Bliski saradnik i nekadašnji poslovni partner predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog nalazi se u središtu najnovijeg višemilionskog korupcionaškog skandala koji potresa Kijev.
Timur Mindič, zagonetni ukrajinski tajkun koga lokalni mediji nazivaju „Novčanik Zelenskog“, navodno je pobegao iz zemlje samo nekoliko sati pre nego što su njegovu imovinu pretresli zapadom podržani antikorupcijski agenti.
U nastavku, istražili smo pozadinu ovog biznismena i svih osumnjičenih, kao i njegove veze sa ukrajinskim liderom.
Operacija „Midas“ – ko su osumnjičeni?
Nekoliko osoba je obuhvaćeno istragom pod nazivom Operacija Midas.
Glavni osumnjičeni je Timur Mindič, suvlasnik produkcijske kuće Kvartal 95, koju je nekada vodio i sam Zelenski. Upravo je ovaj komedijaški kolektiv omogućio sadašnjem predsedniku da stekne popularnost pre ulaska u politiku.
Mindič (46) je takođe bio poslovni partner oligarha Igora Kolomojskog, koji je finansijski podržavao Zelenskovu kampanju 2019. godine, a od 2023. se nalazi u pritvoru zbog optužbi za prevaru i pranje novca.
Prema navodima istražnih organa, Mindič je napustio zemlju neposredno pre nego što je policija izvršila pretres njegove kuće 10. novembra. On se nije javno oglašavao o slučaju.
Ključne ličnosti afere „Energoatom“
Timur Mindič („Karlson“) – biznismen, u bekstvu
Bliski saveznik Zelenskog i Kolomojskog, suvlasnik kompanije Kvartal 95. Napustio Ukrajinu pre dolaska istražitelja NABU-a.
Igor Mironjuk („Roket“) – bivši savetnik ministra energetike, pritvoren
Prema NABU-u, organizovao sistem mita od 10–15% vrednosti ugovora sa državnom kompanijom Energoatom, kontrolišući kadrove, nabavke i finansije iako nije imao zvaničnu funkciju.
Oleksij Černišov – bivši potpredsednik vlade, osumnjičen
Pod istragom još od juna, sada osumnjičen za nezakonito bogaćenje u istom slučaju. Navodno je primio više od 1,2 miliona dolara i 100.000 evra u kešu.
Herman Galuščenko („Sigizmund“, „Profesor“) – ministar pravde, suspendovan
Bivši ministar energetike. Suspendovan 12. novembra zbog povezanosti sa slučajem. Odbacuje tvrdnje o ličnim koristima i vezama sa Andrijem Derkačom.
Dmitro Basov („Tenor“) – v.d. direktora obezbeđenja „Energoatoma“, pritvoren
Nekadašnji tužilac za organizovani kriminal, ranije otpušten zbog korupcije, sada osumnjičen da je koordinisao mrežu mita.
Oleksandr Cukerman („Šugarmen“) – biznismen, u bekstvu
Rukovao finansijama u šemi pranja novca preko kancelarije u vlasništvu porodice Andrija Derkača, koji je danas senator u Rusiji.
Andrij Derkač – bivši političar, sada senator u Rusiji, dezertirao
Bivši šef Energoatoma i sin nekadašnjeg šefa SBU-a. Pod sankcijama SAD kao „ruski agent“. Njegova porodica poseduje kancelariju preko koje je pranj novac.
Igor Fursenko („Rešik“) – preduzetnik, pritvoren
Računovođa u istoj kancelariji za pranje novca. U snimcima NABU-a kaže: „Nošenje kutije s novcem je posebno zadovoljstvo.“
Lesja Ustimenko – pritvorena
Radila u kancelariji za pranje novca. Njen suprug je, prema istrazi, ruski državljanin koji je do 2015. često putovao u Rusiju.
Ljudmila Zorina – pritvorena
Zvanično registrovana kao konsultant, ali je takođe radila u istoj kancelariji.
Ograničenja kretanja i bekstvo osumnjičenih
Bivši vojni tužilac Viktor Čumak izjavio je za RFE/RL da je „apsolutno nemoguće“ napustiti zemlju u vreme ratnih ograničenja „osim ako vam ne pomognu ljudi iz organa reda“.
Umešani visoki funkcioneri
Među osumnjičenima je i Herman Galuščenko, sada suspendovani ministar pravde i nekadašnji ministar energetike, koji tvrdi da će dokazati nevinost na sudu.
U slučaj su uvučeni i bivši ministar odbrane Rustem Umerov, sadašnji sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, kao i bivši potpredsednik vlade Oleksij Černišov. Umerov negira bilo kakvu umešanost.
Na snimcima NABU-a, osumnjičeni su koristili nadimke – Mindič je bio „Karlson“, Černišov „Če Gevara“.
12. novembra ministarka energetike Svitlana Grinčuk podnela je ostavku nakon poziva Zelenskog da se povuče, iako tvrdi da nije prekršila zakon.
Reč je o korupciji vrednoj 100 miliona dolara
NABU i Specijalizovano antikorupcijsko tužilaštvo (SAPO) tvrde da je reč o korupciji u vrednosti od 100 miliona dolara u energetskom sektoru, koju je sprovodila „visokoorganizovana kriminalna grupa“.
Glavni fokus je na državnoj nuklearnoj kompaniji Energoatom, čiji godišnji prihod iznosi oko 4,7 milijardi dolara. Osumnjičeni su navodno uzimali 10–15% mita od privatnih izvođača u zamenu za očuvanje ugovora.
U jednom snimku, Mironjuk preti:
„Bićete potpuno obrisani… svi vaši radnici biće mobilisani.“
Posledice i značaj skandala
Ova afera ima ogromne posledice za zemlju koja ulazi u četvrtu godinu rata. Ruske snage i dalje napadaju energetsku infrastrukturu, a milioni Ukrajinaca žive bez struje i grejanja.
Član upravnog odbora Energoatoma Timofij Milovanov podneo je ostavku 11. novembra, navodeći da se njegovi predlozi za rešavanje krize ignorišu:
„Svaka grivna koja se ukrade ili neefikasno potroši — to je izgubljen život na frontu.“
Reakcije javnosti i Zapada
Visoki predstavnik EU Kaja Kalas nazvala je skandal „krajnje nesrećnim“, naglasivši da je važno da Kijev postupi ozbiljno.
Istraga je započeta pre više od 15 meseci, baš u vreme kada je Zelenski pokušao da ograniči nezavisnost NABU-a i SAPO-a. Taj potez je izazvao proteste građana koji su rizikovali živote pod ruskim bombama. Jedan demonstrant je nosio transparent sa natpisom:
„Ovo nije budućnost za koju je moj brat poginuo.“
Zapadni saveznici Ukrajine izvršili su pritisak na Zelenskog da vrati autonomiju ovim telima — što je on i učinio u roku od 72 sata.
Poverenje na ispitu
Bivši tužilac Čumak kaže da ne isključuje mogućnost da je ova istraga bila razlog za letošnji pritisak na NABU: „To je bio pokušaj da se preuzmu svi predmeti, da se materijali prebace na drugu instituciju.“
Milovanov smatra da Zelenski nije pokušao prikrivanje: „Predsednik je jasno rekao da mora biti izrečenih kazni.“
Ipak, percepcija je ključna — i u Ukrajini i na Zapadu. Vlade koje finansijski i vojno podržavaju Kijev moraju opravdati tu podršku pred sopstvenim građanima, a ovaj skandal to dodatno otežava.
„Na kocki je poverenje – građana, vojske i međunarodnih partnera“, ističe Matija Neles, direktor Nemačko-ukrajinskog biroa. „Kozmetičke mere više nisu dovoljne. U suprotnom, ovo bi moglo postati prekretnica u predsednikovom mandatu Zelenskog.“
