Уколико рат на Блиском Истоку потраје, Србија ће, баш као и остатак света, осетити последице када је у питању снабдевање енергентима. Ормушки мореуз, који је блокиран, а преко којег се транспортује петина глобалне потрошње нафте, могао би да изазове несташице. А када дође до несташица, неминовна су и поскупљења.
Откако су Израел и Сједињене Америчке Државе напале Иран, цене нафте бележе драматичан раст. И не само то, Ормушки мореуз је блокиран, односно ниједан брод више не може да прође туда. У проблему би, истиче стручњак за енергетику Жељко Марковић, могао да се нађе читав свет, а ни ми у том случају не бисмо били изоловани.
То, наравно, укључује несташице, а самим тим и скок цена.
Први проблем је што Нафтна индустрија Србије (НИС) претежно користи нафту из Ирака.
“Ирачка нафта чини 40 одсто, а остатак је из Азербејџана, Казахстана, Либије… Очигледно, Ирак не може да допрема нафту, јер се то обављало преко Ормуског мореуза. Остаје нам да видимо како ће код нас то НИС регулисати”, каже Марковић за Нову економију.
Он додаје да су се САД усагласиле да ће обезбедити пролаз танкера. Од тога када ће се то десити, зависи и колико ће далекосежне бити последице.
“У првом року, цене расту, али свакако да постоје и залихе које се и даље троше. Све ће зависити од трајања сукоба и да ли ће успети да се надокнади 20 одсто светске потрошње која пролази туда”, закључује Марковић.
Наиме, 20 одсто, односно петина светске потрошње нафте испоручује се преко Персијског залива, кроз Ормушки мореуз. Туда се, објашњава генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић, транспортује нафта из Ирана, Ирака, Кувајта, Уједињених Арапских Емирата, као и гас из Катара.
“Овај рат може да остави далекосежне последице на читаво тржиште. То што је блокиран Ормушки мореуз је логистички проблем, јер туда пролази 20 одсто потрошње нафте. И када се саберу извори који могу да надокнаде то, на њих не можемо да рачунамо. Ту је значајна Русија, али она не може да испуни своје потенцијале због санкција. Извори у Латинској Америци су занемарљиви”, објашњава Мићовић за Нову економију.
Кључна ствар је, наглашава, време.
“Уколико сукоб потраје неколико дана, неће се осетити дугорочне последице, поготово зато што ниједан извозни терминал није погођен. Оштећена је, додуше, рафинерија у Саудијској Арабији, из које се отпремају деривати до Медитерана, тако да они могу да буду у проблему, али значајно је што ниједан извозни терминал није уништен”, каже Мићовић.
Нафте ће бити, али је питање по којој цени
Стручњак за енергетику Велимир Гавриловић каже за Нову економију да постоји више фактора који утичу на снабдевање, те да Србија неће остати без нафтних деривата – али је питање колико ће они да коштају.
“Цене на берзи скачу, јер постоји мањак од 20 одсто на глобалном нивоу. Питање је колико ће ово трајати, да ли кратко или ће се пролонгирати”, каже Гавриловић.
Уколико се актуелни сукоб пролонгира, Гавриловић нема нимало оптимистична очекивања.
“Ако се то деси, верујем да ћемо имати глобалну кризу енергената. Цене ће достићи 100 долара по барелу, не би требало више од тога, а уколико се сукоб прекине, очекујем до 90 долара. Наравно, зависиће и од реакције ОПЕЦ-а, од држава које имају своју производњу”, каже Гавриловић.
Он додаје и да је питање да ли ће Европска унија остати при својој одлуци да прекине снабдевање преко Русије, или ће је ипак, макар привремено, укинути.
“То би могло да олакша ценовни притисак, било би једноставно и брзо решење. Питање је и колико САД контролише извоз из Венецуеле. Такође, још један проблем је и гас, који такође долази из земаља Персијског залива”, каже Гавриловић.
Према његовим речима, добитници ће бити компаније које имају изворишта ван Персијског залива.
Мићовић за Нову економију објашњава да држава има механизме којима може да регулише цене које ће сигурно порасти.
Држава може да смањи акцизе
“Врло је битно да држава зна да цена горива на бензинским ћелијама не сме да буде на нивоу да онемогућава набавку и испоруку горива. Ако је коначна цена горива превисока, онда држава може да умањи свој део – акцизу”, каже Мићовић.
Наш саговорник, наиме, објашњава да Влада има могућност, у складу са Законом о акцизама, да привремено смањи износ акцизе за 20 одсто, а да га потом, када кризни период прође, врати на пређашњи ниво. Иначе, од 15. фебруара, акциза на безоловни бензин износи 72 динара по литру, док овај намет на оловни бензин износи нешто више, 76,55 динара.
“Није довољно да цене остану на овом нивоу. Гориво би морало да поскупи”, закључује Мићовић.
Иначе, цене горива на пумпама у Србији под контролом су државе. Сваког петка објављују се максималне цене дизела и бензина, које важе недељу дана. Трајање уредбе је 24. јануара продужено на још 60 дана.
Шта се дешава у Ирану?
Подсећамо, 28. фебруара, САД и Израле напали су Иран. Амерички председник Доналд Трамп саопштио је да је разлог то што “Иран угрожава безбедност САД и њхових партнера”. Нападнута је и женска школа на југу Ирана, а у нападу је погинуло најмање 148 девојчица. Сателитски снимци које је анализирао ЦНН показују да се погођена школа налази на око 60 метара од иранске војне базе.
Убрзо након првих напада, Иранска револуционарна гарда саопштила је да ниједном броду више није дозвољено да прође кроз Ормушки мореуз.
Саопштено је и да је врховни ирански верски вођа ајатолах Али Хамнеи убијен. Убијен је и бивши председник Ирана Махмуд Ахмадинеџад, који је водио земљу од 2005. до 2013. године. Након тога је Трамп саопштио да је убијено укупно 48 иранских лидера. А амерички председник открио је и колико би могао да потраје напад на Иран.
„Сматрали смо да ће то бити четири недеље или отприлике толико“, рекао је Трамп за Дејли мејл у кратком телефонском разговору.
Бомбардована је и нуклеарна локација у Натанцу у централном делу Ирана, показали су сателитски снимци које је објавила америчка компанија Вантор. У бомбардовању у ноћи између 1. и 2. марта уништене су три зграде.
