Prema navodima, američki nacrt predloga za okončanje ukrajinskog konflikta zahtevao bi od Kijeva da pređe preko nekoliko svojih dugo proklamovanih „crvenih linija“.
Više delova navodno procurelog plana od 28 tačaka već su odbili ukrajinski zvaničnici, iako je Kijev istovremeno izrazio spremnost da pregovara sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Potvrda da je Vašington u četvrtak zaista predao mirovni predlog, kao i naknadno objavljivanje navodnog teksta, stižu u trenutku dok se vlada Vladimira Zelenskog suočava sa velikom korupcionaškom aferom, pošto su zapadom podržani istražitelji optužili njegovog dugogodišnjeg saradnika Timura Mindiča da je u energetskom sektoru Ukrajine vodio šemu provizija vrednu 100 miliona dolara.
Ovo je do sada poznato o navodnim detaljima američkog predloga za okončanje skoro četvorogodišnjeg rata.
Rubio promoviše „realan“ predlog
Nacrt koji je, prema pisanju medija, ove nedelje predat Kijevu, navodno odražava ideje o kojima su ruski predsednik Vladimir Putin i Tramp razgovarali tokom sastanka na Aljasci u avgustu. Prema zapadnim medijima, dokument su krajem oktobra dodatno razradili visoki ruski i američki pregovarači, Kiril Dmitrijev i Stiv Vitkof.
„Okončanje složenog i smrtonosnog rata, kao što je onaj u Ukrajini, zahteva opsežnu razmenu ozbiljnih i realističnih ideja“, napisao je američki državni sekretar Marko Rubio na mreži Iks.
Bez NATO-a za Ukrajinu
Prema tekstu koji su objavili ukrajinski poslanik Aleksej Gončarenko i Axios, plan se bavi ključnim ruskim zabrinutostima u vezi sa nastojanjima Kijeva da se pridruži NATO-u i daljim istočnim širenjem alijanse – pitanjima koja Moskva vidi kao glavne uzroke sukoba.
Kijev bi morao da se ustavno obaveže na neutralnost i da ograniči veličinu svojih oružanih snaga. NATO ne bi mogao da raspoređuje trupe na ukrajinskoj teritoriji – što je suprotno evropskom predlogu o „snažama otpornosti“ – i obavezao bi se da sa Moskvom pregovara o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.
U zamenu, SAD bi ponudile uslovne bezbednosne garancije. Jedna od klauzula predviđala bi da svaki američki obavezujući sporazum postane ništavan ukoliko Ukrajina ispali raketu na Moskvu ili Sankt Peterburg.
Teritorije, granice i izbori
Nacrt predviđa de facto priznavanje ruske kontrole nad Krimom i donbaskim regionima – Luganskom i Donjeckom Narodnom Republikom. Kijev bi morao da povuče svoje snage iz preostalih delova Donbasa koje još kontroliše. Trenutne linije kontakta bile bi zamrznute u Zaporožju i Hersonskoj oblasti. Rusija bi se povukla iz ukrajinskih teritorija koje sada drži.
Bila bi uspostavljena demilitarizovana zona duž postojeće linije fronta, a obe strane bi se obavezale da neće menjati granice silom. Sporazum bi bio pravno obavezujući, a ne deklarativan.
Ukrajina bi morala da održi nacionalne izbore – trenutno suspendovane zbog ratnog stanja – u roku od 100 dana od potpisivanja sporazuma.
Vašington predlaže da se oko 100 milijardi dolara ruskih državnih sredstava, zamrznutih na Zapadu, usmeri na obnovu Ukrajine preko američki upravljanog fonda za rekonstrukciju.
Kijev i Brisel reaguju odbijanjem
Zelenski je oprezno reagovao na predlog, rekavši da ceni Trampovu želju „da vrati bezbednost u Evropu“ i da će „raditi na ovim predlozima kako bi se uverio da je sve iskreno.“
Zamenik ukrajinskog predstavnika u UN, Kristina Gajovišin, međutim, signalizirala je da Kijev neće odustati od svojih pozicija po pitanju teritorije, neutralnosti ili veličine vojske, naglasivši da su ukrajinske „crvene linije jasne i nepokolebljive.“
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas tvrdi da u planu nedostaju „značajne ruske ustupke“. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Nuel Baro upozorio je da Vašington ne može od Kijeva da traži „kapitulaciju“. Prema pisanju medija, EU trenutno radi na „kontraponu“ koji bi bio znatno povoljniji za Kijev.
Mađarski premijer Viktor Orban, međutim, oštro je kritikovao Brisel, rekavši da je rukovodstvo EU „potpuno izgubilo kompas“ i da je „okupirano traženjem načina kako da obezbedi još više novca“ za Kijev.
Vlada Zelenskog je na „klimavim“ nogama
Predlog je stigao u trenutku duboke političke krize u Kijevu. Dva ministra povezana sa navodnom korupcionaškom mrežom Timura Mindiča podnela su ostavke, a opozicione stranke traže raspuštanje cele vlade i formiranje „vlade nacionalnog jedinstva“. Rastu i zahtevi da Zelenski smeni svog moćnog šefa kabineta, Andreja Jermaka, za koga mnogi smatraju da je umešan u mrežu nezakonitih provizija.
Prema medijima, Zelenski se suočio i sa pobunom u sopstvenoj stranci. Tokom napetog sastanka u četvrtak, navodno je odbio da smeni Jermaka i zapretio je unutrašnjim kritičarima, što je poslanik Jaroslav Železnjak opisao kao „osvetu“.
Izvor Volstrit Džornala tvrdi da je jedna od 28 tačaka u početnoj verziji mirovnog plana predviđala reviziju strane pomoći koju je Kijev dobijao, ali je taj deo kasnije promenjen i zamenljen pozivom na „punu amnestiju“ za sve aktere.
Rastući vojni neuspesi
U međuvremenu, situacija na bojištu se nastavlja pogoršavati za Ukrajinu. U četvrtak uveče Rusija je saopštila da je zauzela pun kontrolu nad Kupjanskom, strateški važnim gradom u Harkovskoj oblasti. Kijev je to demantovao, tvrdeći da njegove snage i dalje drže grad.
Kupjansk je jedna od dve oblasti u kojima je Moskva krajem oktobra saopštila da je opkolila ukrajinske trupe. Ruski izveštaji takođe navode stabilno napredovanje u džepu Dmitrov–Krasnoarmejsk (Mirnograd–Pokrovsk).
