Ne eksponira se često i suvišno, dopustio je ulogama da mu kroje mesto u javnosti. Dugo je na sceni, a još mnogo toga gledaocima može da pokaže. O njegovom privatnom životu svi sa oduševljenjem govore, jer je on tata četvoro dece, prava retkost, ali i najzahtevnija uloga.
Jedan je od omiljenijih „učenika“ iz kultnog filma „Lajanje na zvezde“ i neko ko poezijom može da izazove i one najsakrivenije emocije u vašem biću i sa njim nastavljamo potragu za Kompasom pravih vrednosti – Nebojša Milovanović.
Kakvi su bili filmovi nekada, a kakvi su danas?
Između proba pre početak sezone, premijera i polaska najmlađeg deteta u prvi razred, gospodin Milovanović je stigao u naš studio i u najnovijoj epizodi Kompasa otkrio tajnu profesora Vlade Jevtovića, čemu ih je savetovao, koliko je duhovnost danas zaista važna, ali i koja je uloga tate.
Na samom početku razgovora, dotakli smo se aktuelne filmske scene na ovim prostorima i uporedili je sa periodom kada je Nebojša Milovanović imao svoje prvo snimanje i to čuveni film Lajanje na zvezde.
-Svi ti glumci u Lajanju na zvezde su izabrani za tu ulogu, a da vam ne pričam o ulogama profesora – rekao je glumac rodom iz Valjeva, pa dodao:
-Taj film i dalje izaziva osmehe u dalje svako kad se zaustavi na tom filmu i ja i moja deca i sigurno će i deca moje dece, ako budu ispravne kopije. Ti zaustaviš ovako i gledaš taj film, znači vrtiš kanale i onda dođeš na pedesetom minutu i Lajanje na zvezde i ti baciš ovako daljinski i gledaš Lajanje na zvezde. Znači eto na primer recepta.
Savet čuvenog Aleksandra Berčeka
U tom filmu je dobio savet Aleksandra Berčeka koji zauvek pamti i priželjkuje da ga podeli sa mlađim kolegama, a pamti i reči čuvenog profesora Jevtovića.
– I jednu stvar nam je govorio, još jednu naravno, a to je da želi da budemo srećni u svom poslu i da budemo srećni, da imamo nekoga ko nas voli i koga volimo.
Jedan je od retkih koji je karijeru gradio na filmu, pa tek onda dobio ulogu i u televizijskoj seriji, a uporedo sa tim, pozorište je uvek bilo tu, deo života, sazrevanja i emocija.
Razgovor sa Nebojšom Glogovcem u Torontu
-Predstave imaju svoju sudbinu, kao što i ljudi imaju svoju sudbinu – rekao nam je, a potom smo se osvrnuli na kultne „Šine“ koje su svoj kraj doživele nakon prerane smrti Nebojše Glogovca i Marinka Madžgalja:
-Sećam se razgovora sa Glogovcem u Torontu, gde je on u jedan noću, nije bio zadovoljan i priča, pa nisu te naše Šine takva predstava. Ja kažem ma kako nisu. Ja znam šta smo mi razgovarali, da je ta predstava mogla da ode na tu neku drugu stranu, da bude još…
Ali mi smo je između ostalog, pored svih tih emocija, igrali i na svoj šarm, pa je publika to mnogo više volela, pa je onda mnogo više volela te songove koji su se pevali nego neke dramske scene, pa je otišla na tu stranu. Ali svejedno, to je moglo da se desi sa tom predstavom, u tom trenutku, u toj ekipi, sa tim ljudima.
Kako izgleda biti tata dve ćerke i dva sina?
-O glumcu znam da pričam, o tati ne znam. Učim se svaki dan. Učim se, učim se, učim se i to je uloga tate da se uči i da učeći, uči druge. Proces i nekako da se učimo toj ljubavi. Ima jedna divna rečenica koju izgovara opet Svetozar Cvetković u ovoj novoj predstavi i kaže, on je otac i pojavi se na kraju predstave i kaže svom sinu, razočaran je u njega i kaže ti nisi razumeo ljubav. Nisi razumeo ljubav. Jako je razočaran.
I trebalo bi da razumemo ljubav, to je uloga tate, da razume ljubav i da se trudi da prenese nekome da razume ljubav, ali bez da mu kaže ovim šturim rečima kojima ja to izgovaram – naveo je Nebojša Milovanović.
O večerima poezije, Lanetu Gutoviću i Tesnoj koži, sitnicama koje ga čine srećnim, pogledajte u najnovijoj epizodi Kompasa, a ekipa našeg podkasta još jednom zahvaljuje gospodinu Milovanoviću na izdvojenom vremenu i divnom razgovoru.
