На данашњи дан пре 27 година – 24. марта 1999, почела је НАТО агресија на Савезну републику Југославију (Србију и Црну Гору). За 78 дана бомбардовања погинуло између 1.200 и 2.500 људи. Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 “касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Наредбу за напад дао је Хавијер Солана у то време Генерални секретар НАТО, тадашњем команданту савезничких снага, генералу САД Веслију Кларку, иако није постојало одобрење Савета безбедности УН. Био је то очигледан преседан -одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД.
Прво су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.
У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је једна медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.
Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.
Последице осећа данас читав свет
Због геополитичких интереса НАТО-а у илегалној агресији најгрубље је прекршено међународно право, и те последице и данас осећа читав свет.
Агресија је у ствари извршена из геополитичких интереса јер је то био део стратегије ширења НАТО-а на исток и то је био изговор да се добије прилика за трајно распоређивање америчких и НАТО војника на том делу ондашње Југославије, односно Србије
Како је рекао бивши дипломата Живадин Јовановић тако се може објаснити и одакле база “Бондстил” у јужној српској покрајини, али и десетине других база које су након агресије на тадашњу СР Југославију ницале на истоку и увек ближе руским границама, у Бугарској, Румунији и централној Европи, Пољској и балтичким републикама.
“Ми се сећамо да је НАТО тада извршио злочин против мира и човечности јер последице те агресије ни до данас нису залечене како у нашој земљи, тако ни у региону, али поготово нису отклоњене последице које је агресија имала на рушење архитектура мира и светског поретка, који су установљени на резултатима Другог светског рата”, рекао је Јовановић.
Он је указао да је тада у ствари задат велики ударац систему мира и безбедности који је у једном дужем периоду гарантовао стабилност и штедео Европу.
“То се осећа кроз потчињавање, слабљење и непоштовање међународног права, система УН и система ОЕБС-а и када је срушен тај систем, НАТО је ударио на темеље архитектуре безбедности и сарадње, па је могло да уследи све оно што је уследило после агресије”, рекао је он..
