Ilon Mask i nova era američkog uticaja na Starom kontinentu: „Desničarski Soroš“ ljulja Evropu

Najbogatiji čovek na svetu iz dana u dan komentariše poteze administracije Evropske unije i nacionalne politike u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj, Mađarskoj, i tako se direktno meša u njih. Američki analitičari kažu da uprkos angažovanju i podsticanju „partija sa autoritarnim sklonostima, uključujući nemačku AfD“, Mask zapravo ne radi na uspostavljanju „autoritarizma ukotvljenog u vladi kao što je fašizam“, već na stvaranju sveta „u kome biznis guta vladu i postaje stvarna vladajuća klasa“.

Nemačkog kancelara je nekoliko puta ocrnio kao „nesposobnog glupaka“, bivšeg potpredsednika Evropske komisije nazvao je „tiraninom Evrope“, a britansku državnu podsekretarku za zaštitu žena od nasilja „čistim zlom“ i „veštičjom kreaturom“. Od njega je i nemački predsednik označen kao „antidemokratski tiranin“, britanski premijer kao „saučesnik u silovanju Britanije“, dok je za njega desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) „jedina nada za Nemačku“, a Reformistička partija Najdžela Faraža „apsolutno neophodna“ Velikoj Britaniji.

Ako se izuzme kanadski premijer Džastin Trudo kojeg je nazvao „devojčicom“, tehnološki multimilijarder Ilon Mask je proteklih nedelja veći deo svog angažmana na njegovoj društvenoj mreži „Iks“ isključivo posvetio pokušajima da utiče na političke prilike u Evropi. Kako na nivou nacionalnih politika pojedinačnih evropskih zemalja, tako i na nivou Evropske unije.

I dok su se vlade evropskih zemalja proteklih desetak godina isključivo žalile na to da su u domaćoj politici prinuđene da se bore protiv operacija tajnog uticaja Rusije ili Kine, sada za širenje dezinformacija i osnaživanje krajnje desničarskih i populističkih stranaka u Evropi moraju da okrive svog najvećeg saveznika – SAD. Konkretno, izjave i objave ponovo izabranog američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog bliskog saradnika Ilona Maska, koji je u Trampovu kampanju uložio 250 miliona evra, nedeljama ljuljaju političku scenu u Evropi, i to u trenutku kada je verovatno najranjivija.

Koliko je sve to dezorijentišuće za Evropljane, koji su odrasli upijajući posleratne američke lekcije o demokratiji i transatlantskom savezništvu, možda najbolje svedoči to da je verovatni budući nemački kancelar iz redova demohrišćana, Fridrih Merc, izjavio da u istoriji zapadnih demokratija ne može da se seti „sličnog slučaja mešanja u izbornu kampanju jedne prijateljske zemlje“.

Iako ankete ukazuju da uoči nemačkih izbora njegov demohrišćanski blok vodi sa oko 30 odsto podrške, Merc je očigledno šokiran Maskovom podrškom AfD-u, ocenjujući je kao „preteranu i drsku“. Aktuelni lideri Francuske i Španije, pak, smatraju da Mask time podržava „novu reakcionarsku internacionalu“, dok najbogatiji čovek na svetu čak pristaje na ocene američkih komentatora da je on „desničarski Džordž Soroš“.

Američki recept za Evropu

Ovo nije prvi put da neki Trampov bliski saradnik pokušava da izgradi saradnju i podrži evropsku „novu desnicu“, u kojoj ima i populista i tvrdih desničara. U prvom Trampovom mandatu tu misiju je imao njegov tadašnji savetnik Stiven Benon, kada je održao seriju sastanaka sa desničarima širom Evrope, sa ograničenim uspehom.

Međutim, sadašnja Maskova uloga „Soroša desnice“, koji će medijski, a izgleda i finansijski podržati evropske desničare, dolazi u trenutku kada su pale vlade u Berlinu i Parizu, a širom EU se sve više normalizuju politike desničarskih stranaka, koje sve češće ulaze ili preuzimaju vlast na nacionalnom i regionalnim nivoima.

Recept za kampanju koju je vodio protiv Kamale Haris na svojoj društvenoj mreži „X“, nekad poznatoj kao „Tviter“, Mask sada primenjuje na Evropu. Pravu buru je izazvao u britanskoj unutrašnjoj politici, kada je laburističkog premijera Kira Starmera optužio da je pre desetak godina kao tužilac dozvolio da deluje lanac bogatih pedofila pakistanskog porekla koji su silovali mlade devojke, te da je premijer „duboko upleten u masovna silovanja u zamenu za glasove“. Za britanskog premijera je rekao da bi trebalo da bude „u zatvoru“, pozivajući oko 212 miliona svojih pratilaca na „Iksu“ da glasaju o tome da li „Amerika treba da oslobodi narod Britanije od njihove tiranske vlade“.

Britanski mediji izveštavaju da Mask razmatra i donaciju od 100 miliona dolara britanskoj desničarskoj Reformističkoj partiji Najdžela Faraža, ali lider ove stranke je naprasno došao u nemilost Maska koji je objavio da Faraž „nema ono što je potrebno“.

Reakcionarska internacionala

I dok Mask poziva kralja Čarlsa da raspusti britanski parlament, Vestminster je osudio „one koji šire laži i dezinformacije“, dok je francuski predsednik Emanuel Makron optužio Maska, ne navodeći njegovo ime, da podržava „novu reakcionarsku internacionalu“.

„Pre deset godina, da nam je neko rekao da će vlasnik jedne od najvećih društvenih mreža na svetu podržati novu reakcionarnu internacionalu i direktno intervenisati na izborima, uključujući i Nemačku, ko bi to mogao i da zamisli“, rekao je Makron. Isti izraz je ponovio i španski premijer Pedro Sančez, rekavši da  reakcionarna internacionala „na čelu sa najbogatijim čovekom na planeti, otvoreno napada naše institucije, raspiruje mržnju i otvoreno poziva na podršku naslednicima nacizma u Nemačkoj na sledećim izborima“.

Među retkim evropskim liderima koji staju u odbranu Maska je italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja ga opisuje kao „veoma bogatu osobu koja iznosi svoje mišljenje“. Ona je istakla da je saglasna sa Maskom da se u unutrašnja pitanja drugih država ne meša Mask, već američki finansijski magnat Džordž Soroš.

„Problem je kada ovi ljudi koriste resurse za finansiranje partija i udruženja širom sveta kako bi uticali na politiku, što smatram da Mask ne radi, za razliku od Soroša“, rekla je Melonijeva i dodala da vlasnik „Iksa“ ne predstavlja pretnju demokratiji zbog svojih izjava, kao i da ona ne uzima novac od Maska, ali da su ga „drugi uzeli od Soroša“.

Na to što je nemački kancelar Šolc kritikovao Maskovu podršku AfD-u, ona je ukazala na, kako je rekla, nemačko mešanje u italijansku politiku, misleći na predizborne izjave „zabrinutosti“ nemačkih zvaničnika, ali i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, zbog desničarskih stavova Melonijeve.

I poslanik u Evropskom parlamentu iz redova Fidesa Viktora Orbana, Andraš Laslo, smatra da je reč o dvostrukim standardima u pogledu toga ko može da donira sredstva evropskim nevladinim organizacijama i ko ima pravo da izrazi svoje mišljenje.

„Kada je 10 miliona dolara ilegalno kanalisano mađarskoj levici za njihovu predizbornu kampanju 2022, elite u Briselu su ćutale. Kada je američka ambasada u Budimpešti počela da deli sredstva levičarskim medijima, elite u Briselu su ćutale. Kada je mađarski parlament usvojio Zakon o zaštiti suvereniteta kako bi se sprečilo takvo dalje mešanje, Evropska komisija je tužila Mađarsku“, napisao je Laslo i dodao da sada kada postoji još jedan milijarder „koji se usuđuje da samo iznese svoje mišljenje o evropskoj politici u korist jedne ili druge političke strane, takozvane liberalne elite žele da otkažu demokratiju ako im se ne sviđa ishod izbora“.

Inače, Mask je sredinom novembra na okupljanju Trampovih saradnika u Floridi prihvatio ideju da bude „Džordž Soroš na desnici“.

„Pre bih sebe nazvao Džordž Soroš iz centra“, rekao je on i dodao da se njegova vizija onoga što je potrebno Americi da bi napredovala svodi na – zdrav razum: „Kao što je predsednik Donald Tramp ispravno rekao, ono što nam je potrebno je obnova zdravog razuma.“

Samo AfD spasava Nemačku

Nemački mediji primećuju da je Maskov fokus na evropsku politiku dolazi u trenutku kada „Iksu“ prete kaznene mere po evropskom Zakonu o digitalnim uslugama, i kada je broj registrovanih novih automobila Maskovog brenda „Tesla“ u Evropskoj uniji pao za 13 odsto u prvih devet meseci prošle godine, dok taj pad u Nemačkoj iznosi čak 44 odsto.

„Nije tajna da je ’Tesla’ bila protiv vladinog finansiranja izgradnje stanica za električno punjenje u Nemačkoj“, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc, sugerišući da Maskovi komentari potiču iz poslovnog nezadovoljstva te da, prema njegovom mišljenju, postoji samo jedan način suprotstavljanja Maskovom mešanju u politiku: „Nemojte da hranite trola.“

Maska je, međutim, proteklih nedelje u Nemačkoj nemoguće ignorisati. Ne samo što na svom profilu na „Iksu“ on bezmalo svakog dana u više navrata i na različite načine istakne da „samo AfD može da spase Nemačku“, već je prošle nedelje na „Iksu“ uživo 75 minuta razgovarao sa ko-šeficom i kandidatkinjom AfD-a za kancelarsko mesto Alis Vajdel.

„Na američkim izborima, predsednik Tramp je pobedio jer su ljudi želeli promenu. Moja preporuka narodu Nemačke je da morate da glasate za promenu. Glasanje za AfD je jednostavno pametan i zdravorazumski potez“, rekao je on razgovarajući sa Vajdelovom o tome kako je Nemačka „previše birokratizovana zemlja“, da ima „destruktivnu energetsku politiku“, te da je nemačka vlada, kako je rekla Vajdel, „veoma glupa“.

Na njegove žalbe na nemačku birokratiju kada je gradio fabriku „Tesle“ nadomak Berlina, Vajdel se samozadovoljno smešila, a na pitanje kakvo je obrazovanje u Nemačkoj, ona je odgovorila da se u Nemačkoj više ništa drugo i ne uči osim rodnih studija.

Iz razgovora se stekao utisak da se Vajdelova nije previše pripremila za ovaj nastup i da je imala isuviše udvorički stav, jer je sve izgledalo kao opanjkavanje sopstvene zemlje. Njih dvoje su se saglasili oko pitanja ilegalne migracije, osvrnuvši se i na odnos prema nacizmu. Prema rečima Alis Vajdel, „Hitler je neopravdano karakterisan kao desničar, a zapravo je bio komunista“, te da je AfD upravo suprotno od toga.

„On (Hitler) nije bio konzervativac, on nije bio libertarijanac, on je bio komunista i socijalista i tačka. Mi smo sasvim suprotno od toga, mi smo libertarijanska i konzervativna stranka“, rekla je Vajdelova, sa čim se i Mask saglasio, i on ocenivši da je Hitler bio levičar.

Vajdelova je još ustvrdila i da AfD nije antisemitska stranka već „jedina partija koja zapravo štiti Jevreje“ koji, kako je rekla, „ovde više nisu bezbedni“.

Digitalne usluge

Njihov razgovor se dotakao i pitanja vanzemaljaca i Boga, ali najjači utisak da je Vajdelova pokušala da se dodvori Masku stekao se kada je ona evropski Zakon o digitalnim uslugama uporedila sa Hitlerovim gušenjem slobode.

Upravo taj evropski propis mogao bi da bude iskorišćen da Mask i „Iks“ budu kažnjeni za pokušaj mešanja i uticaj na nacionalne politike nedozvoljenim sredstvima. Kako mediji saznaju, 150 zvaničnika i činovnika evropske komisije pratilo je ovaj intervju u nastojanjima da pronađe dokaze kršenja propisa. Konkretno, pojedini posmatrači optužuju Maska da primenjuje nedozvoljeno političko mešanje kroz štimovanje algoritama koji određuju koje će objave biti prikazane korisnicima, između ostalog i tako što njegove objave redovno budu prikazivane i korisnicima koji ga ne prate na „Iksu“.

Zbog toga se Mask sukobio i sa donedavnim potpredsednikom Evropske komisije Francuzom Tijerijem Bretonom, koji je Maska optužio za „strano mešanje“, dodajući da „moramo okončati ’dvostruke standarde’ i u Evropi primeniti Zakon o digitalnim uslugama“.

„Brate, američko ’strano mešanje’ je jedini razlog zašto ne govoriš nemački ili ruski“, napisao mu je tada Mask, pokušavajući da na uličarski način aludira da bi bez Amerikanaca Francuzi danas bili pod nemačkom ili ruskom vlašću.

Ali, tu sukob nije zaustavljen. Podstrek tome je dao profil „Višegrad 24“ na „Iksu“, koji je i ranije objavljivao neproverene sadržaje. Ovog puta je objavio deo intervjua koji je Breton dao jednom francuskom kanalu, napisavši: „Bivši evropski komesar Tijeri Breton kaže da EU ima mehanizme da poništi potencijalnu izbornu pobedu AfD-a: ‘Uradili smo to u Rumuniji i očigledno ćemo to učiniti i u Nemačkoj ako bude potrebno.’“

Mask je podelio tu objavu, ocenivši da je to „zapanjujući apsurd“, te da je bivši evropski komesar za digitalna pitanja „tiranin Evrope“.

Breton je brzo uzvratio, ističući da „EU nema mehanizam da poništi bilo kakve izbore bilo gde u EU“, te da to „uopšte nije ono što je rečeno u videu“, već da se odnosilo na primenu Zakona o digitalnim uslugama i obavezama moderiranja sadržaja.

Ipak, to nije umirilo Maska, koji odavno kritikuje pravila EU koja regulišu digitalni prostor, optužujući Brisel za cenzuru.

Maskovi porivi i interesi

Nemački vicekancelar i kancelarski kandidat Zelenih Robert Habek sa naslovnice „Špigela“ poručuje: „Dalje prste od naše demokratije, gospodine Mask!“

„Štern“, pak, na naslovnici piše: „Lažne vesti, sajber rat i mržnja – tako Ilon Mask i Vladimir Putin manipulišu nemačkom izbornom kampanjom.“

Kolumnista pariskog „Liberasiona“ ističe da Maskov stav ima veći uticaj na svakodnevni život ljudi od uticaja stanara Bele kuće.

„Maskovo ovladavanje ’Iksovim’ algoritmima, njegova finansijska moć, koja je uporediva sa državnom, i njegova ultradominantna pozicija u strateškoj tehnologiji i IT industriji, kao i u vezi sa satelitima, doveli su ga u poziciju da upravlja praktično svim debatama ’slobodnog sveta’ i čak sprovodi tehnički i strateški uticaj na sukobe, kao u Ukrajini“, piše francuski kolumnista, dodajući da „uz to, on ne može na izborima biti smenjen sa funkcije“.

Dok nemački levičarski orijentisani mediji optužuju konzervativni „Velt“ što je uopšte dozvolio da u svom nedeljnom izdanju „ozloglašeni širilac lažnih vesti“ Mask objavi autorski članak, i pojedini američki mediji bave se motivima Maskovog mešanja u evropske poslove.

„Mask sebe vidi kao spasioca američke demokratije od progresivaca“, izjavio je za „Volstrit džornal“ Hoze Ignasio Toreblanka, viši saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose. „On smatra da ne treba da se ograniči da to radi samo kod kuće, već da treba da se proširi i u Evropi“, kaže Toreblanka.

„Ako Mask uloži u Evropu istu količinu novca koju je stavio na Trampa, on će svaku državu da preokrene na populističku agendu“, smatra dugogodišnji Trampov saveznik i ideolog Stiv Benon.

„Uprkos angažovanju i podsticanju partija sa autoritarnim sklonostima, uključujući i nemačku AfD, Mask zapravo ne radi na uspostavljanju autoritarizma ukotvljenog u vladi kao što je fašizam“, ističe za američki Em-Es-En-Bi-Si politički komentator Elad Nehoraj, „već radi na stvaranju svetu u kome biznis guta vlade i postaje stvarna vladajuća klasa“.

Profesor tehnologije, medija i komunikacija na Univerzitetu Kolumbija Aleksis Vihovski smatra da je Maskov fokus na Evropu verovatno manje pitanje finansijske motivacije koliko povećanja njegove moći i korišćenja svog uticaja da promeni svet. „On gradi svoje carstvo i testira koliko daleko može da ide“, rekao je Vihovski za „Blumberg“ .

Ostaje, međutim, pitanje da li nakon provokacije za Maska postoji i kraj igre, i šta bi to moglo biti.

Američki, kineski i ruski imperijalizam

Dok evropski politički i medijski mejnstrim otvoreno strahuje da će „desničarski Soroš“, osim svoje platforme, za desničarske stranke i „odrešiti kesu“, analitičari širom sveta pokušavaju da protumače kako Maskovu trenutnu ulogu, tako i njegovu budućnost u okviru Trampove vlasti. A na spoljnopolitičkom polju Trampova Amerika u njegovom drugom mandatu imaće znatno otvorenije imperijalne tendencije, bar sudeći prema Trampovim izjavama i pre inauguracije.

Tramp je već ustalasao međunarodnu javnost najavom da ne može da isključi ni mogućnost upotrebe vojne sile ili ekonomske prinude kada je reč o američkom preuzimanju kontrole nad Grenlandom i Panamskim kanalom. Uz ponovno sugerisanje kako bi voleo da Kanada postane 51. američka savezna država, izabrani američki predsednik je svojom retorikom zapravo najavio savremenu primenu Monroove doktrine, koja ima za cilj punu američku hegemoniju nad onim što Amerikanci smatraju svojom prirodnom sferom uticaja – Severnom i Južnom Amerikom, kao i severnim Atlantikom.

Međutim, očigledno je da će ovako javno i otvoreno iskazivanje američkih imperijalističkih ambicija, u kojem se male i slabije nacije tretiraju kao obični pioni koji treba „mirno“ da prihvate da budu deo podele između imperijalnih sila, uticati i na ponašanje Pekinga i Moskve.

Nekadašnji Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton kaže da bi Trampova izjava o američkim interesima na Grenlandu i neodricanju od upotrebe vojne sile, mogla da ojača pozicije kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina, dok pokušavaju da opravdaju sopstveme ekspanzionističke vizije.

„To je potpuno ista pozicija koju Si Đinping ima prema Tajvanu. Tako da sam lako mogao da zamislim Si Đinpinga kako kaže: ’Vidi, ja savršeno razumem blizinu Grenlanda Sjedinjenim Državama. Tajvan je nama blizu. Tramp neće da isključi upotrebu sile na Grenlandu. To je upravo naša pozicija. Mi nećemo to da isključimo na Tajvanu’“, rekao je Bolton i dodao da bi i Putin mogao da iskoristi Trampovu retoriku kao opravdanje svojih postupaka u Ukrajini. „Vladimir Putin bi mogao da kaže: ’Vidi, ja to svakako razumem. Ukrajina je ključna za našu nacionalnu bezbednost. Mi koristimo silu. I, znate, iskreno, da su Sjedinjene Države izvršile invaziju na Grenland – na kome su, uzgred budi rečeno, danas stacionirane američke trupe – ja, Vladimir Putin, ne bih se tome protivio’“.

Pojedini ruski komentatori ovo tumače kao „zabijanje klina u odnose Amerike i Evrope“, što, kako procenjuju, „otvara određene mogućnosti i za našu (rusku) spoljnu politiku“.

Trampov čovek i za Rusiju

I dok se Mask na „Iksu“ raduje što su zvaničnici Grenlanda spremni da pregovaraju sa SAD, pojedini nemački komentatori smatraju kako sve to već utiče na rasprave u Moskvi. Prema tvrdnji ruskog novinara i kolumniste „Špigela“ Mihaila Zjigara, njegovi izvori bliski Kremlju, još pre američkih izbora, izrazili su zabrinutost da bi Tramp u novom mandatu mogao da pokuša da se takmiči sa Putinom „u megalomaniji“.

Ti izvori danas, kako tvrdi Zjigar, primećuju da se događaji razvijaju upravo u tom pravcu – što nije naročito povoljno za Moskvu na duži rok. On dodaje da danas niko u Moskvi ne smatra Trampa „našim čovekom“, kao što je to bio slučaj pre osam godina, već je „titula ’naš čovek u Americi’ sada prešla na Ilona Maska“.

Uprkos tome što je od početka ruske invazije na Ukrajinu Mask ukrajinskim oružanim snagama dao na raspolaganje svoju Starlink mrežu satelitskog interneta, on nije narušio svoje dobre veze sa Moskvom. Štaviše, prošle godine je „Volstrit džornal“ objavio da Mask redovno ima razgovore sa Putinom i nekoliko drugih visokopozicioniranih ruskih zvaničnika, uključujući Sergeja Kirijenka, bivšeg ruskog premijera koji sada sa pozicije prvog zamenika šefa osoblja Kremlja zapravo vrši funkciju Putinovog glavnog operativca i nadzornika kako se sprovodi politika ruske vlade.

Dok njujorški dnevnik regularne razgovore Maska sa ruskim političkim vrhom povezuje sa bezbednosnim rizicima za SAD, pojedini poznavaoci ruskih prilika tvrde da su u Moskvi uvereni da Mask veoma uživa u svojoj novoj ulozi – a to je uloga nezvaničnog američkog državnog sekretara za odnose sa Rusijom.

Doduše, među ruskim komentatorima ima i onih koji „prognoziraju“ sukob unutar tandema Tramp-Mask, ali za to nema nikakve naznake. Naprotiv.

Ono što se čini sigurnim jeste procena da bi se eventualnom padu Maska u Trampovu nemilost najviše radovale evropske vodeće političke i medijske elite.

Nenad Radičević