Milan Vidović, predsednik organizacije i udruženja „Srpski centar“ u Beču, gost je nove emisije podkasta Kompas.
Udruženje „Srpski centar“ je osnovano 22.10.1995. godine u Beču uz podršku Ambasade tadašnje Republike Jugoslavije u Austriji.
U prvim godinama postojanja zabeležena su gostovanja brojnih pozorišta sa područja bivše Jugoslavije kao što su predstave „011“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, „Poslednji trenuci kralja Aleksandra i kraljice Drage“ Narodnog pozorišta iz Beograda“, “Radovan III” Teatra Kult iz Beograda, „Bure Baruta“ pozorišta sa Cetinja, „Hasanaginice“ Kruševačkog pozorišta i mnoge druge.
Književne tribine, igraonice i koncerti klasične muzike
U okviru udruženja bile su aktivne književna tribina i književna radionica, koje su okupljale pisce poezije i proze koji žive i rade u Austriji. Takođe, postojali su dečija igraonica i muzičko obdanište, koje su vodili kvalifikovani pedagozi.
Srpski centar je organizovao koncerte klasične muzike diplomaca i postdiplomaca našeg porekla sa bečkih konzervatorijuma i muzičkih akademija, te mnogobrojna književna i literarna druženja, a kultura i očuvanje naše tradicije su ostale glavna zvezda vodilja Srpskog centra do dana današnjeg.
Cilj udruženja „Srpski centar“
Cilj ovog udruženja je promocija srpskog kulturnog stvaralaštva, obrazovanja i humanitarni rad, to su tri stuba njihovog delovanja. Kada jedno takvo udruženje ima ova tri faktora kao temelj svog postojanja, nesumnjivo je da korača utabanim putem našeg prvog arhiepiskopa, Svetog Save, odnosno putem Svetosavlja.
Organizacija Svetosavskog bala je ono po čemu je ovo udruženje najprepoznatljivije, međutim, pored ovog grandioznog događaja, vredni ljudi iz ovog udruženja predvođeni Milanom organizuju razne kulturne, tradicionalne i obrazovne manifestacije kako bi sačuvali srpski identitet u dijaspori.
„Svetosasvski bal“ predstavlja spajanje srpske kulture, Svetosavlja, sa kulturom održavanja bečkih balova.
Kako je nastao i šta predstavlja „Svetosavski bal“?
„1846. Godine je Miloš Obrenović dao nalog da se komponuje „Srpski kadril“ Johanu Štrausu Mlađem. Johan Štraus Mlađi je prvi put 1846. godine na Slavenskom balu izveo „Srpski kadril“ i godinu dana kasnije, 1847. godine, bal se organizovao na dan Svetog Save, 27. januara 1847. i od tog trenutka se taj Slavenski bal nazvao „Svetosavski bal“
Bal se uvek održava u nekom periodu oko 27. januara i to je spajanje srpske kulture, Svetosavlja, sa kulturom održavanja bečkih balova, gde bi možete da vidite na našim balovima takođe i bečki valcer, ali i naše stare, srpske stare gradske igre, takođe i kola. Prvi motiv je spajanje te dve kulture“- istakao je Milan Vidović u našoj emisiji.
Prvi srpski bal novog doba
Zbog loših odnosa između Srbije i Austrougarske bal je prestao da se održava u prestonici Habsburške monarhije, međutim, u januaru 1998. godine tradicija održavanja Svetosavskih balova je oživljena, pre svega uz veliko zalaganje Milorada Mateovića.
Septembra 2019. godine, Srpskom centru se pridružuje grupa mladih ljudi koji unose svežu energiju i entuzijazam. Tom prilikom, Centar dobija novi logo, savremenu internet prezentaciju i unapređeni vizuelni identitet.
Srpski centar sarađuje i sa ostalim srpskim organizacijama u dijaspori i na taj način kroz jaku sinergiju i istovetni cilj održava i ojačava naš identitet van svoje matice.
Svetosavski bal je i ove godine humanitarnog karaktera
„Na narednom balu ćemo imati saradnju sa humanitarnom organizacijom „Srbi za Srbe“. Izabrali smo jedan od njihovih projekata, konkretno radi se o porodici Dukić iz Obrenovca. Samohrana majka Ljiljana i tri ćerke, gde će prihod od Svetosavskog bala biti usmeren toj porodici, konkretno, izgradiće se jedan novi dom za tu porodicu. Kupovinom ulaznice za Svetosavski bal, vi već direktno pomažete toj porodici.“
Milan je još istakao da se „Svetosavski bal“ ove godine održava 31. januara u palati Hofburg, carskoj palati u Beču, a bitno je istaći još da je „Svetosavski bal“ jedini inostrani bal među 15 balova koji se održavaju u carskoj palati.
Diplomatski način da se glas o srpskom narodu poboljša
„Srbija, odnosno srpski narod možda i nije na nekom glasu kao neki drugi, i to jeste jedan problem za našu zajednicu tamo, zašto što, nije baš tako da tamo u Austriji možeš da kažeš da se ponosiš što si Srbin, što si iz Srbije. Nego tu postoji neka rezerva sa druge strane možda, ali upravo je to jedna misija, jedan cilj naš, da se to na neki mekši način, neki diplomatski nakin poboljša.“ naglasio je predsednik Srpskog centra u Beču, Milan Vidović.
Ako vas interesuje na koje još načine srpska udruženja u dijaspori čuvaju srpsku tradiciju i kulturu, za kakvim izazovima se susreće naš narod u dijaspori, kako mladi čuvaju od zaborava naše nasleđe, koje se još aktivnosti organizuju unutar srpske zajednice u dijaspori kako bi se promovisala i očuvala srpska tradicija sem „Svetosavskog bala“ i zašto je vašno da ostanemo na putu Svetosavlja pogledajte emisiju sa predsednikom Srpskog centra u Beču, Milanom Vidovićem, a mi se Milanu još jednom zahvaljujemo na izdvojenom vremenu i na tome što je kompas pravih vrednosti za naš narod u dijaspori.
