Dr Vera Šćepanović je izuzetna ličnost koja kroz svoj rad uspešno spaja medicinu, nauku, preduzetništvo i tradicionalne vrednosti u svom profesionalnom i privatnom životu. Po zanimanju je lekar, specijalista infektologije, sa petnaest godina iskustva i rada u konvencionalnoj medicini.
Ipak, njena životna priča je mnogo više od toga – ona je vlasnica i direktorka kompanije „Trivit“, jedne od vodećih domaćih kompanija u oblasti proizvodnje hleba, pekarskih proizvoda i zdrave hrane, koja zapošljava više od 600 ljudi u Srbiji i Crnoj Gori.
Početkom 21. veka, zajedno sa suprugom Draganom, osniva kompaniju „Trivit“. Počeli su od nule, uz mnogo odricanja, balansirajući između posla, dece i porodičnih obaveza. Njihova posvećenost rezultirala je razvojem modernih pekara u Vrbasu, Kuli, Bečeju, Loznici, Nikšiću itd.
Trivit grupa je posebno poznata po proizvodnji specijalnih hlebova „Tonus“, koji se prave od proklijalih žitarica, bez brašna, čime ističu posvećenost zdravoj ishrani i inovacijama u prehrambenoj industriji.
Osvežavajući glas u vremenu kada medicina leči posledicu, a ne uzrok
Svojim stavom, energijom i delovanjem izaziva poštovanje i inspiraciju u svakom ko želi da dublje razume medicinu, metode samoisceljenja i uopšteno zdrav život. Kao gost emisije „Kompas“, njena iskrenost i mudrost bili su osvežavajući glas u vremenu kada medicina često izgleda hladno i mehanički, kao ona koja uglavnom leči posledicu, a ne uzrok.
Vera veruje da je osnovni iscelitelj Gospod, a lekari su, kako sama kaže, naši pomoćnici: „Jedini lekar i jedini iscelitelj je Gospod, a lekari su pomoćnici, ako to rade u slavu Božiju.“
Upravo ova misao prožima njen odnos prema medicini i lekovima – nije samo pitanje fiziologije, već i dubokog duhovnog pristupa koji treba da prati svako izlečenje. Za nju je medicina poziv, ali i zadatak i obaveza da se ljudima pomogne da shvate kako da sami postanu zdravi implementirajući u svoj život zdrave navike.
Nije zadovoljna današnjim sistemom obrazovanja u medicini
U emisiji je naglasila da nije zadovoljna današnjim sistemom obrazovanja medicini: „Nisam zadovoljna time da ja samo prepisujem lekove i da mi na fakultetu ne učimo kako da postanemo zdravi i kako uopšte da se iscelimo prirodnim metodama, nego samo učimo kojom procedurom da lečimo ljude.“ Ova kritika ukazuje na njenu želju za integrativnim pristupom – gde tradicionalna medicina nije u konfliktu sa prirodnim metodama već ih obogaćuje.
Vera takođe insistira na ljudskom kontaktu i empatiji u medicini: „Koliko god da će veštačka inteligencija da preuzme veliki deo poslova, pa nažalost i lekara, nikada taj ljudski odnos, empatija, ne može nijedna mašina da preuzme.“ Ova rečenica nosi duboku istinu o potrebi ljudskosti i naše neprocenjive sposobnosti da se saosećamo i brinemo jedni o drugima.
„Žena koja je dobra domaćica, ona će biti i dobra preduzetnica“
Njen pogled na ženu, porodicu i preduzetništvo takođe je zanimljiv i inspirativan. Kaže da „Žena koja je dobra domaćica, ona će biti i dobra preduzetnica, jer cela ekonomija je u stvari vođenje domaćinstva.“ Ovim naglašava važnost porodičnih vrednosti i njihovu primenu u preduzetništvu i ekonomiji, jer su tradicionalne vrednosti nešto što može da se implementira na svaki aspekt našeg života jer pre svega imaju čvrst temelj i koren, a bez temelja ne možemo da gradimo ništa.
Takođe, s ozbiljnošću upozorava na društvene probleme: „Kod nas se ljudi u Srbiji diče time da mi imamo jako dobar noćni život… Dobar noćni život znači uništavanje ljudi.“ Njena kritika nije samo medicinska, već i moralna.
„Ako se držimo Jevanđelja moramo to da živimo, praktikujemo i da to svedočimo“
Vera veruje u snagu vere i život po hrišćanskim načelima: „Ako se držimo Jevanđelja moramo to da živimo i da to praktikujemo i da to svedočimo.“ Ova duhovna komponenta njenog života je neretko inspirativno osvetljena i tokom emisije.
Posebno je dirljivo kako vidi ulogu žene i porodice u društvu i biznisu, odbijajući savremene feminističke ideologije koje, po njenom mišljenju, ne donose sreću: „Feministkinje misle da su one srećne. One su sve nesrećne i očajne… Mora da postoji muškarac, da li je to suprug, da li je to brat, da li je to sin, mora da mu se da mesto koje njemu pripada.“ Ovo pokazuje njenu duboku tradicionalnu autentičnost i težnju ka harmoniji u porodici.
Kakve opasnosti sa sobom nose moderni stilovi života?
Šćepanovićeva je i svedok današnjih opasnosti koje donose moderni stilovi života, posebno za žene: „Neka prosečna žena danas… stavi na sebe oko 167 hemijskih preparata. To je kao da se napraskaš pesticidima. I onda se posle žene čude zašto imaju stalno neke probleme sa kožom.“ Ovde ukazuje na opasnost prevelike zavisnosti od sintetičkih proizvoda.
Veštačka inteligencija nikad neće imati empatiju i nervus vagus
Posebno interesantne stavove, Dr Vera ima o veštačkoj inteligenciji koja je dobrim delom zahvatila i njenu struku, medicinu. „Koliko god da će veštačka inteligencija da preuzme veliki deo poslova, pa nažalost i lekara, nikada taj ljudski odnos, empatija, ne može (da se ovaj-izbaci) nijedna mašina da preuzme. To nikada neće moći veštačka inteligencija da uradi. Neće imati empatiju, neće imati nervus vagus, neće sa osećajem voditi računa o drugima.“
Ako Vas interesuje još kako pronaći balans između duhovnog i materijalnog, da li je teško biti žena preduzetnik u Srbiji, zašto je dr Vera odlučila da njen glavni proizvod bude od pšenice i zašto je važno da jedan preduzetnik ima na tržištu proizvod koji ima istinsku vrednost, koliko su važni naši hormoni, kada da jedemo i treniramo, zašto se kaže „Kakav ti je Vagus, takav ti je život“, ali i to koliko njoj znači porodica i uloga bake, pogledajte celu emisiju sa dr Verom:
