Pre tri dana, američki Predstavnički dom SAD odobrio je pomoć Ukrajini u iznosu od 61 milijarde dolara, što je i dalje glavna tema širom sveta.
Posebno je ova vest dočekana s euforijom u Ukrajini, posebno od strane vlasti u Kijevu i oružanih snaga zemlje.
Međutim, kako je izvestio britanski Rojters u ponedeljak, pomoć će stići prekasno, tj. „mnogo kasnije nego što je Ukrajina – kojoj nedostaje municije i koja se bori pod obnovljenim ruskim napadom – očekivala“.
Ukrajina već izgubila istok zemlje
Više od dve godine nakon sukoba, Ukrajina je izgubila teritoriju na istoku zemlje, dok je Rusija intenzivirala bombardovanje gradova i sela iza linija fronta, dok je zapadna vojna pomoć usporavala.
Pomoć Ukrajini je bila obustavljena mesecima zbog protivljenja desničarskog krila Republikanske stranke u Predstavničkom domu domu.
Ipak, isti zakonski paket vredan 95 milijardi dolara, koji pruža vojnu pomoć Ukrajini, Izraelu i Tajvanu, usvojen je prošle subote.
Sada mora biti potvrđen od strane Senata (što nije upitno jer demokrate imaju većinu), nakon čega će biti poslat na potpis predsedniku Džo Bajdenu i konačno stupiti na snagu.
Skupo kašnjenje
Odlaganje usvajanja ovog zakona skupo je koštalo Kijev.
„Pomoć stiže prekasno, jer nedostatak materijala rezultirao je time da je Ukrajina izgubila inicijativu u oktobru 2023.“, rekla je Katerina Stepanenko, analitičarka Instituta za proučavanje rata.
Ukrajina je od tada izgubila 583 kvadratna kilometra teritorije od ruskih snaga, uglavnom zbog nedostatka artiljerije, dodala je Stepanenko, ističući da je Rusija imala vremena pripremiti se za ofanzivne operacije koje se očekuju kasno u proleće ili rano leto.
Ipak, ukrajinska vojska bi trebalo da bude u mogućnosti da odmah koristi municiju – posebno rakete ATACMS, protivvazdušne presretače i artiljerijske granate, rekao je penzionisani viceadmiral Robert Muret sa Instituta za politiku sigurnosti i prava na Univerzitetu u Sirakuzi.
Volodimir Zelenski je zatražio ATACMS, navođene projektile dugog dometa koji Ukrajini omogućavaju da cilja mete poput ruskih komandnih mesta i skladišta oružja na Krimu.
Neizvesnost
Međutim, nakon 2024. Ukrajinu čeka neizvesnost, posebno ako bivši predsednik Donald Tramp ponovo postane predsednik SAD-a, budući da je izrazito skeptičan prema velikim količinama pomoći Ukrajini.
„Ukrajina bi trebalo da iskoristi 2024. kako bi obnovila svoje snage za dugotrajan rat“, rekao je Maks Bergman, direktor programa za Evropu, Rusiju i Euroaziju pri Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
„Cilj Evrope trebao bi biti postavljanje sebe u poziciju da potencijalno popuni buduću prazninu koju bi ostavile Sjedinjene Države ako ne prođe još jedan dodatni paket“, dodao je.
