Превирања на глобалном енергетском тржишту изазвана ратом на Блиском истоку управо су врста ванредног сценарија за који се Кина дуго припремала. Забринут да би сукоб у региону могао изазвати хаос у привреди прекидом снабдевања нафтом, Пекинг је нашироко трошио како би ограничио увоз, истовремено стварајући велике залихе и диверзификујући изворе енергије.
Америчко-израелски напад на Иран и иранско затварање Ормушког мореуза остварили су многе од тих страхова, послуживши као до сада највећи тест кинеских настојања да ојача своју привреду. Засад, Пекингу иде добро.
Иран је настојао ефикасно да прекине испоруке енергије кроз Ормушки мореуз, кључни пловни пут који повезује произвођаче попут Саудијске Арабије са земљама увозницама нафте у Азији и шире. Иако је Кина највећи светски увозник нафте у смислу укупног броја барела, мање је зависна од Ормушког мореуза за енергију од других привреда попут Јапана и Јужне Кореје, пише The Wall Street Journal.
80% испорука иде за Азију
Према америчкој енергетској агенцији EIA, око 20% глобалне сирове нафте која се троши широм света превози се овим морским путем. Преко 80% тих испорука иде у Азију, пре свега у Кину, Индију и Јапан.
Затварање Ормушког мореуза не би само угушило испоруке нафте, већ и испоруке авионског горива и течног природног гаса, према Iran Internationalu. Око 30% европског авионског горива и 20% глобалног течног природног гаса превози се кроз тај пролаз.
Многе земље – укључујући САД, државе чланице ЕУ, Уједињено Краљевство, Јапан и Канаду – имају стратешке резерве које им омогућавају да преброде неколико недеља привремених прекида. Према подацима Европског парламента, око 13% нафте за земље ЕУ и око 6% гаса пролази кроз мореуз који је у фокусу медија и политичара последњих дана. Није катастрофално, али није ни занемарљиво.
Заштита Кине од будућих енергетских шокова била је приоритет за лидера Си Ђинпинга. Кључни елементи стратегије укључују повећање коришћења електричних возила, уз истовремено вађење више сирове нафте унутар кинеских граница. У међувремену, продубљивање енергетског партнерства са Русијом помогло је да се смањи зависност Пекинга од Блиског истока.
Кина има обилне домаће резерве угља за производњу електричне енергије, као и обиман ланац снабдевања за производњу соларних панела и ветро-турбина.
Кина се такође постепено дистанцира од добављача блиско повезаних са САД, попут држава чланица Савета за сарадњу у Заливу (GCC), од којих су многе интегрисане у амерички безбедносни и финансијски систем, пише Deutsche Welle.
Иран и даље шаље милионе барела нафте Кини и након почетка рата
Иран је наставио да шаље велике количине сирове нафте преко Хормушког мореуза у Кину, чак и док је рат између САД, Израела и Ирана угрозио ширу снабдевеност кроз тај кључни пловни пут.
Иран је послао најмање 11,7 милиона барела сирове нафте кроз Oрмушки мореуз од почетка рата 28. фебруара, а све су биле усмерене ка Кини, рекао је јуче за CNBC Самир Мадани, суоснивач TankerTrackersa.
Компанија прати кретање пловила сателитским снимцима, што јој омогућава да уочи бродове који би иначе остали неоткривени ако су им системи за праћење (транспондери) искључени. Многа пловила су „угашена“ након што је Техеран запретио нападом на свако пловило које покуша да прође пловним путем.
Већина статистика које указују на готово потпуну обуставу проласка бродова кроз мореуз заснива се на прикупљању података о бродовима који имају укључен транспондер и стога такве статистике не нуде потпуну слику.
Пружалац обавештајних података о бродарству Kpler нуди другу процену: да је око 12 милиона барела сирове нафте прошло кроз мореуз од почетка рата.
„С обзиром на то да је Кина последњих година била главни купац иранске сирове нафте, значајан удео тих барела могао би на крају отићи тамо“, рекао је Nhway Khin Soe, аналитичар сирове нафте у Kpleru, додајући да је потврђивање и откривање коначног одредишта тих бродова постало све теже.
Међутим, питање је колико ће САД дозвољавати да Иран напада бродове чији превоз Техерану није у интересу, а да истовремено допушта пролаз бродовима за које Иран жели да пролазе.
САД тешко могу да зауставе повремене асиметричне нападе из Ирана на бродове у уском мореузу. С друге стране, тешко је замислити да ће америчка морнарица гађати комерцијалне бродове који из Ирана иду ка Кини.
Оно што америчка морнарица, међутим, може у једном тренутку да учини јесте да почне да блокира или заплењује иранске бродове, слично као што је то чинила са Венецуелом. Трамп је, знаковито, рекао да је амерички напор да мореуз остане отворен заправо „поклон Кини“.
Огромне кинеске залихе
Истовремено, Кина је акумулирала огромне залихе нафте, вероватно укупно више од 1,2 милијарде барела, што је довољно да покрије увоз за око 100 дана или више.
Као знак континуираног гомилања залиха од стране Пекинга уочи рата са Ираном, царински подаци објављени у уторак показали су да је кинески увоз сирове нафте порастао за готово 16% у прва два месеца 2026. у поређењу са годином раније.
То не значи да је Пекинг задовољан поремећајима у снабдевању. Што дуже траје сукоб и што су испоруке кроз Oрмушки мореуз више поремећене, то су већи трошкови за земљу чија је привреда већ успорена у односу на деценије огромног раста.
Краткорочно гледано, кинеске индустријске и хемијске компаније могле би се суочити са недостатком течног природног гаса.
Затварање Ормушког штети и самом Ирану
„Око 70 одсто иранске трговине која није повезана са нафтом пролази кроз луке које зависе од приступа преко Ормушког мореуза“, каже економски аналитичар Dalga Khatinoglu из Iran Internationala.
Дугорочна блокада мореуза (ако укључује и бродове иранског интереса) нашкодила би самом Ирану.
„Не делује рационално да Иран затвори Хормушки мореуз, јер увозе кључну робу попут основне хране, а и већина њиховог извоза иде у Кину и Индију, па би се то окренуло против земље“, рекла је за Bloomberg TV енергетска стручњакиња Sara Vakhshouri из SVB Energy Internationala.
Кина као „појас за спасавање“
Западне санкције имају „рупе“ и нуде Ирану скривену прилику за наставак трговине, јер се не намећу казне великим државама које се не придржавају ограничења.
То је довело до тога да Иран шаље преко 80% свог извоза у Кину, према платформи за податке и аналитику Kpler.
Данас је Кина највећи купац иранске, венецуеланске и руске нафте. Западне санкције против све три земље приморале су их да продају своју нафту по сниженој цени. Док Кина има користи од тих попуста, Иран мора да се носи са нижим приходима од извоза.
„Тренутно је Кина незаменљива жила куцавица за ирански извоз нафте јер купује већину санкционисане сирове нафте“, каже Николај Кожанов са Универзитета у Катару за Deutsche Welle.
