Сукоб између Украјине и Русије улази у нову, опаснију фазу. САД је допустио Украјини коришћење далекометних пројектила ATACMS за нападе на руску територију. С друге стране, Русија ревидирала нуклеарну доктрину, проширујући услове за нуклеарни одговор. Експлозије у Брјанској области, напади на војне циљеве и претње из Кремља указују на повећање напетости, док ЕУ позива на јачање одбрамбене сарадње и потенцијално слање мировних снага у Украјину. Због тога многи страхују да је нуклеарни рат све извеснији.
Русија: Сигнал да запад жели ескалацију
Русија је рекла да је украјинска употреба ракета дугог домета ATAMCS против њене територије означила “нову фазу западног рата” против Москве и рекла је да ће реаговати “у складу с тим”.
“Ово је, наравно, сигнал да желе ескалирати”, рекао је о нападу руски министар вањских послова Сергеј Лавров.
“Ово ћемо схватити као квалитативно нову фазу западног рата против Русије. И ми ћемо реаговати у складу с тим”, додао је. Оптужио је Вашингтон да помаже Кијеву у управљању пројектилима.
Русија одавно тврди да су ATACMS програмирали амерички стручњаци и да захтева навођење америчких сателита.
Лавров је истакао да Русија жели избећи нуклеарни рат.
Украјина тражи подршку за ударе
Такође у уторак, украјински председник Володимир Зеленски рекао је да његова земља ради са свим партнерима како би придобила њихову подршку за ударе већег домета.
На питање о нападу у руској регији Бријанск, Зеленски је рекао да Кијев сада има америчке ATACMS системе као и властите далекометне способности, те да ће их све користити.
Украјинска војска није јавно навела какво је оружје користила, али украјински службени извор и амерички званичник, обојица говорећи анонимно, рекли су информативној агенцији Ројтерс да је користила ATACMS.
Лавров је такође позвао Запад да прочита декрет који је потписао Путин којим се снижава праг када Москва може користити нуклеарно оружје.
“Надам се да ће прочитати ову доктрину… у целости”, рекао је Лавров.
Русија је месецима упозоравала Запад да ће Москва, ако Вашингтон допусти Украјини да испали ракете САД-а, Британије и Француске дубоко у Русију, те чланице НАТО-а сматрати дикретно укљученима у рат у Украјини.
Допуштење Вашингтона
Вашингтон је допустио Украјини да користи оружје већег домета на циљевима унутар Русије. Као повод је послужило то што су наводно хиљаде севернокорејских војника распоређене у руској регији Курск како би се борили против упада кијевских снага.
Ажурирану руску нуклеарну доктрину, којом се успоставља оквир за услове под којима би Путин могао наредити напад из највећег светског нуклеарног арсенала, одобрио је у уторак, према објављеном декрету.
Иако доктрина предвиђа могући нуклеарни одговор Русије на такав конвенционални удар, формулисана је широко како би се избегла чврста обавеза коришћења нуклеарног оружја и Путинове опције остале отворене.
Аналитичар: Некоректна одлука Бајдена
Војни аналитичар Маринко Огорец за Н1 појашњава да би Трећи светски рат уједно значио и нуклеарни рат. Аутоматски и крај човечанства. То значи да нам никакве залихе тестенина и конзерви не би требале, а на шта су позвале три европске земље које су саветовале становнике да се припреме на могуће ексалације сукоба.
Огорец је мишљења да је Бајден некоректно донео одлуку будући да је реч о човеку који одлази с функције америчког председника.
“Наиме, видели смо да је САД огромном количином гласача и електора на темељу својих гласова, укључујући и електорске, показао да није задовољан досадашњом политиком америчке администрације и изгласали су им неповерење. У таквим условима најпристојније од председника на заласку било би да не покреће стратешке потезе попут овог. Требао је сачекати мирну транзицију власти и омогућити да нова администрација преузме дужност и њима препустити даље развијање догађаја. Међутим, он то није направио већ је повукао стратешки потез који може имати далекосежне последице”, истакао је Огорец.
Савезници кренули за Бајденом
Огорец сматра да су се одређени европски савезници повели за Бајденом.
“Да није било Бајденове, не би било одлуке ни од Француске и Велике Британије. Мислим да је Бајден предњачио у том сегменту. А они су једва дочекали да подрже ту одлуку са својим потенцијалима”, додао је Огорец.
Наводи да су се Бајденовој одлуци успротивиле Мађарска и једним делом Словачка.
“Мађарска је по том питању била најгласнија. Словачка се исто тако не слаже с овом одлуком. Али мислим да су таквог става и одређени број европских земаља. Тај долазак Доналда Трампа на власт у Америци се посматра као својеврстан пут у некакву стабилизацију и смиривање ситуације на терену. Ова одлука доводи до непотребне ескалације. Јер, понављам, то не ради администрација која је на одласку. А када је реч о ситуацији на терену, у борбеним деловима се пуно тога неће променити. Ова Бајденова одлука неће довести до побољшања статуса Украјине и свој положај у борбеним деловањима. Али чињеница је да се на политичком нивоу ескалација полако догађа”.