Svaki susret sa profesorom Slobodanom Vladušićem nalik je razbijanju optičke varke koju savremeni svet neumorno gradi oko nas. Njegove misli, poput hirurškog skalpela, prodiru kroz slojeve obmane i uvek lagodne samoobmane, razotkrivajući suštinu stvarnosti u kojoj živimo. U vremenu dezorijentacije, kada je individualna egzistencija podređena mehanizmima globalnog Megalopolisa, Vladušić uspeva da prepozna uporišne tačke srpske intelektualne misli i sintetiše ih sa najvrednijim dostignućima svetske književnosti. U toj simbiozi, u raskošnom tkanju prošlosti i sadašnjosti, krije se odgovor na pitanje kako opstati, a ali ne kao „srećan“ rob, nego biti autentičan, ali i dosledan kako sebi tako i kulturnom opusu kojem pripadamo.
Jer, Megalopolis je neumoljiv. On proizvodi ljude-replike, oblikuje ih u klišeizirane obrasce koji služe njegovoj funkciji – proizvodnji, potrošnji i zaboravu. Od pojedinca traži da se odrekne svojih duhovnih temelja, da istinu sakrije i od sebe i od drugih, jer je istina opominjuća i neprijatna, kao najveći opijat nudi mu uvek nedostižnu sreću. Istinu je lakše zameniti ugodnim prividima, modernim mantrama, frazama koje se izgovaraju bez suštinskog razumevanja. Ali, kako Vladušić ističe, život nije reprodukcija fraza, već ostvarenje jednog ideala. Taj ideal, kao u hrišćanskom pogledu na čoveka, ne počiva u masi koja nije zajednica, već u vrednosti pojedinca – neprocenjivoj, jedinstvenoj, duhovnoj.
Na tom tragu, Kosovski zavet nije samo istorijska reminiscencija, već orijentacioni princip egzistencije. On je svedočanstvo o životu usmerenom ka nečemu višem, onome što prevazilazi okvire prolaznog i smrtnog. U svetu gde je sve potrošno, Kosovski zavet predstavlja otpor kulturi zaborava i privida. On je oslonac u vremenu kada sve postaje forma bez suštine, reč bez težine.
Profesor Vladušić je retka pojava u savremenom intelektualnom prostoru. On ne postavlja pitanja da bi tek izazvao raspravu, već da bi ponudio odgovore – jasne, duboke, zasnovane na tradiciji i znanju. U trenutku kada je lakše ne preispitivati principe društva, on se odupire tom toku, pokazujući da postoji alternativa, da postoji drugi način mišljenja i drugačiji putm i to put naših slavnih i slobodarskih predaka. Njegova reč nudi spas od robovanja Megalopolisu, ona oslobađa i usmerava. Jer, u svetu koji utapa čoveka u masu, pravo pitanje nije kako preživeti, već kako ostati svoj. Veliki pisac našeg vremena u studiju Kompasa objašnjava decidno. Daje odgovor, onima koji tragaju i izvodi iz robovanja Megalopolisa, davajući drugačiju perspektivu života, sveta i razmišljanja. Slobodan Vladušić, nije samo čovek koji postavlja pitanja, nego čovek koji daje odgovore u savremenom svetu, površnosti kada sve postaje fraza i suština bez forme. Ova emisija nudi drugačiju i jasniju perspektivu poznanja sveta, sebe i sebe u svetu.
Pogledajte celu emisiju Kompas sa profesorom Slobodanom Vladušićem:
