Почетком марта ове године, информација да је НАТО ставио у функцију и поново отворио ваздушну базу Кучова у Албанији једва да је примећена.
Четвртог марта, церемонија отварања ваздушне базе Кучова започела је интонирањем албанске националне химне, којој су присуствовали војни и политички врх земље, министри одбране Турске и Италије, војни изасланици из Северне Македоније, Црне Горе, самопроглашеног Косова, представници приватног капитала као што је Халук Бајрактар, власник компаније Бајкар, као и представници НАТО-а.
Реконструкција ове базе коштала 51 милион евра, што укључује обнову писте, приступних путева и складишта, као и повећање НАТО интероперабилности и јачање раних мисија раних упозорења изнад земље. Ова база која се налази 80 километара јужно од Тиране, послужиће Албанији и пружиће логистичку подршку, полицијску надзор, обуку и вежбе у сврху подршке операцијама НАТО савеза.
Огласио се албански премијер Еди Рама
Албански премијер Еди Рама рекао је да је НАТО избор да користи овај објекат као тактичку базу потврда чињенице да мала Албанија и даље додаје вредност НАТО Алијанси.
Председник Бегај је оценио да је отварање ваздухопловне базу Кучова „велика привилегија за Албанију и једна од највећих инвестиција НАТО” у тој земљи. „НАТО база симболизује мост на коме се спајају прошлост и садашњост. То је и симбол безбедности, а Албанија није случајно изабрана. То је неопходна и добродошла инвестиција јер Руска агресија на Украјину и ситуација на Блиском истоку представљају изазове”, рекао је Бегај и истакао да је отварање НАТО базе Кучова доказ поверења савезника који у Албанији виде „достојног и посвећеног партнера”.
Историјат ваздухопловне базе Кучева
Изградња ваздушне базе Кучове почела је раних 1950-их година, а завршена је 1952. године, у периоду када је Албанија била снажно повезана са Совјетским Савезом под вођством Енвера Хоџе. Овај савез био је део шире стратегије јачања одбрамбених способности Албаније против претњи са Запада и јачања социјалистичког блока у Европи. Војни аеродром Кучово у Албанији су некад звали и Стаљиновим градом.
Оснивање и оперативне способности базе били су у великој мери ослоњени на совјетску војну помоћ.
Први совјетски бомбардер Иљушин Ил-28 слетео је тамо 1957. године, а касније су распоређени и авиони МиГ-17. Совјетски инжењери и војни саветници били су стационирани у Кучову како би надгледали изградњу и обучавали албанско особље. Ова сарадња осигурала је да база испуњава стандарде потребне за интеграцију у одбрамбену мрежу Варшавског пакта коју је водио Совјетски Савез.
Лоши односи између Албаније и СССР-а
Односи између Албаније и Совјетског Савеза почели су да се погоршавају раних 1960-их година. Идеолошке разлике између Енвера Хоџе и совјетског руководства, посебно након смрти Јосифа Стаљина, довеле су до постепеног удаљавања. До 1961. године, Албанија је званично прекинула односе са Совјетским Савезом, повезавши се уместо тога са маоистичком Кином.
Након идеолошког раскола између Албаније и Совјетског Савеза раних 1960-их година, Албанија је, под вођством Енвера Хоџе, тражила новог савезника за подршку својој војној инфраструктури.
Ова потрага довела је до партнерства са Народном Републиком Кином, која је почела да пружа војну помоћ, укључујући авионе, Албанији. Са престанком совјетске војне помоћи, Албанија се окренула Кини за своје одбрамбене потребе.
Почевши од средине 1960-их, кинески авиони почели су да пристижу у ваздушну базу Кучове. Ови авиони су укључивали Шењанг Ј-6, који је био кинеска верзија совјетског МиГ-19, и касније Ченгду Ј-7, заснован на совјетском МиГ-21.
Односи између Кине и Албаније почели су да слабе крајем 1970-их и почетком 1980-их година, када је Кина почела да се отвара према Западу и реформише своју економију. Ова промена у кинеској спољној политици довела је до смањења војне помоћи Албанији.
Сходно томе, ваздушна база Кучове и остатак албанске војске морали су све више да се ослањају на домаће ресурсе и постојеће залихе кинеске опреме.
База је наставила да функционише са кинеским авионима неколико деценија. У последњих неколико година, усмеравање Албаније ка НАТО-у и модернизација њене војне инфраструктуре донели су нове развоје у ваздушној бази Кучове, укључујући потенцијална унапређења како би се усагласила са НАТО стандардима.
Географски положај и стратешки значај базе ваздухопловне базе Кучева
Ваздушна база Кучове налази се 85 километара јужно од главног града Тиране. Њен географски положај је од великог значаја због неколико фактора. Прво, база је смештена у релативно равничарском подручју, што омогућава лаку изградњу и одржавање инфраструктуре.
Друго, њена локација у централној Албанији омогућава брз приступ свим деловима земље, што је кључно за ефикасну одбрану и брзо реаговање на претње. Стратешки ова база се налази на познатој „Цвијићевој линији“.
То је витална стратешка линија коју је исцртао познати српски географ Јован Цвијић, а која је некада давно била и линија која је практично раздвајала источно од западног Римског царства. Онај ко контролише ту линију, контролише Балкан и читаву Европу. Наиме, та линија се топонимски изражава географском линијом на правцу: Валона-Скопље, Косово и Метохија – Србија, до Београда и Дунава.
На тој линији се претходно налази још једна НАТО база, а у питању је Бндстил база код Урошевца. И управо овакав распоред НАТО база на Балкану директно на „Цвијићевој линији“ говори у прилог томе да Американци итекако воде рачуна о стратешкој предности користећи се нашом географијом.
САД су се приближиле свом стратешком циљу за овај део света
Градњом значајних војних капацитета на такозваној Цвијићевој линији САД су се незадрживо приближиле свом стратешком циљу за овај део света. Руска специјална операција (СВО) је итекако убрзала ове планове, тако да нова-стара европска безбедносна политика треба да дисциплинује Србе до потпуне мере безопасности по комуникацијске, привредне и друге правце који пролазе бившим југопростором, пре свега Дунавом.
У војном смислу, оно по чему се ова базу издваја у односу на све у региону јесте постојање подземног склоништа за борбене авионе. Такође, ово је савремена база са двије полетно-слетне стазе дужине 2853 и 2500 метара.
Кучова је сада кључна компонента регионалне одбрамбене инфраструктуре НАТО-а. Њен географски положај омогућава брзо распоређивање и логистичку подршку, што је чини суштински важном за одржавање оперативне спремности.
База је део шире мреже истурених аеродрома
База је део шире мреже истурених аеродрома, укључујући Петровец код Скопља, Голубовце код Подгорице, Дубраву код Тузле и 57. ваздухопловну база на аеродрому Михаил Когалничану код Константе у Румунији, чија ће обнова бити завршена 2030. године.
Ова мрежа је дизајнирана да обезбеди брз и ефикасан трансфер стратешких ваздухопловних средстава НАТО-а, побољшавајући способност Алијансе да брзо реагује.
У том контексту, стратешки значај базе Кучова превазилази њене непосредне војне функције. Она је кључни елемент у широј геополитичкој стратегији, повезујући линију стратешких аеродрома од Авијана у Италији, преко Катаније на Сицилији, до Инџирлика у Турској.
Ова мрежа обезбеђује кључне енергетске коридоре од Средње Азије до Западне Европе, посебно Италије, осигуравајући стабилност и заштиту критичних енергетских залиха, а све са циљем да се заобиђу руски енергенти.
Овo позиционирање не само да јача агресивност НАТО-а, већ и подржава шире циљеве Алијансе у области стављања Балкана под своју контролу, обезбеђивања транзита енергената и наравно отварања јаког стратешког фронта према Русији.
Албанија нуди Валону и Драч
У интервјуу за албанске медије крајем јула, он је потврдио изградњу комерцијалне луке у Порто Роману код Драча, где би један део луке био резервисан за НАТО војну поморску базу.
Он је изјавио да је конкурс за изградњу нове комерцијалне луке у Порто Роману отворен и да је 15 међународних компанија изразило интересовање за изградњу ове луке, која ће коштати 427 милиона евра.
Стратешки обала код Драча је прилично песковита и плитка и изискиваће одређене техничке напоре, а то значи да ће и више да кошта, такође првобитна идеја са Албанске стране није била да се гради комерцијална, већ само војна база, али Албанци као лукави трговци сада желе НАТО савезу да подвале причу око комерцијалне луке, са војним крилом, јер њима није у интересу да имају само војну базу, већ и луку за албанске картеле широм света.
Још није извесно да ће НАТО то и да прихвати, али у околностима у којима се позиционира стратешки, ништа не може да нас изненади, народ чланица ће то све платити и позлатити.
Инвестиција у стварање Велике Албаније
Са друге стране лука Пашалиман код Валоне је некада већ и совјетска лука гдје се на оближњем острву Сазан и данас налазе улази за подморнице. Албанија на ово гледа као на инвестицију у стварање Велике Албаније и то се више и не крије, и у том правцу спремна је све да прода и преда НАТО савезу.
Алијанси тренутно све одговара, а поготово близина Црног мора и Босфора за брзи трансфер војске иопреме, а самим тим и Русија, као и контрола над Отрантским вратима и Јадранским морем, а све се ово убрзано дешава, јер је фронт у Украјини све климавији. Позиционирање је у току.
