežno mora biti hipotetički Bog. Štaviše, Bog smešten van univerzuma kao tvorac ili vladar univerzuma ne može se smatrati istinskim, apsolutno beskonačnim Bogom.
Religija Indije u dalekoj prošlosti i misticizam koji je cvetao u Evropi u 15. i 16. veku tražili su Boga u intuiciji, opaženom u unutrašnjem svetu duše, i to je, verujem, najdublje znanje o Bogu.
Bog kao apsolutno ništavilo
U kom obliku Bog postoji? Za mislioce poput Nikole Kuzanskog, Bog je negacija svega, dok ono što se može potvrditi ili shvatiti nije Bog; ako postoji neka suština koja se može shvatiti, ona je već konačna i ne može izvršiti beskonačnu aktivnost ujedinjenja univerzuma. Iz ove perspektive, Bog je apsolutno ništavilo.
Međutim, Bog nije jednostavno ništavilo. Nepokretna, ujedinjujuća aktivnost očigledno deluje u osnovi uspostavljanja stvarnosti, i upravo kroz tu aktivnost se stvarnost potvrđuje.
Primeri matematike i umetnosti
Na primer, gde je zakon da je zbir tri ugla trougla jednak zbiru dva prava ugla? Ne možemo ni videti niti čuti ovaj zakon, ali zar on nije neporeciv? Štaviše, kada reagujemo na veliku sliku, vidimo da celina deluje na osetljive ljude kao da je oživljena uzvišenim duhom; ali ako pokušamo da utvrdimo kako je svaki predmet ili scena na slici oživljena ovim duhom, neizbežno ćemo doživeti neuspeh.
U tom smislu, Bog je ujedinitelj univerzuma, temelj stvarnosti; i pošto Bog nije ništa, nema mesta gde Bog nije, i nema mesta gde Bog nije aktivan.
Put ka poznanju istinskog Boga
Baš kao što duboka matematika ne daje znanje onima koji nisu u stanju da razumeju matematičke principe, a uzvišena slika ne uspeva da dotakne one kojima nedostaje osećaj lepote, postojanje Boga se smatra fantazijom ili se doživljava kao besmislena i stoga ga osrednji i površni ljudi ignorišu.
Oni koji žele da poznaju istinskog Boga moraju se disciplinovati i steći oči sposobne da poznaju Boga. Za takve ljude, moć Boga deluje u univerzumu baš kao što duh umetnika deluje na velikoj slici; moć Boga se oseća kao činjenica direktnog iskustva. To je činjenica viđenja Boga.
Nišida Kitaro, Studija o dobru, 1911.
