Иран је сигнализирао да је спреман да омогући пролаз кроз Ормушки мореуз бродовима из одређених земаља. Извештаји медија и подаци са пратилаца бродова указују да је неколико претходно проверених танкера већ прошло кроз „безбедан“ коридор, а поједина компанија за транспорт нафте је, како се наводи, Ирану платила 2 милиона долара.
Овај развој дешава се у тренутку када је више од 15 танкера било погођено дроновима и пројектилима у мореузу од како су САД и Израел покренули рат против Ирана крајем фебруара.
Док је ескалација у Блиском истоку узнемирила енергетска тржишта, утицај неколико пролазака танкера остао је до сада ограничен. Цена Брент нафте и даље се креће далеко изнад 100 долара по барелу.
Ево шта треба знати о последњим дешавањима у Ормушком мореузу.
Ко има дозволу за пролаз?
Укратко, не сви и не свуда.
Ирански министар спољних послова Абас Арагчи је изјавио да је мореуз отворен за све осим за САД и Израел, додајући да су неки бродови из „различитих земаља“ већ добили дозволу за пролаз. Међутим, у пракси, бродови повезани са западним земљама сусрећу значајне препреке у обезбеђивању безбедног пролаза.
Према Lloyd’s List, пролазак кроз Ормушки мореуз имају: Кина, Индија, Пакистан, а Ирак и Малезија разговарају о плановима транзита директно са Техераном, док су званичници прве три земље као и Турске потврдили су да је пролаз одобрен.
Financial Times је, позивајући се на поморске податке, известио да је најмање осам бродова – укључујући танкере и теретне бродове повезане са Индијом, Пакистаном и Грчком, као и иранску флоту – прошло кроз мореуз користећи необичан пут око острва Ларак, који је близу иранске обале и где је вода знатно плиткија него у средишту мореуза.
RT напомиње да би стварни број бродова – од којих су неки можда искључили системе аутоматског праћења – могао бити већи.
Према FT-у, најмање девет кинеских танкера за нафту и гориво такође се гомила у Заливу, очигледно припремајући се за пролазак кроз Ормушки мореуз.
Lloyd’s List наводи да се одобрење даје случај по случај, а иранске власти раде на „формализованијем процесу одобравања бродова“ који се очекује у наредним данима.
Да ли је пролаз бесплатан?
На папиру, међународни пролаз не би требало да функционише као путарина, али актуелна ситуација се развија под условима рата.
Lloyd’s List је известио да је најмање један оператер танкера платио око 2 милиона долара за пролаз, али није могао да утврди да ли су плаћања извршена у другим случајевима. Такође је непознато како би таква плаћања могла бити обрађена због санкција против Ирана.
Поред тога, неколико медијских извештаја указује да ирански парламент разматра закон којим би опорезовао бродове који пролазе кроз мореуз. Wall Street Journal је приметио да би таква политика захтевала „регионалну подршку“ од иранских суседа у Заливу.
Како је Ормуз изгледао пре рата?
Ормуз је био један од најпрометнијих и најзначајнијих чворишта у свету, са просечно 20 милиона барела дневно нафте и нафтних деривата кроз 2025, што је било око 25% глобалне трговине нафтом по мору. Око 80% протока ишло је ка азијским земљама, укључујући Кину, Индију, Јапан и Јужну Кореју, према Међународној агенцији за енергију (IEA).
Око 93% извоза течног природног гаса (LNG) из Катара и 96% из УАЕ такође је пролазило кроз Ормуз, што представља око 19% глобалне трговине LNG-ом.
Пре рата, око 138 бродова дневно пролазило је кроз мореуз; тај број је сада пао на отприлике 3–5 бродова дневно, према проценама.
Мореуз је широк само 29 наутичких миља (54 км), са улазним и излазним пловним тракама ширине две миље, одвојеним буфером од две миље. Бродови који користе Ларак руту морају да се носе са плитким водама у односу на централни канал, иако су дубине и даље довољне за већину типова бродова.
Утицај на цене енергената
Сипање танкера изгледа да има ограничен утицај на тржиште нафте, са ценом Брент нафте на 107 долара по барелу, што је пад са врхунца од скоро 120 долара. WTI сировa нафта пала је са 100 долара на 94 долара.
Европске фјучерс цене природног гаса (TTF) благо су пале на 60 евра по MWh након скока од више од 30% када је Израел напао иранско гасно поље South Pars, што је изазвало одмазду на енергетску инфраструктуру у Катару.
Став Европе о безбедности Ормуза
Европски лидери захтевају „отварање Ормузког мореуза“ као и „деескалацију и максималну уздржаност“ од стране бораца. Међутим, европске НАТО чланице не желе да шаљу своје морнарице у мореуз. Немачки канцелар Фридрих Мерц рекао је да његова земља може помоћи у обезбеђивању пловних трака само када оружје утихне.
Утицај на САД
Како су цене нафте скочиле, цене бензина у САД такође су порасле, достижући у просеку 3,90 долара по галону. Председник САД Доналд Трамп покушава да умањи панику на тржишту, рекавши да мисли да би цене нафте могле бити „много горе“, додајући да ће сигурно пасти када конфликт престане.
Поред тога, амерички секретар за трезор Скoт Бесент сигнализирао је да Вашингтон може одустати од санкција на иранску нафту на танкерима како би ублажио цене. Раније ове недеље, такође је рекао да САД дозвољавају иранским танкерима пролаз кроз мореуз „да снабдевају остатак света“.
Став Москве о кризу у Ормузу
Криза директно не ремети руски извоз, а неки аналитичари сматрају да Москва може имати користи од суженог глобалног снабдевања.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Русија „је и остаје поуздан снабдевач“ нафтом и гасом, уз упозорење да земља не може у потпуности да избегне шири утицај. Додао је да је Москва давно упозоравала на ризике ескалације у Блиском истоку.
