U vremenu površnosti i zaborava, pojave poput Jovana Janjića predstavljaju retke stubove duhovne i kulturne istrajnosti. Njegova reč nije puka interpretacija prošlosti, već svedočanstvo života koji je satkan od istine, pamćenja i vere. Gostujući u emisiji „Kompas“, Janjić je još jednom pokazao zašto pripada vrhu srpske intelektualne i duhovne elite.
Doktor kulturoloških nauka, pisac, kulturolog i istraživač, Janjić je svojim delovanjem obuhvatio širok dijapazon — od naučne analitičnosti do pesničke osetljivosti, od uredničkog angažmana do dubokog, promišljenog govora o sudbini naroda i Crkve. Ali, sve te uloge prožima jedna suština — potreba da se očuva duboko utemeljena srpska duhovna i kulturna vertikala, ona koja seže do liturgijskih izvora i Svetosavske baštine.
„Naš temelj je hrišćansko nasleđe“, ističe Janjić u emisiji, podsećajući da srpska istorija nije niz slučajnosti, već organsko trajanje na temelju pravoslavne vere. On naziva srednji vek „zlatnim i prosvetiteljskim“, što nije samo istorijska konstatacija, već poziv na povratak vrednostima koje su oblikovale nacionalni identitet.
Janjić ne zaobilazi ni teške teme — genocid nad Srbima u 20. veku, stradanje Srpske pravoslavne crkve u oba svetska rata, zločine nad duhovnom baštinom u doba komunizma. Podaci koje iznosi — poput gubitka milion i dvesta hiljada vernika SPC u Drugom svetskom ratu, ili činjenice da je više od 700 hramova pretvoreno u štale — nisu samo brojke, već svedočanstva pogroma nad identitetom.
„Komunisti su od hramova pravili štale“, kaže, ali ne sa gorčinom, već s jasnom namerom da pokaže kako je uprkos tome pravoslavna vera opstala, i kako je narod u veri našao najdublji smisao postojanja.
Centralno mesto u Janjićevom govoru zauzima patrijarh Pavle
Centralno mesto u Janjićevom govoru zauzima patrjarh Pavle, duhovnik koga naziva „najvećim duhovnikom našeg vremena“. Sa dubokim poštovanjem govori o njegovoj pojavi, smernosti i mudrosti, o njegovom ličnom podvigu kao putokazu za naciju. Upravo je Janjić, kroz svoja dela, približio lik i delo patrijarha Pavla čitaocima u Srbiji i inostranstvu, pokazujući da je jednostavnost vrhunac dubine, kako u životu, tako i u književnosti.
„On je učio od pobožnog naroda. Od svetih otaca. Ugledao se na samog Hrista. Postao je svetionik“, svedoči Janjić, govoreći o Patrijarhu.
Janjićevo istraživanje i svedočenje o kulturi pamćenja nisu zasnovani na reviziji prošlosti, već na poštovanju istine. Zato on otvara teme koje mnogi zaobilaze: uloga komunista u prikrivanju genocida, zataškavanje zločina NDH, razaranje duhovnog bića naroda.
„Potomci komunista danas prikrivaju zločine“, opominje, pozivajući na budnost i odgovornost, posebno u vremenu kada se istorija falsifikuje, a žrtve zaboravljaju.
Pisanje Jovana Janjića pripada vrhunskoj srpskoj duhovnoj književnosti
U njegovom delu nema nijedne reči koja je olako izgovorena. Pisanje Jovana Janjića, kako su istakli i drugi autori, pripada vrhunskoj srpskoj duhovnoj književnosti, onoj koja ne služi trenutnim potrebama, već ostaje kao orijentir u vremenu izgubljenih vrednosti.
Kao rukovodilac Centra za kulturu pamćenja pri Institutu za političke studije u Beogradu, i kao profesor, on neguje ono što je najvažnije za opstanak jednog naroda — istinu, veru, obrazovanje i kulturu.
U svetu koji sve češće beži od odgovornosti i istine, Jovan Janjić stoji kao primer čoveka koji piše „jednostavno, a veliko“, i koji svojim delom pokazuje da onaj ko sledi put Istine — ne može zalutati.
Pogledajte celu emisiju sa dr Jovanom Janjićem:
