Previranja na globalnom energetskom tržištu izazvana ratom na Bliskom istoku upravo su vrsta vanrednog scenarija za koji se Kina dugo pripremala. Zabrinut da bi sukob u regionu mogao izazvati haos u privredi prekidom snabdevanja naftom, Peking je naširoko trošio kako bi ograničio uvoz, istovremeno stvarajući velike zalihe i diverzifikujući izvore energije.
Američko-izraelski napad na Iran i iransko zatvaranje Ormuškog moreuza ostvarili su mnoge od tih strahova, posluživši kao do sada najveći test kineskih nastojanja da ojača svoju privredu. Zasad, Pekingu ide dobro.
Iran je nastojao efikasno da prekine isporuke energije kroz Ormuški moreuz, ključni plovni put koji povezuje proizvođače poput Saudijske Arabije sa zemljama uvoznicama nafte u Aziji i šire. Iako je Kina najveći svetski uvoznik nafte u smislu ukupnog broja barela, manje je zavisna od Ormuškog moreuza za energiju od drugih privreda poput Japana i Južne Koreje, piše The Wall Street Journal.
80% isporuka ide za Aziju
Prema američkoj energetskoj agenciji EIA, oko 20% globalne sirove nafte koja se troši širom sveta prevozi se ovim morskim putem. Preko 80% tih isporuka ide u Aziju, pre svega u Kinu, Indiju i Japan.
Zatvaranje Ormuškog moreuza ne bi samo ugušilo isporuke nafte, već i isporuke avionskog goriva i tečnog prirodnog gasa, prema Iran Internationalu. Oko 30% evropskog avionskog goriva i 20% globalnog tečnog prirodnog gasa prevozi se kroz taj prolaz.
Mnoge zemlje – uključujući SAD, države članice EU, Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan i Kanadu – imaju strateške rezerve koje im omogućavaju da prebrode nekoliko nedelja privremenih prekida. Prema podacima Evropskog parlamenta, oko 13% nafte za zemlje EU i oko 6% gasa prolazi kroz moreuz koji je u fokusu medija i političara poslednjih dana. Nije katastrofalno, ali nije ni zanemarljivo.
Zaštita Kine od budućih energetskih šokova bila je prioritet za lidera Si Đinpinga. Ključni elementi strategije uključuju povećanje korišćenja električnih vozila, uz istovremeno vađenje više sirove nafte unutar kineskih granica. U međuvremenu, produbljivanje energetskog partnerstva sa Rusijom pomoglo je da se smanji zavisnost Pekinga od Bliskog istoka.
Kina ima obilne domaće rezerve uglja za proizvodnju električne energije, kao i obiman lanac snabdevanja za proizvodnju solarnih panela i vetro-turbina.
Kina se takođe postepeno distancira od dobavljača blisko povezanih sa SAD, poput država članica Saveta za saradnju u Zalivu (GCC), od kojih su mnoge integrisane u američki bezbednosni i finansijski sistem, piše Deutsche Welle.
Iran i dalje šalje milione barela nafte Kini i nakon početka rata
Iran je nastavio da šalje velike količine sirove nafte preko Hormuškog moreuza u Kinu, čak i dok je rat između SAD, Izraela i Irana ugrozio širu snabdevenost kroz taj ključni plovni put.
Iran je poslao najmanje 11,7 miliona barela sirove nafte kroz Ormuški moreuz od početka rata 28. februara, a sve su bile usmerene ka Kini, rekao je juče za CNBC Samir Madani, suosnivač TankerTrackersa.
Kompanija prati kretanje plovila satelitskim snimcima, što joj omogućava da uoči brodove koji bi inače ostali neotkriveni ako su im sistemi za praćenje (transponderi) isključeni. Mnoga plovila su „ugašena“ nakon što je Teheran zapretio napadom na svako plovilo koje pokuša da prođe plovnim putem.
Većina statistika koje ukazuju na gotovo potpunu obustavu prolaska brodova kroz moreuz zasniva se na prikupljanju podataka o brodovima koji imaju uključen transponder i stoga takve statistike ne nude potpunu sliku.
Pružalac obaveštajnih podataka o brodarstvu Kpler nudi drugu procenu: da je oko 12 miliona barela sirove nafte prošlo kroz moreuz od početka rata.
„S obzirom na to da je Kina poslednjih godina bila glavni kupac iranske sirove nafte, značajan udeo tih barela mogao bi na kraju otići tamo“, rekao je Nhway Khin Soe, analitičar sirove nafte u Kpleru, dodajući da je potvrđivanje i otkrivanje konačnog odredišta tih brodova postalo sve teže.
Međutim, pitanje je koliko će SAD dozvoljavati da Iran napada brodove čiji prevoz Teheranu nije u interesu, a da istovremeno dopušta prolaz brodovima za koje Iran želi da prolaze.
SAD teško mogu da zaustave povremene asimetrične napade iz Irana na brodove u uskom moreuzu. S druge strane, teško je zamisliti da će američka mornarica gađati komercijalne brodove koji iz Irana idu ka Kini.
Ono što američka mornarica, međutim, može u jednom trenutku da učini jeste da počne da blokira ili zaplenjuje iranske brodove, slično kao što je to činila sa Venecuelom. Tramp je, znakovito, rekao da je američki napor da moreuz ostane otvoren zapravo „poklon Kini“.
Ogromne kineske zalihe
Istovremeno, Kina je akumulirala ogromne zalihe nafte, verovatno ukupno više od 1,2 milijarde barela, što je dovoljno da pokrije uvoz za oko 100 dana ili više.
Kao znak kontinuiranog gomilanja zaliha od strane Pekinga uoči rata sa Iranom, carinski podaci objavljeni u utorak pokazali su da je kineski uvoz sirove nafte porastao za gotovo 16% u prva dva meseca 2026. u poređenju sa godinom ranije.
To ne znači da je Peking zadovoljan poremećajima u snabdevanju. Što duže traje sukob i što su isporuke kroz Ormuški moreuz više poremećene, to su veći troškovi za zemlju čija je privreda već usporena u odnosu na decenije ogromnog rasta.
Kratkoročno gledano, kineske industrijske i hemijske kompanije mogle bi se suočiti sa nedostatkom tečnog prirodnog gasa.
Zatvaranje Ormuškog šteti i samom Iranu
„Oko 70 odsto iranske trgovine koja nije povezana sa naftom prolazi kroz luke koje zavise od pristupa preko Ormuškog moreuza“, kaže ekonomski analitičar Dalga Khatinoglu iz Iran Internationala.
Dugoročna blokada moreuza (ako uključuje i brodove iranskog interesa) naškodila bi samom Iranu.
„Ne deluje racionalno da Iran zatvori Hormuški moreuz, jer uvoze ključnu robu poput osnovne hrane, a i većina njihovog izvoza ide u Kinu i Indiju, pa bi se to okrenulo protiv zemlje“, rekla je za Bloomberg TV energetska stručnjakinja Sara Vakhshouri iz SVB Energy Internationala.
Kina kao „pojas za spasavanje“
Zapadne sankcije imaju „rupe“ i nude Iranu skrivenu priliku za nastavak trgovine, jer se ne nameću kazne velikim državama koje se ne pridržavaju ograničenja.
To je dovelo do toga da Iran šalje preko 80% svog izvoza u Kinu, prema platformi za podatke i analitiku Kpler.
Danas je Kina najveći kupac iranske, venecuelanske i ruske nafte. Zapadne sankcije protiv sve tri zemlje primorale su ih da prodaju svoju naftu po sniženoj ceni. Dok Kina ima koristi od tih popusta, Iran mora da se nosi sa nižim prihodima od izvoza.
„Trenutno je Kina nezamenljiva žila kucavica za iranski izvoz nafte jer kupuje većinu sankcionisane sirove nafte“, kaže Nikolaj Kožanov sa Univerziteta u Kataru za Deutsche Welle.
