U udaljenom delu Paname, gde je motorni kanu glavno prevozno sredstvo, besprekoran asfaltni put najavljuje dolazak projekta koji mnogi lokalni stanovnici ne žele. U februaru je Uprava Panamskog kanala (ACP) odobrila projekat vredan 1,6 milijardi dolara kojim će se pregraditi reka Indio, što će poplaviti zemlju 630 porodica koje žive u slivu.
U maju su desetine poljoprivrednika, mašući panamskim zastavama, došle do Indija u svojim kanuima kako bi protestovale protiv odluke. „Ova zemlja je naše nasleđe i naš izvor prihoda“, kaže Olegario Sedenjo, uzgajivač kafe i banana. „Nisu nam dali nikakvu priliku da raspravljamo o ovom projektu.“
Panama je među najvlažnijim zemljama sveta, ali ima ozbiljan problem sa vodosnabdevanjem. Jezero Gatun, u središtu zemlje, nastalo je 1913. godine pregrađivanjem reke Čagres. Deo je rute koju brodovi koriste za prelazak Panamske prevlake između Tihog okeana i Karipskog mora. Zajedno s nizom prevodnica, čini deo Panamskog kanala. Jezero je glavni izvor vode za te prevodnice, kao i za najveće gradove Paname, snabdevajući vodom polovinu stanovništva. Tokom suša, kada je nivo vode u jezeru Gatun nizak (poslednjih godina opao je zbog klimatskih promena), broj prelazaka brodova mora se smanjiti dok se slavine u panamskim kućama ne presuše.
Pregrađivanje Indija trebalo bi da reši te probleme. Gospodin Sedenjo i farmeri suočavaju se s moćnim protivnicima. Predsednik Paname, Hose Raul Mulino, slaže se s ACP-om da je pregrađivanje Indija najefikasnije rešenje. Time će se stvoriti novi rezervoar koji će puniti jezero Gatun kroz tunel dug devet kilometara. „Oni koji se protive izgradnji \[brane] Rio Indio protive se napretku“, kaže gospodin Mulino.
Rezervoar će takođe koristiti globalnoj trgovini. Oko 40% kontejnerskog prometa prema Sjedinjenim Američkim Državama prolazi kroz kanal. Kada se prelazi prekinu zbog niskog vodostaja, vlasnici brodova suočavaju se s izborom: čekati u redu danima, ići dužim putem oko Rta Horn ili platiti skupi tranzit na aukciji. Takse za ta mesta su toliko visoke da su, uprkos padu tranzita od 29% u 2024. godini, prihodi ACP-a ostali stabilni.
Sjedinjene Američke Države takođe žele branu. Vrtoglavo visoke cene na aukcijama deo su onoga što je podstaklo Donalda Trampa na kampanju pritiska početkom ove godine. Zabrinutost je izneta u argumentu koji je američki senator Ted Kruz izneo u januaru — da visoke tranzitne takse u vreme suše nesrazmerno pogađaju Amerikance, jer većina tranzitnog tereta ide prema Sjedinjenim Državama. Jedina uteha za brodove koji kasne, rekao je, bila je da bi „Panama mogla da investira u više rezervi slatke vode u budućnosti.“ Sada je ta uteha stigla. ACP je odobrio branu ubrzo nakon što je Marko Rubio, američki državni sekretar, posetio kanal u februaru. ACP negira da je pritisak iz SAD uticao na njihovu odluku.
Brana je bila prioritet mnogo pre nego što je gospodin Tramp usmerio pažnju na Panamu. Dan nakon Mulinove inauguracije u julu 2024. godine, Vrhovni sud je proglasio neustavnim zakon donet 2006. godine kojim je smanjena površina vodenog basena oko kanala kojim upravlja ACP. S Indijom ponovo pod svojom kontrolom, ACP se može pozvati na panamski ustav. „Prema ustavu, obavezni smo da zaštitimo vodne resurse za rad kanala i pitku vodu za stanovništvo“, kaže Ilja Espino de Marota, zamenik administratora ACP-a.
Preseljavanje ljudi poput gospodina Sedenja potrošiće 400 miliona dolara iz budžeta ACP-a za branu. Gospođa Espino de Marota napominje da je tokom popisa stanovništva ACP-a u regionu 85% stanovništva dobrovoljno dalo informacije. Ali ona i njene kolege moraju biti na oprezu. Panamci su nemirni. Zemlju su potresli protesti protiv vladine reforme socijalnog osiguranja, mlakog odgovora na Trampovu kampanju pritiska oko kanala i očiglednog plana da se ponovo otvori veliki rudnik bakra.
G. Sedenjo kaže da nedostatak uticaja lokalnog stanovništva na projekat krši Eskazu sporazum, regionalni ugovor o pravima zaštite životne sredine u Latinskoj Americi, čiji je potpisnik i Panama. Poljoprivrednici tvrde da postoji drugi način da se zadovolje potrebe kanala: cevovod dug 100 km od rezervoara Bajano na istoku zemlje. S obzirom na to da im g. Tramp diše za vratom, ni ACP ni g. Mulino verovatno neće poslušati.
