Теолог Небојша Лазић поручио је да светиње које су у Београд стигле из царске лавре манастира Хиландара на Светој Гори, опомињу Србе да су народ Светог Саве и да морају неговати национално јединство.
Лазић је изјавио Срни да многи народи имају своје светиње, али да ретко који као Срби има светиње које су га сачувале кроз векове.
„Велики народи чувају своје светиње, а онај народ који има косовски и небески завет те светиње чувају у смутним временима“, рекао је Лазић и подсетио да је над српским народом само у последњих 100 година почињен геноцид у НДХ, да је тешко страдао на Косову и Метохији, а посебно у време Одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ.
Он је подсетио да су Србе њихове светиње сачувале и у временима под Турцима и Аустроугарима, као и од других страних силама које су долазиле и покушавале да униште српски народ.
„Нису видели оно што су видели Свети кнез Лазар и Свети Сава, да се наш корен не да ископати и да је посађен на небу“, нагласио је Лазић.
Он је истакао да светиње попут иконе Богородица Млекопитатељница и Карејски типик из Хиландара говоре о величини једног народа.
„То је народ који је устројен слободарски и окупљен око Христа. Такав народ схвата да нема другог него да се окрене себи, јединству јер само у том јединству ми можемо да опстанемо“, каже Лазић.
Лазић је нагласио да се Срби као народ славне прошлости требају ујединити око те прошлости и око те благодети.
„У најсмутнијим временима ми смо имали законике и молитвенике. Нема њиве која није гробље у нашем народу. Ми смо мученички народ, а голгота коју смо преживели увек је сведочила васкрсење јер Срби су ту опстали. Да би опстали и данас морамо се окренути светињама, да нам те светиње служе као огледало ко смо ми суштински“, поручио је Лазић.
Лазић је указао да у временима када се покушава разградити породица и нација те светиње служе као опомена – да се Срби окрену себи јер имају нешто што је трајно и што ове године скарадних „вредности“ не могу појести, а то је душа.
Он је рекао да га посебно радује што ће на челу спасовданске литијуме 21. маја у Београду бити појас Пресвете Богородице, што је једна од највећих светиња у православном свету, која се вековима чува у манастиру Ватопед на Светој Гори.
У Галерији Српске академије наука и уметности /САНУ/ у Београду је поводом 850 година од рођења првог српског архиепископа Светог Саве уприличена репрезентативна изложба која носи његово име, а која је од данас отворена за јавност.
Оно што изложбу чини посебно вредном јесте да ће посетиоци први пут имати прилику да се поклоне највећим српским светињама, које су допремљене из царске лавре манастира Хиландара на Светој Гори.
У Галерији САНУ изложене су иконе Христа Пантократора, Богородице Одигитрије, Богородице Млекопитатељнице, Светог Саве и Светог Симеона, реплика хиландарског игуманског штапа и патерице Светог Саве Освећеног, Карејски типик и реплика иконе Богородице Тројеручице.
Ту су и бројна драгоцена уметничка дела везана за личност и живот Светог Саве која су за потребе изложбе уступљена из библиотека, музеја и задужбина Светог Саве из БиХ, Русије и Чешке.
Изложба „Свети Сава“, чији су аутори викарни епископ моравички Тихон, дописни члан САНУ Игор Борозан и Миљана Матић, за грађане ће бити отворена до 19. јула.
Због микроклиматских услова чувања експоната изузетне вредности токо трајања изложбе, ограничен је број посетилаца – до 100 у исто време.
