Početkom marta ove godine, informacija da je NATO stavio u funkciju i ponovo otvorio vazdušnu bazu Kučova u Albaniji jedva da je primećena.
Četvrtog marta, ceremonija otvaranja vazdušne baze Kučova započela je intoniranjem albanske nacionalne himne, kojoj su prisustvovali vojni i politički vrh zemlje, ministri odbrane Turske i Italije, vojni izaslanici iz Severne Makedonije, Crne Gore, samoproglašenog Kosova, predstavnici privatnog kapitala kao što je Haluk Bajraktar, vlasnik kompanije Bajkar, kao i predstavnici NATO-a.
Rekonstrukcija ove baze koštala 51 milion evra, što uključuje obnovu piste, pristupnih puteva i skladišta, kao i povećanje NATO interoperabilnosti i jačanje ranih misija ranih upozorenja iznad zemlje. Ova baza koja se nalazi 80 kilometara južno od Tirane, poslužiće Albaniji i pružiće logističku podršku, policijsku nadzor, obuku i vežbe u svrhu podrške operacijama NATO saveza.
Oglasio se albanski premijer Edi Rama
Albanski premijer Edi Rama rekao je da je NATO izbor da koristi ovaj objekat kao taktičku bazu potvrda činjenice da mala Albanija i dalje dodaje vrednost NATO Alijansi.
Predsednik Begaj je ocenio da je otvaranje vazduhoplovne bazu Kučova „velika privilegija za Albaniju i jedna od najvećih investicija NATO” u toj zemlji. „NATO baza simbolizuje most na kome se spajaju prošlost i sadašnjost. To je i simbol bezbednosti, a Albanija nije slučajno izabrana. To je neophodna i dobrodošla investicija jer Ruska agresija na Ukrajinu i situacija na Bliskom istoku predstavljaju izazove”, rekao je Begaj i istakao da je otvaranje NATO baze Kučova dokaz poverenja saveznika koji u Albaniji vide „dostojnog i posvećenog partnera”.
Istorijat vazduhoplovne baze Kučeva
Izgradnja vazdušne baze Kučove počela je ranih 1950-ih godina, a završena je 1952. godine, u periodu kada je Albanija bila snažno povezana sa Sovjetskim Savezom pod vođstvom Envera Hodže. Ovaj savez bio je deo šire strategije jačanja odbrambenih sposobnosti Albanije protiv pretnji sa Zapada i jačanja socijalističkog bloka u Evropi. Vojni aerodrom Kučovo u Albaniji su nekad zvali i Staljinovim gradom.
Osnivanje i operativne sposobnosti baze bili su u velikoj meri oslonjeni na sovjetsku vojnu pomoć.
Prvi sovjetski bombarder Iljušin Il-28 sleteo je tamo 1957. godine, a kasnije su raspoređeni i avioni MiG-17. Sovjetski inženjeri i vojni savetnici bili su stacionirani u Kučovu kako bi nadgledali izgradnju i obučavali albansko osoblje. Ova saradnja osigurala je da baza ispunjava standarde potrebne za integraciju u odbrambenu mrežu Varšavskog pakta koju je vodio Sovjetski Savez.
Loši odnosi između Albanije i SSSR-a
Odnosi između Albanije i Sovjetskog Saveza počeli su da se pogoršavaju ranih 1960-ih godina. Ideološke razlike između Envera Hodže i sovjetskog rukovodstva, posebno nakon smrti Josifa Staljina, dovele su do postepenog udaljavanja. Do 1961. godine, Albanija je zvanično prekinula odnose sa Sovjetskim Savezom, povezavši se umesto toga sa maoističkom Kinom.
Nakon ideološkog raskola između Albanije i Sovjetskog Saveza ranih 1960-ih godina, Albanija je, pod vođstvom Envera Hodže, tražila novog saveznika za podršku svojoj vojnoj infrastrukturi.
Ova potraga dovela je do partnerstva sa Narodnom Republikom Kinom, koja je počela da pruža vojnu pomoć, uključujući avione, Albaniji. Sa prestankom sovjetske vojne pomoći, Albanija se okrenula Kini za svoje odbrambene potrebe.
Počevši od sredine 1960-ih, kineski avioni počeli su da pristižu u vazdušnu bazu Kučove. Ovi avioni su uključivali Šenjang J-6, koji je bio kineska verzija sovjetskog MiG-19, i kasnije Čengdu J-7, zasnovan na sovjetskom MiG-21.
Odnosi između Kine i Albanije počeli su da slabe krajem 1970-ih i početkom 1980-ih godina, kada je Kina počela da se otvara prema Zapadu i reformiše svoju ekonomiju. Ova promena u kineskoj spoljnoj politici dovela je do smanjenja vojne pomoći Albaniji.
Shodno tome, vazdušna baza Kučove i ostatak albanske vojske morali su sve više da se oslanjaju na domaće resurse i postojeće zalihe kineske opreme.
Baza je nastavila da funkcioniše sa kineskim avionima nekoliko decenija. U poslednjih nekoliko godina, usmeravanje Albanije ka NATO-u i modernizacija njene vojne infrastrukture doneli su nove razvoje u vazdušnoj bazi Kučove, uključujući potencijalna unapređenja kako bi se usaglasila sa NATO standardima.
Geografski položaj i strateški značaj baze vazduhoplovne baze Kučeva
Vazdušna baza Kučove nalazi se 85 kilometara južno od glavnog grada Tirane. Njen geografski položaj je od velikog značaja zbog nekoliko faktora. Prvo, baza je smeštena u relativno ravničarskom području, što omogućava laku izgradnju i održavanje infrastrukture.
Drugo, njena lokacija u centralnoj Albaniji omogućava brz pristup svim delovima zemlje, što je ključno za efikasnu odbranu i brzo reagovanje na pretnje. Strateški ova baza se nalazi na poznatoj „Cvijićevoj liniji“.
To je vitalna strateška linija koju je iscrtao poznati srpski geograf Jovan Cvijić, a koja je nekada davno bila i linija koja je praktično razdvajala istočno od zapadnog Rimskog carstva. Onaj ko kontroliše tu liniju, kontroliše Balkan i čitavu Evropu. Naime, ta linija se toponimski izražava geografskom linijom na pravcu: Valona-Skoplje, Kosovo i Metohija – Srbija, do Beograda i Dunava.
Na toj liniji se prethodno nalazi još jedna NATO baza, a u pitanju je Bndstil baza kod Uroševca. I upravo ovakav raspored NATO baza na Balkanu direktno na „Cvijićevoj liniji“ govori u prilog tome da Amerikanci itekako vode računa o strateškoj prednosti koristeći se našom geografijom.
SAD su se približile svom strateškom cilju za ovaj deo sveta
Gradnjom značajnih vojnih kapaciteta na takozvanoj Cvijićevoj liniji SAD su se nezadrživo približile svom strateškom cilju za ovaj deo sveta. Ruska specijalna operacija (SVO) je itekako ubrzala ove planove, tako da nova-stara evropska bezbednosna politika treba da disciplinuje Srbe do potpune mere bezopasnosti po komunikacijske, privredne i druge pravce koji prolaze bivšim jugoprostorom, pre svega Dunavom.
U vojnom smislu, ono po čemu se ova bazu izdvaja u odnosu na sve u regionu jeste postojanje podzemnog skloništa za borbene avione. Takođe, ovo je savremena baza sa dvije poletno-sletne staze dužine 2853 i 2500 metara.
Kučova je sada ključna komponenta regionalne odbrambene infrastrukture NATO-a. Njen geografski položaj omogućava brzo raspoređivanje i logističku podršku, što je čini suštinski važnom za održavanje operativne spremnosti.
Baza je deo šire mreže isturenih aerodroma
Baza je deo šire mreže isturenih aerodroma, uključujući Petrovec kod Skoplja, Golubovce kod Podgorice, Dubravu kod Tuzle i 57. vazduhoplovnu baza na aerodromu Mihail Kogalničanu kod Konstante u Rumuniji, čija će obnova biti završena 2030. godine.
Ova mreža je dizajnirana da obezbedi brz i efikasan transfer strateških vazduhoplovnih sredstava NATO-a, poboljšavajući sposobnost Alijanse da brzo reaguje.
U tom kontekstu, strateški značaj baze Kučova prevazilazi njene neposredne vojne funkcije. Ona je ključni element u široj geopolitičkoj strategiji, povezujući liniju strateških aerodroma od Avijana u Italiji, preko Katanije na Siciliji, do Indžirlika u Turskoj.
Ova mreža obezbeđuje ključne energetske koridore od Srednje Azije do Zapadne Evrope, posebno Italije, osiguravajući stabilnost i zaštitu kritičnih energetskih zaliha, a sve sa ciljem da se zaobiđu ruski energenti.
Ovo pozicioniranje ne samo da jača agresivnost NATO-a, već i podržava šire ciljeve Alijanse u oblasti stavljanja Balkana pod svoju kontrolu, obezbeđivanja tranzita energenata i naravno otvaranja jakog strateškog fronta prema Rusiji.
Albanija nudi Valonu i Drač
U intervjuu za albanske medije krajem jula, on je potvrdio izgradnju komercijalne luke u Porto Romanu kod Drača, gde bi jedan deo luke bio rezervisan za NATO vojnu pomorsku bazu.
On je izjavio da je konkurs za izgradnju nove komercijalne luke u Porto Romanu otvoren i da je 15 međunarodnih kompanija izrazilo interesovanje za izgradnju ove luke, koja će koštati 427 miliona evra.
Strateški obala kod Drača je prilično peskovita i plitka i iziskivaće određene tehničke napore, a to znači da će i više da košta, takođe prvobitna ideja sa Albanske strane nije bila da se gradi komercijalna, već samo vojna baza, ali Albanci kao lukavi trgovci sada žele NATO savezu da podvale priču oko komercijalne luke, sa vojnim krilom, jer njima nije u interesu da imaju samo vojnu bazu, već i luku za albanske kartele širom sveta.
Još nije izvesno da će NATO to i da prihvati, ali u okolnostima u kojima se pozicionira strateški, ništa ne može da nas iznenadi, narod članica će to sve platiti i pozlatiti.
Investicija u stvaranje Velike Albanije
Sa druge strane luka Pašaliman kod Valone je nekada već i sovjetska luka gdje se na obližnjem ostrvu Sazan i danas nalaze ulazi za podmornice. Albanija na ovo gleda kao na investiciju u stvaranje Velike Albanije i to se više i ne krije, i u tom pravcu spremna je sve da proda i preda NATO savezu.
Alijansi trenutno sve odgovara, a pogotovo blizina Crnog mora i Bosfora za brzi transfer vojske iopreme, a samim tim i Rusija, kao i kontrola nad Otrantskim vratima i Jadranskim morem, a sve se ovo ubrzano dešava, jer je front u Ukrajini sve klimaviji. Pozicioniranje je u toku.
