Poslednji sukob Izraela i Hamasa počeo je 7. oktobra 2023. godine, kada je Hamas pokrenuo „Operaciju Potop Al Aksa“, u kojoj je iz Gaze upao u Izrael i zarobio 132 izraelska vojnika. Ova akcija je bila odgovor na izraelsku blokadu Gaze i nasilno suzbijanje palestinskih protesta na hramovnoj gori u Jerusalimu.
Izrael je odgovorio vazdušnim i kopnenim napadima na Gazu, ciljajući vojne i civilne ciljeve Hamasa. Preko 2.200 raketa ispaljeno je iz Gaze na Izrael, a izraelska vojska je napala oko 800 meta u Gazi. Sukob je doveo do velikog broja žrtava na obe strane, kao i do humanitarne krize u Gazi.
Prekid vatre nije postignut ni posle sto dana rata, iako su SAD i druge zemlje pokušale da posreduju u pregovorima. Hamas je predložio plan za primirje u tri faze, koji bi uključivao razmenu talaca i zatvorenika, povlačenje izraelskih snaga iz Gaze i obnovu Gaze. Međutim, Izrael je odbio taj plan, tražeći „potpunu pobedu“ u Gazi.
Rafa – najveći izbeglički kamp
Rafa je grad koji teško strada od izraelskih vojnih akcija u Pojasu Gaze. Stanovnici Rafe su primorani da se sklanjaju, da traže sklonište i da žive u strahu od bombardovanja i pucnjave. Rafa je grad na granici sa Egiptom, koji ima veliki strateški značaj za Palestince. Izbegličko naselje Rafa je jedno od najvećih i najnaseljenih naselja u Gazi. Ono je nastalo kao posledica podele grada Rafa između Egipta i Palestine 1982. godine, kada su mnogi stanovnici ostali bez svojih domova i porodica. Izbeglice u Rafi žive u teškim uslovima, suočavajući se sa siromaštvom, nesigurnošću, nedostatkom vode i struje, zdravstvene nege i obrazovanja. Oni takođe traže pravo na povratak u svoju zemlju porekla ili državljanstvo. Izbegličko naselje Rafa je bilo meta mnogih izraelskih napada tokom rata u Gazi, koji su doveli do velikih razaranja i gubitaka života. Izbeglice u Rafi se nadaju miru i pravdi, ali i dalje pate od nasilja i diskriminacije. Od početka izraelskih napada na Gazu u oktobru 2023, broj stanovnika Rafe se povećao pet puta, jer jedina otvorena granica za humanitarnu pomoć u Gazi vodi preko Rafe.
Međunarodni pritisak
Vašington je upozorio Izrael da ne napada jug pojasa Gaze, gde se nalazi veliki broj Palestinaca koji su pobegli od izraelske agresije. Egipat je takođe pretio da će prekinuti mirovni sporazum sa Izraelom ako dođe do kopnene ofanzive. Izraelski premijer Netanjahu je najavio da će izraelska vojska uništiti Hamas, islamističku organizaciju koja kontroliše pojas Gaze, i da će zahtevati demilitarizaciju celog područja. On je tražio da se milion Palestinaca evakuiše iz pojasa Gaze, što bi predstavljalo etničko čišćenje.
Ova planirana akcija bi imala katastrofalne posledice za Palestince, koji već žive u nepodnošljivim uslovima. Veliki deo stanovništva nema pristup vodi, struji, hrani i zdravstvenoj nezi. Palestinci su takođe izloženi svakodnevnom nasilju od strane izraelskih snaga i nasumičnom obaranju raketa. Preko 28.000 Palestinaca je poginulo od početka izraelske ofanzive na pojas Gaze pre dva meseca. Mnogi međunarodni činioci su osudili izraelsku agresiju i zatražili prekid vatre i poštovanje međunarodnog prava.
Kina je pozvala Izrael da prekine vojne operacije u gradu Rafa “što je pre moguće“, upozoravajući na moguću humanitarnu katastrofu, pošto se u Rafi nalazi milion i 400 hiljada interno raseljenih Palestinaca.
„Pozivamo Izrael da zaustavi vojne operacije što je pre moguće, učini sve što je moguće da izbegne žrtve među nevinim civilima i spreči razornu humanitarnu katastrofu u Rafi”, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Kine
Palestinski predsednik Mahmud Abas nastoji da postigne primirje između Izraela i Hamasa koje bi omogućilo oslobađanje talaca koji su zarobljeni u Gazi. On je putovao u Katar, gde se sastao sa katarskim emirom i liderom Hamasa, Kaledom Mešalom, i zahtevao od njih da prekinu nasilje i prihvate predlog Egipta za prekid vatre. Izraelski premijer Beni Netanjahu je odbio da pristane na bilo kakav dogovor koji ne bi obezbedio povratak svih talaca, i nastavio je sa vazdušnim napadima na Gazu. On je rekao da je „dovoljno“ talaca živo da bi opravdao nastavak borbenih operacija, dok Hamas poručuje da bi upravo ofanziva „raznela“ razgovore o oslobađanju preostalih talaca.
Direktor CIA Vilijam Barns trebalo bi danas da se u Kairu sastane sa egipatskim i katarskim posrednicima, kao i sa direktorima izraelskih obaveštajnih službi Mosad i Šin Bet. Oni će pokušati da pronađu način za rešavanje talačke krize koja traje već mesecima, i koja je izazvala veliku humanitarnu katastrofu u Gazi. Egipat je upozorio Hamas da ima dve nedelje da reši talačku krizu pre nego što Izrael krene u ofanzivu, a ukoliko se to dogodi, zapretio je „teškim posledicama“ i suspenzijom mirovnog sporazuma sa Izraelom iz 1978, što bi bio dodatan udar na nestabilnu bezbednosnu arhitekturu Bliskog istoka. Kairo je i ranije pozivao Izrael da poštuje mirovni sporazum i da se uzdržava od izjava koje narušavaju bilateralne odnose. Ovo se pre svega odnosi na Netanjahuova tvrdženja da Hamas švercuje oružje u Gazy tunelima sa egipatske teritorije.
Egipat je bio prva arapska zemlja koja je posle dogovora u Kemp Dejvidu 1978. potpisala mirovni sporazum sa Izraelom, a njen predsednik Anvar el Sadat je potpis sa izraelskim premijerom Menahemom Beginom kasnije platio glavom – ubio ga je islamski ekstremista tokom vojne parade u Kairu. Mirovni sporazum je posle toga potpisao i Jordan da bi, posle godina pauze, odnose sa Izraelom, uz posredovanje SAD, 2020. uspostavili Bahrein, Maroko, Sudan i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Rat u Gazi zaustavio je proces normalizacije između Izraela i Saudijske Arabije, dve zemlje koje nikada nisu uspostavile diplomatske odnose od vremena stvaranja Države Izrael 1948.
