Milan Bogojević je srpski pisac i publicista, rođen 8. avgusta 1981. godine u Zemunu. Odrastao je u Popincima i nakon završetka srednje vojne škole u Beogradu i Poslovno-pravnog fakulteta, služio je u elitnim jedinicama Vojske Srbije, uključujući Garde i „Kobre“.
Godine 2008. prešao je u službu kraljevske porodice Karađorđević, gde je radio do 2015. godine. Ovaj period opisuje kao veoma lep, ali i veoma intenzivan.
Književna dela Milana Bogojevića
Bogojević je poznat po svojim književnim delima koja se fokusiraju na srpsku istoriju i značajne ličnosti iz prošlosti.
Njegova dela uključuju naslove kao što su „Milunka Savić – ordenje i ožiljci“, „Zaboravljeni junaci Velikog rata“ i „Rade Pašić – Enigma jednog vremena“, koja istražuje život i kontroverze oko Radomira Rade Pašića, sina Nikole Pašića.
Takođe tu su i dela o našim herojima i junacima „Male priče Velikog rata“, „Kralj Aleksandar Karađorđević – Žrtva zavere“, „Atentat 1934“, „Zaboravljeni junaci Velikog rata“, „Princ nesreće“, „Zaboravljeni događaji Velikog rata“ i „Vojskovođe večnosti“.
Član je Udruženja književnika Srbije i dobitnik više nagrada za svoje književno stvaralaštvo, uključujući Puškinovu Zlatnu medalju „Za vernost slovu i delu“ u Moskvi, „Volja čini čuda Branko Radunković“ u Vršcu, „Srpsko pero“ u Jagodini, Vidovdansku nagradu u Topoli, Cersku spomenicu u Šapcu i mnoge druge.
Osim književnog rada, Bogojević je do nedavno bio aktivan u turizmu kao direktor Turističke organizacije opštine Inđija, gde je doprineo razvoju infrastrukture i marketinškim aktivnostima koje su učinile Inđiju prepoznatljivom turističkom destinacijom, pre svega po fenomenu „Keltsko selo“. Sada radi kao direktor jednog lanca hotela.
Da li je stvaranje Kraljevine SHS 1918. godine bila naša greška?
Emisiju sa Milanom smo počeli ovim anketnim pitanjem, na koje je on dao opširan odgovor i istakao da ako uzmemo u obzir period od kraja Velikog rata pa sve do današnjeg, Jugoslavija nama nije ništa dobro donela.
Međutim, tada je to bila velika želja kompletne naše inteligencije kao cilj da „Svi Srbi žive u jednoj državi“, ali je želja za Kraljevinom SHS kod samog srpskog naroda nakon balkanskih ratova išla silaznom putanjom.
Uglavnom cilj stvaranja Kraljevine SHS i Krfske deklaracije imala je za cilj da se oslabi ratna želja i motivisanost Hrvata, Slovenaca pa i muslimana koji su se izjašnjavali kao Srbi i Hrvati. Ali to prosto nije bilo moguće jer niko kao Hrvati tako predano nije učestvovao u odbrani svog okupatora, odnosno tada Austrougarske.
Brak između Hrvatske i Srbije je sklopljen iz čistog interesa
„Brak između Srba i Hrvata nije sklopljen iz ljubavi, nego iz čistog interesa. Donela je Hrvatska neki miraz sa sobom, ali koji je povukla i ponela sa sobom kada se sve raščistilo, a Srbija je ostala kao najveći gubitnik rata.
Ja mogu da kažem, posle, evo te 1918. pa sve do danas, sve pobede koje smo napravili su bili pirove, da smo sve pobede skupo platili i kad se pogleda da nemamo za čega mi da slavimo i da smo mi iz svih tih ratova izašli kao gubitnici. Gubitnici u smislu da nas je danas manje od možda 7 miliona koji žive u ovoj državi, a da nije bilo tih nesrećnih ratova, verovatno bi nas bilo 30 miliona ili možda i više.“ istakao je Milan.
Da li je moguće da nemamo snimljen film o Živojinu Mišiću?
Osim o ovoj temi, sa Bogojevićem smo razgovarali o tome kakva je politička situacija bila za vreme I svetskog rata u našoj zemlji, kako su se centri moći (Apis, Nikola Pašić i Kralj Aleksandar) ophodili prema svom narodu i herojima koji su pretrpeli Golgotu u Balkanskim ratovima i Velikom ratu, korupcionaškim aferama Rade Pašića i ko je njima najviše bio oštećen, zaboravljenim junacima Velikog rata, Živojinu Mišiću i tome da je sramota što nemamo film o jednom od najvećih srpskih heroja u istoriji, Milunki Savić i naravno o tome šta sve možemo naučiti iz naše istorije.
Mi se još jednom puno zahvaljujemo Milanu na izdvojenom vremenu, a vama toplo preporučujemo da pogledate emisiju u kojoj ćete saznati mnogo interesantnih detalja iz naše istorije.
