Пре три дана, амерички Представнички дом САД одобрио је помоћ Украјини у износу од 61 милијарде долара, што је и даље главна тема широм света.
Посебно је ова вест дочекана с еуфоријом у Украјини, посебно од стране власти у Кијеву и оружаних снага земље.
Међутим, како је известио британски Ројтерс у понедељак, помоћ ће стићи прекасно, тј. „много касније него што је Украјина – којој недостаје муниције и која се бори под обновљеним руским нападом – очекивала“.
Украјина већ изгубила исток земље
Више од две године након сукоба, Украјина је изгубила територију на истоку земље, док је Русија интензивирала бомбардовање градова и села иза линија фронта, док је западна војна помоћ успоравала.
Помоћ Украјини је била обустављена месецима због противљења десничарског крила Републиканске странке у Представничком дому дому.
Ипак, исти законски пакет вредан 95 милијарди долара, који пружа војну помоћ Украјини, Израелу и Тајвану, усвојен је прошле суботе.
Сада мора бити потврђен од стране Сената (што није упитно јер демократе имају већину), након чега ће бити послат на потпис председнику Џо Бајдену и коначно ступити на снагу.
Скупо кашњење
Одлагање усвајања овог закона скупо је коштало Кијев.
„Помоћ стиже прекасно, јер недостатак материјала резултирао је тиме да је Украјина изгубила иницијативу у октобру 2023.“, рекла је Катерина Степаненко, аналитичарка Института за проучавање рата.
Украјина је од тада изгубила 583 квадратна километра територије од руских снага, углавном због недостатка артиљерије, додала је Степаненко, истичући да је Русија имала времена припремити се за офанзивне операције које се очекују касно у пролеће или рано лето.
Ипак, украјинска војска би требало да буде у могућности да одмах користи муницију – посебно ракете АТАЦМС, противваздушне пресретаче и артиљеријске гранате, рекао је пензионисани вицеадмирал Роберт Мурет са Института за политику сигурности и права на Универзитету у Сиракузи.
Володимир Зеленски је затражио АТАЦМС, навођене пројектиле дугог домета који Украјини омогућавају да циља мете попут руских командних места и складишта оружја на Криму.
Неизвесност
Међутим, након 2024. Украјину чека неизвесност, посебно ако бивши председник Доналд Трамп поново постане председник САД-а, будући да је изразито скептичан према великим количинама помоћи Украјини.
„Украјина би требало да искористи 2024. како би обновила своје снаге за дуготрајан рат“, рекао је Макс Бергман, директор програма за Европу, Русију и Еуроазију при Центру за стратешке и међународне студије у Вашингтону.
„Циљ Европе требао би бити постављање себе у позицију да потенцијално попуни будућу празнину коју би оставиле Сједињене Државе ако не прође још један додатни пакет“, додао је.
