Minhenska bezbednosna konferencija pokazala je da dosadašanje zapadno savezništvo više ne postoji.
Evropa pred izazovima multipolarnog sveta
Zapadno savezništvo koje je nekada garantovalo mir i stabilnost nakon Hladnog rata više ne postoji.
Savezništvo koje je nekada garantovalo mir i stabilnost nakon Hladnog rata raspada se pred našim očima, dok evropski lideri zbunjeno traže način da sačuvaju suverenitet u multipolarnom svetu koji više ne prati stara pravila. Evropa stoji pred izborom, preuzeti odgovornost za svoju sudbinu ili rizikovati da postane marginalni igrač u globalnoj politici, što je već dobrim delom.
Smatraju ovo politički analitičari i stručnjaci za bezbednost navodeći da je ova konferencija pokazala da evropski i briselski zvaničnici i dalje lutaju u gustoj magli neizvesnosti, iz koje će teško izaći zbog kratkovidosti, sujete i odbijanja da prihvate novu globalnu realnost.
Signali sa Minhenske bezbednosne konferencije
Na to je, između ostalog, upozorio i američki državni sekretar Marko Rubio, poručujući da Evropa konačno mora da se okrene sebi, a ne da gleda prema Vašingtonu. Dolazak Rubija umesto potpredsednika Džej Di Vensa bio je značajan signal; prema ocenama analitičara, Rubio je predstavljao lajt verziju prošlogodišnje oštre retorike, što ukazuje na promene u američkom pristupu – Vašington više ne vidi Evropu kao primarnu sferu svojih interesa, već kao partnerski front sa jasno definisanim granicama i uslovima.
Novi fokus SAD i upozorenja stručnjaka
Politički analitičar Dušan Berak naglašava da Evropa više ne može da računa da bude politički protektorat SAD. On ističe da izjava Rubija da se svet menja nije samo fraza već upozorenje. Dodao je da Evropa nosi posledice pogrešnih procena i politike „živog blata“, da dalje živi u gustoj magli neizvesnosti i ne zna kako da izađe iz nje, posebno jer ne želi da prihvati nove realnosti. Prema Beraku, Evropa je strateški dezorijentisana i ako ne preuzme odgovornost za sopstvenu budućnost, mogla bi postati još razjedinjenija u momentu kada globalni akteri već definišu nove centre moći.
Slično mišljenje ima ekspert za bezbednost Sreten Egerić, koji je ukazao da SAD menjaju fokus sa Evrope ka Indijsko-Pacifičkom regionu i da Evropa još uvek nije uspostavila jasnu stratešku liniju.
Egerić je upozorio da ako Evropa ne preuzme odgovornost za svoju budućnost, Evropska unija bi mogla doživeti sudbinu SFRJ.
Ključne poruke za Evropu
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Evropu da postane geopolitička sila i ubrza razvoj sopstvenih kapaciteta, dok je nemački kancelar Fridrih Merc upozorio na „duboki raskol“ između Evrope i SAD, ističući da ni Amerika nije dovoljno snažna da deluje sama u novom geopolitičkom okruženju.
Na konferenciji je bilo očigledno da unutar Evropske unije ne postoji jedinstvena politika i da postoji tihi sukob između Nemačke i Francuske o pristupu strategijama i liderstvu. Nemačka i Francuska, kao dva najmoćnija evropska aktera, vodiće bitku za dominaciju na kontinentu, a pitanje ko će biti glavni lider u Evropi ostaje nerešeno. Evropa još uvek traži unutrašnji konsenzus o tome šta znači biti strateški samostalna u dobu multipolarnosti, dok svet već postavlja nova pravila i redefiniše saveze.
Prema rečima Egerića, trenutni evropski lideri nastavljaju da vuku kontinent u propast, a opasnost je da Evropa, ako ne promeni kurs, postane marginalni akter u novom multipolarnom poretku. Poslednji voz za stratešku samostalnost, kako kaže, već prolazi, a svaka odluka koja se odgađa dodatno sužava prostor za manevar.
Smatra i da Evropa više ne može da se oslanja na stare saveze, maglu birokratije ili transatlantski pokrov SAD, te da mora odmah da preuzme kontrolu nad svojom odbranom, industrijskom snagom i spoljnopolitičkom vizijom. Ako to ne učini, rizikuje da budućim generacijama ostavi kontinent bez prava glasa u formiranju globalne politike, te kao razjedinjena i strateški nemoćna, bude svedena na sporednog gledaoca u svetu koji se sve brže menja, piše Glas Srpske.
– Vreme za odlaganje je isteklo. Evropa stoji pred sudbonosnim izborom, a poslednji voz za spas ili obnovu već traži putnike sa hrabrošću, vizijom i sposobnošću da krenu ka novom redu globalne moći – naveo je on.
Vensove poruke
Prethodne godine potpredsednik SAD Džej Di Vens na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji oštro je kritikovao evropske saveznike i poručio da je Evropa u stvari sama sebi najveći neprijatelj. On je naglasio da godinama evropske zemlje zanemaruju potrebu za snažnijom odbranom, oslanjajući se preterano na SAD kao garant bezbednosti, što je, po njegovom mišljenju, stvorilo opasan disbalans u transatlantskim odnosima. Vens je upozorio da nedostatak strategijskog razmišljanja i nekoordinisana politika čine Evropu ranjivom i slabe njenu sposobnost da samostalno odgovori na rastuće globalne izazove.
