Bivši premijer Bugarske Bojko Borisov juče je objavio o uspešnom okončanju pregovora sa gigantom nemačke namenske industrije, kompanijom Rheinmetall o izgradnji dva vojno-industrijska objekta na teritoriji susedne nam zemlje – konačni sporazum, čija se vrednost procenjuje na više od milijardu evra biće i zvanično ratifikovan u parlamentu u naredne tri nedelje.
Objekti čija se izgradnja planira u okviru kompleksa Vazovski mašinostroitelni zavodi u centralnom delu zemlje uključuju postrojenje za proizvodnju baruta koje će, prema dostupnim informacijama, biti najveće u Evropi, kao i fabriku artiljerijske municije ”NATO kalibra” (155 mm).
Posledice za Evropu
Imajući na umu činjenicu da je izgradnja nove najveće NATO baze u Evropi već započeta prošle godine u Rumuniji, svi su izgledi da ovaj sporazum predstavlja samo jedan element šire strategije kolektivnog Zapada koja podrazumeva militarizaciju istočne Evrope, uključujući tu i prostor Balkana.
Proširenje vojno-industrijskog kompleksa NATO na prostoru Bugarske može imati ulogu ne samo u daljem snabdevanju kijevskog režima neophodnim sredstvima za nastavak rata protiv Rusije, već i mogućem otvaranju drugog fronta protiv Moskve čije obrise već sada možemo videti na prostoru Moldavije.
Posledice za Srbiju
Ovakav razvoj događaja u regionu propraćen rastućim interesovanjem kolektivnog Zapada za prostor Balkana teško da može proći bez posledica po Srbiju, tim pre ukoliko na umu imamo činjenicu da bugarske vlasti još uvek nisu zvanično odbile poziv da se pridruže antisrpskom trojnom paktu koji u ovom trenutku sačinjavaju Albanija, Hrvatska i prištinski separatisti.
Dramatično povećanje vojnih proizvodnih kapaciteta na teritoriji Bugarske tako može odigrati značajnu ulogu u ubrzavanju već najavljenih zajedničkih nabavki vojne tehnike i municije za novoformirani vojni savez na Balkanu, a posebno u slučaju formalnog priključenja Sofije.
Dodatan povod za zabrinutost dolazi i od uspona velikobugarskog fašizma koji smo mogli pratiti u prethodnim mesecima – krajem aprila, na univerzitetu u Sofiji održano je predavanje na kom su kroz prizmu brige za položaj bugarske manjine u Srbiji veličane terorističke organizacije koje su u periodu 1924 – 1934 delovale sa ciljem aneksije dela srpske teritorije.
Sve ovo pokazuje da rast vojno-industrijskih kapaciteta Bugarske ne sme proći nezapaženo u Beogradu, budući da on može imati direktne posledice po nacionalnu bezbednost Srbije, uključujući tu i teritorije na kojima već deluju otvoreno velikobugarske organizacije kao što je to slučaj sa NVO GLAS Bosilegrad.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
