У удаљеном делу Панаме, где је моторни кану главно превозно средство, беспрекоран асфалтни пут најављује долазак пројекта који многи локални становници не желе. У фебруару је Управа Панамског канала (ACP) одобрила пројекат вредан 1,6 милијарди долара којим ће се преградити река Индио, што ће поплавити земљу 630 породица које живе у сливу.
У мају су десетине пољопривредника, машући панамским заставама, дошле до Индија у својим кануима како би протестовале против одлуке. „Ова земља је наше наслеђе и наш извор прихода“, каже Олегарио Седењо, узгајивач кафе и банана. „Нису нам дали никакву прилику да расправљамо о овом пројекту.“
Панама је међу највлажнијим земљама света, али има озбиљан проблем са водоснабдевањем. Језеро Гатун, у средишту земље, настало је 1913. године преграђивањем реке Чагрес. Део је руте коју бродови користе за прелазак Панамске превлаке између Тихог океана и Карипског мора. Заједно с низом преводница, чини део Панамског канала. Језеро је главни извор воде за те преводнице, као и за највеће градове Панаме, снабдевајући водом половину становништва. Током суша, када је ниво воде у језеру Гатун низак (последњих година опао је због климатских промена), број прелазака бродова мора се смањити док се славине у панамским кућама не пресуше.
Преграђивање Индија требало би да реши те проблеме. Господин Седењо и фармери суочавају се с моћним противницима. Председник Панаме, Хосе Раул Мулино, слаже се с ACP-ом да је преграђивање Индија најефикасније решење. Тимe ће се створити нови резервоар који ће пунити језеро Гатун кроз тунел дуг девет километара. „Они који се противе изградњи \[бране] Рио Индио противе се напретку“, каже господин Мулино.
Резервоар ће такође користити глобалној трговини. Око 40% контејнерског промета према Сједињеним Америчким Државама пролази кроз канал. Када се прелази прекину због ниског водостаја, власници бродова суочавају се с избором: чекати у реду данима, ићи дужим путем око Рта Хорн или платити скупи транзит на аукцији. Таксе за та места су толико високе да су, упркос паду транзита од 29% у 2024. години, приходи ACP-а остали стабилни.
Сједињене Америчке Државе такође желе брану. Вртоглаво високе цене на аукцијама део су онога што је подстакло Доналда Трампа на кампању притиска почетком ове године. Забринутост је изнета у аргументу који је амерички сенатор Тед Круз изнео у јануару — да високе транзитне таксе у време суше несразмерно погађају Американце, јер већина транзитног терета иде према Сједињеним Државама. Једина утеха за бродове који касне, рекао је, била је да би „Панама могла да инвестира у више резерви слатке воде у будућности.“ Сада је та утеха стигла. ACP је одобрио брану убрзо након што је Марко Рубио, амерички државни секретар, посетио канал у фебруару. ACP негира да је притисак из САД утицао на њихову одлуку.
Брана је била приоритет много пре него што је господин Трамп усмерио пажњу на Панаму. Дан након Мулинове инаугурације у јулу 2024. године, Врховни суд је прогласио неуставним закон донет 2006. године којим је смањена површина воденог басена око канала којим управља ACP. С Индијом поново под својом контролом, ACP се може позвати на панамски устав. „Према уставу, обавезни смо да заштитимо водне ресурсе за рад канала и питку воду за становништво“, каже Иља Еспино де Марота, заменик администратора ACP-а.
Пресељавање људи попут господина Седења потрошиће 400 милиона долара из буџета ACP-а за брану. Госпођа Еспино де Марота напомиње да је током пописа становништва ACP-а у региону 85% становништва добровољно дало информације. Али она и њене колеге морају бити на опрезу. Панамци су немирни. Земљу су потресли протести против владине реформе социјалног осигурања, млаког одговора на Трампову кампању притиска око канала и очигледног плана да се поново отвори велики рудник бакра.
Г. Седењо каже да недостатак утицаја локалног становништва на пројекат крши Есказу споразум, регионални уговор о правима заштите животне средине у Латинској Америци, чији је потписник и Панама. Пољопривредници тврде да постоји други начин да се задовоље потребе канала: цевовод дуг 100 км од резервоара Бајано на истоку земље. С обзиром на то да им г. Трамп дише за вратом, ни ACP ни г. Мулино вероватно неће послушати.
