Lider vojnog krila Hamasa Jahja Sinvar 16. je ideolog te organizacije, koji je od sredine devedesetih godina stradao u neprestanom ratu sa Izraelom. Sinvarova smrt je, istovremeno, pokrenula spekulacije ko će od preostalih vođa ovog pokreta biti novi lider Hamasa.
Za svega dva meseca, Izrael je uspeo da likvidira dva ključna lidera Hamasa – Jahju Sinvara, tvorca upada ove milicije u Izrael 7. oktobra prošle godine i političkog vođu Ismaila Hanijea, koji je ubijen u Teheranu.
Iako se posle smrti ove dvojice palestinskih lidera smatralo da će Hamas biti obezglavljen, čime bi automatski porasle šanse da Palestinci pristanu na izraelske uslove za prekid vatre u Pojasu Gaze, čini se da ova organizacija ima još sasvim dovoljno ljudi koji bi mogli da je vode u budućnosti, ma kakva ona bila.
Haled Mešal je do uspona Ismaila Hanijea 2017. godine bio politički lider Hamasa. Punih 20 godina vodio je ovu organizaciju seljakajući se od jedne do druge arapske države, skupljajući sredstva za funkcionisanje sistema, koji su, kasnije, unapredili Hanije i Sinvar.
Za svega dva meseca, Izrael je uspeo da likvidira dva ključna lidera Hamasa – Jahju Sinvara, tvorca upada ove milicije u Izrael 7. oktobra prošle godine i političkog vođu Ismaila Hanijea, koji je ubijen u Teheranu.
Iako se posle smrti ove dvojice palestinskih lidera smatralo da će Hamas biti obezglavljen, čime bi automatski porasle šanse da Palestinci pristanu na izraelske uslove za prekid vatre u Pojasu Gaze, čini se da ova organizacija ima još sasvim dovoljno ljudi koji bi mogli da je vode u budućnosti, ma kakva ona bila.
Haled Mešal i diplomatski haos u Izraelu
Haled Mešal je do uspona Ismaila Hanijea 2017. godine bio politički lider Hamasa. Punih 20 godina vodio je ovu organizaciju seljakajući se od jedne do druge arapske države, skupljajući sredstva za funkcionisanje sistema, koji su, kasnije, unapredili Hanije i Sinvar.
Haled Mešal
Preživeo je i najspektakularniji pokušaj ubistva kada su ga pratili izraelski agenti, 1997. godine u Jordanu i naprskali mu sporodelujući otrov u uvo, posle čega je pao u komu.
Jordanska policija je uhvatila dva izraelska agenta, a kralj Husein je zapretio da će im, ukoliko Mešal umre, biti suđeno. Suočen sa verovatnim smrtnim kaznama za agente i pod ogromnim pritiskom predsednika SAD Bila Klintona, tadašnji i sadašnji premijer Benjamin Netanjahu je u Aman poslao šefa Mosada, koji je u bolnicu lično odneo protivotrov.
Nedugo zatim, i sam Netanjahu je otputovao u Aman kako bi se izvinio kralju Jordana, a Mešal je među Palestincima dobio status heroja.
Uprkos činjenici da je mesto ustupio mlađim liderima, Mešal je ostao jedna od najuticajnijih ličnosti u organizaciji Hamasa, pri čemu je godinama prihvatao ulogu glasnogovornika u odnosima sa svetskim medijima.
Pripadnik El Kasam brigada
Mešal, koji je živeo u Kuvajtu, Jordanu i Kataru, trenutno boravi u Siriji. Ključno pitanje u rukovodstvu Hamasa predstavlja dilema da li će se na čelu organizacije u budućnosti nalaziti čovek iz političkog ili vojnog krila.
Kako stvari stoje, verovatnije je da će Hamas u bliskoj budućnosti preuzeti neki od šefova vojnog krila ove organizacije.
Sinvarov zamenik i čovek od poverenja
Među mogućim naslednicima Jahje Sinvara je i njegov prvi zamenik, Halil el Haja, koji živi u Kataru još od 2007. godine, kada mu je u izraelskom vazdušnom napadu u Gazi pobijena gotovo cela porodica.
„Uspeli smo da na sto ponovo vratimo palestinsko pitanje. Naš cilj nije da administriramo Gazom i brinemo se o struji i vodi, već da rešimo palestinski problem“, rekao je El Haja Njujork tajmsu, nedugo posle početka rata.
Hanije i Halil el Haja
U izraelskim vazdušnim udarima ubijena su mu dva sina, dva brata, snaja i unuk, kao i još najmanje pet članova porodice.
Kao jedan od najbližih saradnika Jahje Sinvara, u petak je u ime Hamasa potvrdio smrt dojučerašnjeg lidera organizacije.
Sinvara bi, kako tvrde palestinski izvori, mogao da nasledi i Musa Abu Marzuk, još jedan od veterana Hamasa koji je pre osnivanja ove organizacije u Americi prikupljao sredstva za Muslimansko bratstvo.
Krajem devedesetih, proveo je skoro dve godine u njujorškom zatvoru, pre nego što su ga američke vlasti proterale u Jordan.
Od 2001. godine, živi u Damasku, odakle je otišao prvo u Kairo, a zatim u Dohu.
Uprkos različitim formacijskim rasporedima, zapadni obaveštajci smatraju da je Abu Mazuk drugi najuticajniji lider Hamasa.
Deif, od studenta generacije do šefa Hamasovih raketaša
Izraelski obaveštajci smatraju da bi, rastom uticaja vojnog krila, na čelo Hamasa mogao dospeti i Mohamed Deif, komandant „El kasam“ brigada i jedan od ključnih lidera borbenih jedinica ove organizacije.
Mohamed Deif
Preživeo je nekoliko izraelskih napada, uključujući i onaj iz 2014. godine kada su mu ubijeni supruga i dvoje dece. U jednom od napada ozbiljno je ranjen od kada hramlje i ponekada se kreće u invalidskim kolicima.
Početkom avgusta, Izrael je tvrdio da je Deif ubijen u jednom od napada, ali se dve nedelje kasnije ispostavilo da ta informacija nije tačna. Tom prilikom ubijeno je bezmalo 90 Palestinaca, dok je 300 ranjeno.
Kao i Sinvar, rođen je u Kan Junisu i bio je jedan od najboljih učenika lokalnih fakulteta, gde je diplomirao hemiju, fiziku i biologiju, sve dok ga Izraelci nisu uhapsili 1989. godine i držali 16 meseci u pritvoru.
Nakon toga, Deif se pridružio Sinvaru i postao glavni organizator dela Hamasa koji se bavio bušenjem tunela ispod Pojasa Gaze i razvojem projektila. Izrael smatra da je Deif jedan od glavnih organizatora upada Hamasa 7. oktobra prošle godine.
Hamas u akciji
„Danas će bes Al akse, bes našeg naroda i nacije eksplodirati. Naši mudžahedini, danas je dan da ovom zločincu (Netanjahuu) stavite do znanja da je njegovo vreme okončano“, rekao je Deif 7. oktobra.
Ubijeni lideri Hamasa, 16 sahrana za heroje Palestine
Prvi značajan atentat na neke od lidera Hamasa dogodio se još 1996. godine, kada su Izraelci minirali telefon Jahje Ajaša, koji je, zbog veštine izrade bombi bio poznat i pod nadimkom „inženjer“.
Pet godina kasnije, izraelski „apači“ raketirali su Džamal Salim i Džamal Mansur, tadašnji lider Hamasa i drugi čovek udruženja palestinskih naučnika. Ubijeni su dok su sedeli u kancelariji za medije tokom razgovora predstavnika Fataha i Hamasa.
U izraelskom vazdušnom napadu 2002. godine ubijen je Salah Šehade, osnivač vojnog krila Hamasa. U eksploziji je stradalo još 15 Palestinaca, uključujući njegovu suprugu i ćerku.
16 sahrana za lidere Hamasa
Svega 12 meseci kasnije, izraelski avion je projektilom pogodio automobil u kojem se nalazio Ismail abu Šanab, jedan od osnivača i najuticajnijih vođa Hamasa.
Izraelski helikopteri su, ispred džamije u Gazi, ubili i Ahmeda Jasina, takođe važnog lidera Hamasa, a kasnije te 2004. godine i Abdela Aziza el Rantisija, Jasinovog naslednika na čelu pokreta.
Te godine, u eksploziji bombe podmetnute u automobil poginuo je još jedan zvaničnik Hamasa – Iz el Din el Šeik Halil.
Jedan od najuticajnijih lidera Hamasa, Nizar Rajan njegove supruge i desetoro dece ubijeni su u vazdušnom napadu 2009. godine, a svega dve sedmice kasnije i ministar unutrašnjih poslova u Pojasu Gaze, Said Sejam.
U Dubaiju je 2010. godine pronađeno telo Mahmuda el Mahuha, a za ubistvo su osumnjičeni izraelski agenti koji su u Ujedinjene Arapske Emirate doputovali koristeći krivotvorene pasoše.
Zamenik komandanta Hamasovih „El aksa“ brigada, Ahmed el Džabari ubijen je 2012. godine u eksploziji projektila ispaljenog iz izraelske letelice.
Dve godine kasnije, u vazdušnom napadu u Rafi ubijena su trojica komandanata tih brigada – Muhamad Ebu Šemala, Raed el Atar i Muhamad Barhum.
Od početka rata u Pojasu Gaze, ubijena su trojica visokih zvaničnika Hamasa – zamenik šefa politbiroa Saleh el Aruri, lider Hamasa Ismail Hanije i u četvrtak šef oba krila ove organizacije, Jahja Sinvar.