Miloš Ković je istaknuti srpski istoričar i univerzitetski profesor, rođen u Šapcu 1969. godine. Završio je osnovne studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1995. godine, gde je i magistrirao 2003. godine sa temom o zapadnoevropskim političkim idejama. Doktorirao je 2006. godine sa radom o Bendžaminu Dizraeliju i balkanskoj politici Velike Britanije. Profesor Ković je takođe boravio na stručnom usavršavanju na Univerzitetu u Oksfordu tokom akademske 2004/2005 godine.
U svojoj akademskoj karijeri, učestvovao je na mnogim međunarodnim konferencijama i bio je član nekoliko naučno-istraživačkih projekata. Njegova istraživanja obuhvataju međunarodne odnose i istoriju političkih ideja krajem 18. i početkom 20. veka. Profesor Ković je autor nekoliko značajnih dela, uključujući knjige o Dizraeliju i istočnom pitanju, kao i radove o ulozi sila Antante u odbrani Srbije 1915. godine.
Takođe je poznat po svojim javnim nastupima i komentarima na aktuelne društvene i nacionalne teme. Na primer, u emisiji Rubikon, profesor Ković je diskutovao o različitim aspektima srpskog nacionalizma i geopolitičkim previranjima koja utiču na srpski narod. Njegovi stavovi i interpretacije istorije često izazivaju debatu i kontroverze, što je dovelo do nekoliko sudskih tužbi protiv njega od strane kolega sa Odeljenja za istoriju.
Koliko su ideje porfesora Kovića velike govori i činjenica da je prepoznat i kod neprijateljski raspoloženih komšija u okruženju. Profesoru je bio zabranjen ulazak u Bosnu i Hercegovinu po nalogu srbofobičnih centara moći u Sarajevu.
Kao naučni radnik je doprineo značajnoj količini akademskog rada i ostaje aktivan u obrazovanju i istraživanju. Njegov rad i život su primer posvećenosti istorijskoj nauci i intelektualnom diskursu u Srbiji i šire. Živa predavanja, tribine, emisije su samo dokaz da se čas nastavlja i van okvira obrazovnih institucija.
Profesor Ković se kroz svoj društveni i profesionalni angažman bavi pitanjem Kosova i Metohije. Po njegovim rečima Kosmet je iznad dnevnopolitičkih dešavanja, trvenja i u centru je identiteta našega naroda. U svojim radovima, Ković se osvrće na Kosovski zavet kao centralni element srpskog identiteta, koji se prenosio kroz vekove i koji je imao značajan uticaj na srpsku kulturu i politiku. On ističe da je Kosovo i Kosovsko predanje bilo u središtu srpske kulture i politike još od početka 20. veka, a posebno u periodu modernizma. Kovićeva analiza se ne zaustavlja na istorijskim činjenicama, već pruža uvid u emocionalni i mentalitetni aspekt Kosovskog zaveta, koji je ostao životan u savremenom dobu.
Ković takođe razmatra kako je Kosovski zavet uticao na srpsku kulturu, umetnost i književnost, ukazujući na dela kao što su pesme Milana Rakića i skulpture Ivana Meštrovića, koji su dali nove dimenzije i tumačenja Kosovskog predanja. On naglašava da je Vidovdanska ideja, koju su propagirali pisci i umetnici, izraz srpskog vitalizma i herojskog aktivizma. Ković smatra da je ova ideja bila odgovor na kolonijalne ambicije i ratne pretnje koje su dolazile od Austrougarske, i da je imala za cilj da srpskoj kulturi vrati polet i samopouzdanje. Danas je ideja Kosovskog amaneta ideja opstanka nas kao jedinstvenog naroda.
U svojim radovima, Ković takođe ističe značaj Srpske pravoslavne crkve u tumačenju Kosovskog zaveta, videći u njemu hrišćanski i biblijski smisao. On ukazuje na paralele između Kosovskog boja i biblijskih priča, posebno u kontekstu žrtve i opredeljenja za Nebesko carstvo. Ković smatra da je ovo predanje ostalo snažno i bogato kroz vekove, i da je imalo uticaj na srpski narod i njegovu kulturu. Srpska Pravoslavna Crkva je temelj i bedem nacionalnog identiteta, zato i jeste često na udaru sa raznih strana. Crkva je ona koja nas okuplja oko Hrista, a samo tako možemo opstati na ovoj istorijskoj i kulturnoj vetrometini
Kovićevi radovi pružaju uvid u složenost istorije i ideja koje su oblikovale srpski narod, posebno u kontekstu Kosova i Metohije. On smatra da je razumevanje ovih ideja ključno za savremeni srpski identitet i da je važno da se one nastave prenositi i tumačiti u savremenom kontekstu. Kovićeva dela su značajan doprinos razumevanju srpske istorije i kulture, i ona nude dubok uvid u značaj Kosovskog zaveta za srpski narod i njegovu budućnost.
Pogledajte našu emisiju sa profesorom Milošem Kovićem:
