Ruski predsednik Vladimir Putin odobrio je novu pomorsku strategiju usmerenu na potpuno vraćanje pozicije Rusije kao vodeće globalne pomorske sile. Nova strategija uključuje lekcije iz tekućeg rata u Ukrajini, rekao je pomoćnik Kremlja Nikolaj Patrušev.
Patrušev, bivši oficir KGB-a, rekao je ruskim novinama da je novi dokument pod nazivom Strategija razvoja ruske mornarice do 2050. odobren krajem maja. „Pozicija Rusije kao jedne od najvećih svetskih pomorskih sila postepeno se oporavlja“, izjavio je Patrušev. Dodao je da takav plan zahteva dugoročnu viziju budućih pomorskih izazova i pretnji. Prema njegovim rečima, dokument procenjuje globalno vojno i političko okruženje, predstavlja potencijalne scenarije sukoba i analizira sposobnosti vodećih pomorskih sila.
„Prvi put u modernoj ruskoj istoriji“
„Dokument strateškog planiranja ovog obima i dometa usvojen je prvi put u modernoj ruskoj istoriji“, dodao je. Ceo tekst strategije nije objavljen. Rusko Ministarstvo odbrane izradilo je početnu verziju, koju je kasnije revidirao Ruski pomorski odbor – telo kojim Patrušev predsedava od njegovog osnivanja prošlog avgusta – u saradnji s drugim saveznim agencijama. Putin je formalno potpisao strategiju 30. maja.
Putin je u aprilu izjavio da će 8,4 biliona rubalja (95 milijardi evra) biti izdvojeno za nove ratne brodove tokom naredne decenije. Strategija do 2050. sledi rusku Pomorsku doktrinu iz 2022., kojom su tada Sjedinjene Američke Države i NATO označeni kao primarne pretnje i naglašeno je jačanje arktičke i pacifičke flote.
Rusija trenutno upravlja trećom najmoćnijom mornaricom na svetu, prema većini javnih rang-lista, iza Kine i Sjedinjenih Država. Podaci iz otvorenih izvora ukazuju da Rusija ima 79 podmornica, uključujući 14 na nuklearni pogon s balističkim raketama, kao i 222 ratna broda. Njena glavna flota je Severna flota sa sedištem u Severomorsku u Barencovom moru, piše Rojters.
Prednosti i mane
Prednosti ruske mornarice su robusna konstrukcija, napredni novi raketni sistemi, geografski položaj Rusije i njenih luka, kao i veliki broj podmornica na nuklearni pogon koje NATO otvoreno smatra velikom pretnjom (snažna mogućnost nuklearnog odvraćanja kroz tzv. „drugi udar“).
Mane su dugoročni pad kapaciteta brodogradnje i preterano oslanjanje na sovjetsku flotu, česta probijanja rokova, samo jedan nosač aviona koji je često na remontu, ograničen budžet, kao i veliko oslanjanje na druge države za pomorsku tehnologiju i komponente.
Lekcije iz Ukrajine
Patrušev je rekao da nova strategija takođe uključuje lekcije iz tekućeg rata u Ukrajini.
Crnomorska flota je pretrpela značajne gubitke od ukrajinskih napada, posebno u Crnom moru. Od septembra 2022. Ukrajina koristi besposadne glisere kamikaze za ciljanje ruske Crnomorske flote, uništivši nekoliko plovila. U najnovijem napadu potopljen je patrolni brod klase Mangust uz obalu Krima pomoću domaćeg drona Magura.
Ukrajinska kampanja oslanjala se na francusku pomorsku doktrinu Jeune École, koristeći male i jeftine „dronove“ protiv većih ratnih brodova, piše ukrajinski Kyiv Independent. Nakon što je na početku rata izgubila svoju ionako skromnu konvencionalnu površinsku flotu, Ukrajina se okrenula razvoju sopstvenih pomorskih dronova. Taj pristup se pokazao kao efikasan.
