Na predstojećim izborima za Evropski parlament desne snage mogle su da ostvare dobar rezultat, a njihova poslanička grupa Identitet i demokratija bi u tom slučaju bila u stanju da ugrozi levo-liberalnu hegemoniju unutar ove institucije. Međutim, to se neće desiti. Bez obzira na sve teže stanje u Evropskoj uniji, desnica nije umela da se ujedini i nastupi zajedno. Svi međunarodni sastanci, konferencije i skupovi bili su uzaludni. Stvar je propala u ključnom momentu i malo je vremena da se nešto učini tim povodom. Sada je sasvim sigurno da će Nacionalno okupljanje i Alternativa za Nemačku (AfD) ići svako svojim putem. Iz Nacionalnog okupljanja došla je izjava da posle izbora 9. jula ove dve stranke više neće sarađivati, što znači da neće formirati ni zajedničku frakciju u Evropskom parlamentu.
Kao neposredni povod za prekid saradnje navodi se intervju koji je nosilac liste AfD-a Maksimilijan Kra dao italijanskom listu Republika. Kra je govorio o nemačkom kultu krivice podvlačeći da nema kolektivne krivice za zločine, te da je odgovornost uvek individualna. Upitan da li to važi i za pripadnike SS-a, Kra je odgovorio da nije svaki pripadnik SS-a automatski bio zločinac, iako je među njima procenat zločinaca bio veliki. „Nikada neću reći da je svako ko je nosio uniformu SS-a automatski bio kriminalac.“
Razlaz na desnici
Za Francuze je ovo bilo previše i izjavu nemačkog političara su okarakterisali kao izraz simpatije prema SS-u. Kao što je poznato, pripadnici SS su pred kraj rata u Francuskoj izvršili više ratnih zločina. Međutim, isto tako je istorijska činjenica da uniformu SS-a tokom rata nisu nosili samo Nemci nego i francuski dobrovoljci. Zapravo, među trupama koje su se tokom aprila i maja 1945. borile na ulicama Berlina bilo je i preko tri stotine Francuza iz 33. SS grenadirske divizije Šarlemanj. Osim toga, posle rata se jedan broj bivših pripadnika SS-a pridružio francuskoj Legiji stranaca.
Kra je pokušao da relaksira situaciju i objasni šta je zaista mislio rekavši da niko Gintera Grasa ne smatra za ratnog zločinca iako se ovaj pred kraj rata borio na zapadnom frontu kao vojnik 10. SS divizije Frundsberg. Zapravo, Kra nije sam pokrenuo temu, odgovarao je na pitanje i samo ponovio ono što su pre njega govorili Adenauer, Štraus ili Kol, kojima se nikako ne može pripisati simpatija prema SS-u. Cilj izjave nije bila relativizacija zločina koji su počinjeni u ratu. Ipak, za ovakva objašnjenja i diferencijacije nije bilo sluha. To što je francuska strana prekid saradnje objavila u levo-liberalnom listu Libération predstavlja zanimljiv detalj.
Razume se da do razlaza na desnici nije došlo samo zbog različitih pogleda na događaje iz Drugog svetskog rata. Možda bi se moglo reći i da su u Nacionalnom okupljanju samo čekali dobar povod pa da objave prekid saradnje. Marin le Pen ni ranije nije blagonaklono gledala na nemačke kolege. Prema svedočenju jedne bivše članice Alternative, Marin le Pen je u AfD-u svojevremeno podržavala Frauke Petri i savetovala joj da disciplinuje desno krilo stranke. Međutim, kao što je poznato, Petri je u stranci poražena i uskoro je istupila iz Alternative. Deo razloga za nezadovoljstvo Marin le Pen ne mora nužno biti ideološke prirode, koliko stvar politike moći. Naime, prva dama francuske desnice svesna je da bi snažna AfD mogla voditi glavnu reč u budućoj poslaničkoj grupi desnice u Evropskom parlamentu, te da bi Nacionalno okupljanje možda izgubilo primat. Naposletku, moguće da su izvesnu ulogu igrali i sasvim lični razlozi. Marin le Pen nije gajila simpatije prema nemačkom kolegi. U svakom slučaju, žena koja je sopstvenog oca isključila iz partije nije se mnogo dvoumila.
Sa druge strane, iz AfD-a su se čuli glasovi da je Kra suviše ozbiljno shvatio poslovicu da je bolje biti prvi u selu nego poslednji u gradu. Naime, već se spekulisalo da on nema nameru da u parlamentu bude druga violina, te da zapravo ne bi ni želeo da sedi u desnoj frakciji u kojoj ne dominira AfD, nego bi radije napravio posebnu grupu sa manjim desnim strankama iz istočne Evrope u kojoj bi on bio šef.
Tako je postavljena osnova za razlaz između francuske i nemačke desnice. Ipak, ambicije i teški karakteri nisu retkost u politici. Da sporna izjava ne predstavlja istinski razlog za prekid saradnje vidi se po tome što ni ranije nije sve išlo glatko. Naime, Francuzi su izrazili nelagodu zbog pojma „reemigracija“ koji koriste neki političari iz redova AfD-a. Nacionalno okupljanje je od nemačkih kolega zahtevalo da taj pojam više ne upotrebljavaju. Interesantno je da je do toga došlo kada je AfD bio pod medijskim pritiskom zbog skupa u Potsdamu (videti OVDE). Time se Alternativa našla pod paljbom levičarske medijsko-političke klase, ali i saveznika iz inostranstva.
Kako bi se razjasnile pozicije, u februaru je došlo do sastanka između Le Pen i Alis Vajdel, ali bez rezultata. Odnosi su se dodatno pogoršali kada je poslanička grupa AfD u Bundestagu, u upitu Saveznoj vladi, uporedila slučaj Krima sa statusom ostrva Majot. Poslanici su tražili objašnjenje zašto Nemačka sporno ostrvo priznaje kao deo Francuske, i to uprkos Rezoluciji UN da suverenitet pripada Savezu Komora, dok se u slučaju Krima ponaša drugačije. Na reakciju sa francuske strane nije trebalo dugo čekati. Le Pen je najavila da će nemačkim kolegama rado održati predavanje iz geopolitike i poručila im da gledaju svoja posla, te da se ne sekiraju za francuske prekomorske teritorije.
Posledice razlaza
Razlaz između Nacionalnog okupljanja i Alternative nije ostao bez širih posledica i odmah je prerastao u novo preraspoređivanje snaga na evropskoj desnici. Posle Francuza oglasili su se i Italijani iz Lige. Mateo Salvini i Marin le Pen su se time složili da saradnje sa Alternativom za Nemačku neće biti. Iako se Đorđa Meloni još nije javno oglasila nema nikakve sumnje da će i ona zauzeti distanciran stav. Naime, ona je još u januaru naglasila razlike između njene politike i pozicija AfD, što se pre svega odnosi na kurs prema Rusiji, kao i pitanja azila. Španski Voks je i do sada bio manje ili više rezervisan prema AfD-u, ali sada je to postalo upadljivo. Iako Španci na svoj stranački festival svake godine pozivaju kolege iz evropskih zemalja, ovoga puta Nemcima nije stigla pozivnica.
Osim toga, primetno je da se i Orban udaljava od nemačke desnice, te je sasvim isključena mogućnost da bi Fides mogao formirati frakciju zajedno sa AfD-om. Skandinavska desnica je i do sada bila skeptična prema Alternativi zbog njihove bliskosti Rusiji, tako da je i tu prostor za dogovor ograničen. Čak se ni austrijski FPO nije javno solidarisao sa kolegama iz Nemačke. Austrijska i flamanska desnica do sada je najbliže sarađivala sa Alternativom. Političarima iz FPO ne smeta pojam reemigracije. Ipak, simpatije su jedno, a politika nešto sasvim drugo. Stoga nije isključeno da će i FPO pragmatično odlučiti da pođe putem koji su trasirali Francuzi. Tako bi nemačka desnica mogla ostati izolovana na evropskom nivou i to uprkos respektabilnoj podršci u sopstvenoj zemlji.
Ovakvo stanje postavlja i AfD pred teška pitanja. Po svemu sudeći, Kra svojom izjavom nije iznervirao samo Francuze, već i neke ljude u sopstvenoj stranci. Neimenovani funkcioner AfD-a je u izjavi za nedeljnik Junge Freiheit bio prilično oštar, rekavši da se u stranci radi danonoćno i da drugi moraju da popravljaju štetu koju je Kra načinio. Takve izjave neposredno pred izbore mogu samo naštetiti stranci. Svi oni kojima je kurs koji su vodili Kra i Petr Bistron kao vodeći kandidati Alternative izgledao suviše riskantan sada vide šansu da bez posledica kritikuju ovu dvojicu. Štaviše, u stranci se javljaju glasovi koji svu odgovornost za novonastalu situaciju svaljuju isključivo na svog kolegu. Tako su se odmah čule i spekulacije o tome da je možda vreme da se Kra isključi iz stranke.
Zaključak se nameće sam po sebi – nemačka stranka ne može sebi dozvoliti da solira i njeni funkcioneri moraju da se uklope u kurs koji vode ostale desne partije u Evropi. Liberalno krilo unutar AfD-a sada vidi svoju šansu da povrati izgubljene položaje i potkopa pozicije desnog krila.
Uopšte, Kra je i ranije bio na meti, budući da je jedan njegov saradnik kineskog porekla optužen da je radio za kinesku obaveštajnu službu. Na kraju se Kra razišao sa svojim saradnikom za koga se ispostavilo da je radio i za nemačke obaveštajne službe.
Kao rezultat svega, Maksimilijan Kra je najavio da će se povući iz kampanje kao i iz glavnog odbora stranke. Obrazlažući svoju odluku kazao je da su njegove izjave zloupotrebljene protiv stanke i apelovao na jedinstvo.
Iako je još prerano govoriti o tome šta će ovakav razvoj događaja značiti za AfD i desnicu u Evropi, izvesno je da sve transatlanske snage imaju razlog da otvore šampanjac. Između desnih stanaka na evropskom nivou posejano je seme razdora i desnica je još jednom, pomoću starog, moralističkog manevra, gurnuta u defanzivu. Alternativa za Nemačku u finišu izborne kampanje ostala je bez obrazovanog, talentovanog i harizmatičnog govornika. Kra je u svojim nastupima uvek delovao suvereno, pa su čak i politički protivnici morali da mu odaju priznanje na ubedljivim nastupima. Izlazio je iz okvira i po tome što nije bio običan čovek iz naroda kome bi se mogla jednostavno zalepiti etiketa populiste. Sa njegovim odstupanjem može se očekivati snažniji pritisak na druge kandidate.
Drugi na listi za Evropski parlament Petr Bistron već je optuživan u medijima za primanje novca iz Rusije, a nedavno je policija izvršila premetačinu u njegovoj kancelariji u Bundestagu. Bistron odbacuje optužbe i navodi da je reč o „NATO kampanji“. Oni koji podlegnu pod ovakvim pritiskom tražiće čišćenje redova i distanciranje od suviše desnih kolega. Ne treba mnogo pameti da se shvati da bi to moglo voditi produbljivanju rovova unutar stranke.
Moglo bi se reći da se potez koji je povukla Marin le Pen odlično uklapa u nastojanja da se AfD disciplinuje, odnosno da je distanciranjem od AfD-a otpočela proces melonizacije (Benedikt Kajzer) desnice u Evropi. Možda se Le Pen nada da će je prihvatanje kursa Đorđe Meloni konačno dovesti na položaj predsednika? Meloni navodno pripada desnici, ali je opredeljena transatlanski, tržišno-liberalno i faktički je otvorena za dalju imigraciju. Ako je to put kojim Le Pen želi da pođe onda tu zaista nema mesta za Alternativu, barem ne onu koju predstavlja Maksimilijan Kra.
Dušan Dostanić
