Sukob između Ukrajine i Rusije ulazi u novu, opasniju fazu. SAD je dopustio Ukrajini korišćenje dalekometnih projektila ATACMS za napade na rusku teritoriju. S druge strane, Rusija revidirala nuklearnu doktrinu, proširujući uslove za nuklearni odgovor. Eksplozije u Brjanskoj oblasti, napadi na vojne ciljeve i pretnje iz Kremlja ukazuju na povećanje napetosti, dok EU poziva na jačanje odbrambene saradnje i potencijalno slanje mirovnih snaga u Ukrajinu. Zbog toga mnogi strahuju da je nuklearni rat sve izvesniji.
Rusija: Signal da zapad želi eskalaciju
Rusija je rekla da je ukrajinska upotreba raketa dugog dometa ATAMCS protiv njene teritorije označila “novu fazu zapadnog rata” protiv Moskve i rekla je da će reagovati “u skladu s tim”.
“Ovo je, naravno, signal da žele eskalirati”, rekao je o napadu ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov.
“Ovo ćemo shvatiti kao kvalitativno novu fazu zapadnog rata protiv Rusije. I mi ćemo reagovati u skladu s tim”, dodao je. Optužio je Vašington da pomaže Kijevu u upravljanju projektilima.
Rusija odavno tvrdi da su ATACMS programirali američki stručnjaci i da zahteva navođenje američkih satelita.
Lavrov je istakao da Rusija želi izbeći nuklearni rat.
Ukrajina traži podršku za udare
Takođe u utorak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da njegova zemlja radi sa svim partnerima kako bi pridobila njihovu podršku za udare većeg dometa.
Na pitanje o napadu u ruskoj regiji Brijansk, Zelenski je rekao da Kijev sada ima američke ATACMS sisteme kao i vlastite dalekometne sposobnosti, te da će ih sve koristiti.
Ukrajinska vojska nije javno navela kakvo je oružje koristila, ali ukrajinski službeni izvor i američki zvaničnik, obojica govoreći anonimno, rekli su informativnoj agenciji Rojters da je koristila ATACMS.
Lavrov je takođe pozvao Zapad da pročita dekret koji je potpisao Putin kojim se snižava prag kada Moskva može koristiti nuklearno oružje.
“Nadam se da će pročitati ovu doktrinu… u celosti”, rekao je Lavrov.
Rusija je mesecima upozoravala Zapad da će Moskva, ako Vašington dopusti Ukrajini da ispali rakete SAD-a, Britanije i Francuske duboko u Rusiju, te članice NATO-a smatrati dikretno uključenima u rat u Ukrajini.
Dopuštenje Vašingtona
Vašington je dopustio Ukrajini da koristi oružje većeg dometa na ciljevima unutar Rusije. Kao povod je poslužilo to što su navodno hiljade severnokorejskih vojnika raspoređene u ruskoj regiji Kursk kako bi se borili protiv upada kijevskih snaga.
Ažuriranu rusku nuklearnu doktrinu, kojom se uspostavlja okvir za uslove pod kojima bi Putin mogao narediti napad iz najvećeg svetskog nuklearnog arsenala, odobrio je u utorak, prema objavljenom dekretu.
Iako doktrina predviđa mogući nuklearni odgovor Rusije na takav konvencionalni udar, formulisana je široko kako bi se izbegla čvrsta obaveza korišćenja nuklearnog oružja i Putinove opcije ostale otvorene.
Analitičar: Nekorektna odluka Bajdena
Vojni analitičar Marinko Ogorec za N1 pojašnjava da bi Treći svetski rat ujedno značio i nuklearni rat. Automatski i kraj čovečanstva. To znači da nam nikakve zalihe testenina i konzervi ne bi trebale, a na šta su pozvale tri evropske zemlje koje su savetovale stanovnike da se pripreme na moguće eksalacije sukoba.
Ogorec je mišljenja da je Bajden nekorektno doneo odluku budući da je reč o čoveku koji odlazi s funkcije američkog predsednika.
“Naime, videli smo da je SAD ogromnom količinom glasača i elektora na temelju svojih glasova, uključujući i elektorske, pokazao da nije zadovoljan dosadašnjom politikom američke administracije i izglasali su im nepoverenje. U takvim uslovima najpristojnije od predsednika na zalasku bilo bi da ne pokreće strateške poteze poput ovog. Trebao je sačekati mirnu tranziciju vlasti i omogućiti da nova administracija preuzme dužnost i njima prepustiti dalje razvijanje događaja. Međutim, on to nije napravio već je povukao strateški potez koji može imati dalekosežne posledice”, istakao je Ogorec.
Saveznici krenuli za Bajdenom
Ogorec smatra da su se određeni evropski saveznici poveli za Bajdenom.
“Da nije bilo Bajdenove, ne bi bilo odluke ni od Francuske i Velike Britanije. Mislim da je Bajden prednjačio u tom segmentu. A oni su jedva dočekali da podrže tu odluku sa svojim potencijalima”, dodao je Ogorec.
Navodi da su se Bajdenovoj odluci usprotivile Mađarska i jednim delom Slovačka.
“Mađarska je po tom pitanju bila najglasnija. Slovačka se isto tako ne slaže s ovom odlukom. Ali mislim da su takvog stava i određeni broj evropskih zemalja. Taj dolazak Donalda Trampa na vlast u Americi se posmatra kao svojevrstan put u nekakvu stabilizaciju i smirivanje situacije na terenu. Ova odluka dovodi do nepotrebne eskalacije. Jer, ponavljam, to ne radi administracija koja je na odlasku. A kada je reč o situaciji na terenu, u borbenim delovima se puno toga neće promeniti. Ova Bajdenova odluka neće dovesti do poboljšanja statusa Ukrajine i svoj položaj u borbenim delovanjima. Ali činjenica je da se na političkom nivou eskalacija polako događa”.
