Да ли је глума професија или позив? Како се то рађа неко ко је предодређен да буде глумац, или, како се то постаје? Да ли је сваки глумац свестан и жељан да му посао буде живот, или има и оних који повлаче јасне границе? Да, има их и био је гост подкаста Компас – Дејан Луткић.
Са човеком који не воли и бежи од епитета, који сматра да је рад на себи важнији од било које улоге и човек који се не либи да гласно и јасно каже да су жене најважнија бића, наставили смо потрагу за Компасом правих вредности.
„Глума није мој живот, глума је мој посао“
„Глума није мој живот, глума је мој посао“, већ на самом старту решио је дилему нашег анкетног питања и објаснио зашто је то тако:
„Мој живот је нешто друго, глума је део мог живота, али дефинитивно није мој живот јер да је мој живот не бих могао да имам ни породицу поред тога нити бих могао да имам некакве пријатеље поред тога, нити било какве друге врсте активност. Онда бих морао 24 сата дневно 365 дана годишње да посветим том свом животу у том случају глуми, на шта ја конкретно, ја то никад нисам желео“.
„Неке одлуке у животу бих донео другачије“
Да је духовност битна и део његовог живота, рођени Војвођанин, али ипак „Земунац више него било шта друго“, не крије, као што не крије ни да се каје због много тога из прошлости.
„Ја се кајем због доста, доста ствари које сам урадио, пре свега у животу, а онда и у послу и да сам имао, не ову памет, да сам имао ову мудрост, да сам имао овај ниво зрелости који сад имам, да не звучим претенциозно, ја не мислим да сам ја никакав хиперзрео човек, мислим да док год ходамо и живимо овом земљом, ми сазревамо и да треба да се трудимо и да радимо на себи свакога дана буквално, али да, дефинитивно бих неке одлуке донео другачије“.
Када су деведесетих многи одлазили из Србије, он је одлучио да остане. Спреман је да свакодневно ради на себи и да отклони его и сујету. Не жели да живи по наметнутим стандардима друштва, јер „тако губимо себе“.
Дужни смо да живимо у славу Бога и корист свога ближњега
„Ја мислим да је то ужасно важно бити искрен према самом себи, јер не можеш да будеш искрен према другима ако ниси искрен према самом себи. Ако теби, теби није добро, не може ни у твојој околини да буде добро, а ти си некако, ја заиста верујем да смо ми дужни заиста да живимо у славу Бога, у корист ближњег и за спасење душе своје и како је онда то могуће да радиш ако се људи око тебе не осећају добро?“, упитао је Луткић, а затим се осврнуо на вероватно свима нама једну од најважнијих тема – породицу:
„С обзиром да ја има две ћерке, Богу хвала, значи први њихов модел у животу сам ја, што се мушкараца тиче и моја дужност је да, да некако кад нас је Бог спојио, мене и моју супругу, да ја се тим односом бавим и да својим ћеркама покажем шта у ствари значи бити мушко и да то нема везе нити са количинимо мишића, нити са количином новца, нити са аутомобилом, нити са гардеробом и тако даље и тако даље, него има везе са тим како се опходите према својој жени и према другим женама“.
Бог је одабрао жене да кроз њих ствара нови живот
На крају, истакао је:
„Ми стално пренебрегавамо једну ствар, Бог је одабрао жене да кроз њих ствара нови живот, није одабрао нас, па ко је вама дао права да немате поштовања према томе. Да почнемо од те ствари, па надаље, једноставно за мене су жене једна јако, јако, јако комплексна бића и бића која треба поштовати, која треба неговати као и сваку биљку о којој се бринете, не може да расте, не може да процвета, не може да сазри, ако у вама као у партнер нема ту врсту подршке“.
О улогама које су га „такле“, Врању и границама које се не либи да постави, погледајте у најновијој епизоди Компаса, а наша екипа захваљује господину Луткићу на издвојеном времену и садржајном разговору.
