Минхенска безбедносна конференција показала је да досадашање западно савезништво више не постоји.
Европа пред изазовима мултиполарног света
Западно савезништво које је некада гарантовало мир и стабилност након Хладног рата више не постоји.
Савезништво које је некада гарантовало мир и стабилност након Хладног рата распада се пред нашим очима, док европски лидери збуњено траже начин да сачувају суверенитет у мултиполарном свету који више не прати стара правила. Европа стоји пред избором, преузети одговорност за своју судбину или ризиковати да постане маргинални играч у глобалној политици, што је већ добрим делом.
Сматрају ово политички аналитичари и стручњаци за безбедност наводећи да је ова конференција показала да европски и бриселски званичници и даље лутају у густој магли неизвесности, из које ће тешко изаћи због кратковидости, сујете и одбијања да прихвате нову глобалну реалност.
Сигнали са Минхенске безбедносне конференције
На то је, између осталог, упозорио и амерички државни секретар Марко Рубио, поручујући да Европа коначно мора да се окрене себи, а не да гледа према Вашингтону. Долазак Рубија уместо потпредседника Џеј Ди Венса био је значајан сигнал; према оценама аналитичара, Рубио је представљао лајт верзију прошлогодишње оштре реторике, што указује на промене у америчком приступу – Вашингтон више не види Европу као примарну сферу својих интереса, већ као партнерски фронт са јасно дефинисаним границама и условима.
Нови фокус САД и упозорења стручњака
Политички аналитичар Душан Берак наглашава да Европа више не може да рачуна да буде политички протекторат САД. Он истиче да изјава Рубија да се свет мења није само фраза већ упозорење. Додао је да Европа носи последице погрешних процена и политике „живог блата“, да даље живи у густој магли неизвесности и не зна како да изађе из ње, посебно јер не жели да прихвати нове реалности. Према Бераку, Европа је стратешки дезоријентисана и ако не преузме одговорност за сопствену будућност, могла би постати још разједињенија у моменту када глобални актери већ дефинишу нове центре моћи.
Слично мишљење има експерт за безбедност Сретен Егерић, који је указао да САД мењају фокус са Европе ка Индијско-Пацифичком региону и да Европа још увек није успоставила јасну стратешку линију.
Егерић је упозорио да ако Европа не преузме одговорност за своју будућност, Европска унија би могла доживети судбину СФРЈ.
Кључне поруке за Европу
Француски председник Емануел Макрон позвао је Европу да постане геополитичка сила и убрза развој сопствених капацитета, док је немачки канцелар Фридрих Мерц упозорио на „дубоки раскол“ између Европе и САД, истичући да ни Америка није довољно снажна да делује сама у новом геополитичком окружењу.
На конференцији је било очигледно да унутар Европске уније не постоји јединствена политика и да постоји тихи сукоб између Немачке и Француске о приступу стратегијама и лидерству. Немачка и Француска, као два најмоћнија европска актера, водиће битку за доминацију на континенту, а питање ко ће бити главни лидер у Европи остаје нерешено. Европа још увек тражи унутрашњи консензус о томе шта значи бити стратешки самостална у добу мултиполарности, док свет већ поставља нова правила и редефинише савезе.
Према речима Егерића, тренутни европски лидери настављају да вуку континент у пропаст, а опасност је да Европа, ако не промени курс, постане маргинални актер у новом мултиполарном поретку. Последњи воз за стратешку самосталност, како каже, већ пролази, а свака одлука која се одгађа додатно сужава простор за маневар.
Сматра и да Европа више не може да се ослања на старе савезе, маглу бирократије или трансатлантски покров САД, те да мора одмах да преузме контролу над својом одбраном, индустријском снагом и спољнополитичком визијом. Ако то не учини, ризикује да будућим генерацијама остави континент без права гласа у формирању глобалне политике, те као разједињена и стратешки немоћна, буде сведена на споредног гледаоца у свету који се све брже мења, пише Глас Српске.
– Време за одлагање је истекло. Европа стоји пред судбоносним избором, а последњи воз за спас или обнову већ тражи путнике са храброшћу, визијом и способношћу да крену ка новом реду глобалне моћи – навео је он.
Венсове поруке
Претходне године потпредседник САД Џеј Ди Венс на Минхенској безбедносној конференцији оштро је критиковао европске савезнике и поручио да је Европа у ствари сама себи највећи непријатељ. Он је нагласио да годинама европске земље занемарују потребу за снажнијом одбраном, ослањајући се претерано на САД као гарант безбедности, што је, по његовом мишљењу, створило опасан дисбаланс у трансатлантским односима. Венс је упозорио да недостатак стратегијског размишљања и некоординисана политика чине Европу рањивом и слабе њену способност да самостално одговори на растуће глобалне изазове.
