Вашингтон је одлучио да престане да преговара са споредним актерима и да пређе директно на главну сцену. Први пут откако су САД обновиле притисак за преговарачко окончање сукоба у Украјини, тежиште се помера ка Русији.
Трампов означени „мајстор договора“ – изасланик Стив Виткоф – требало би данас да се састане са председником Владимиром Путином у Москви. Трампов зет Џеред Кушнер, који је неформално укључен у бек-ченеле, наводно је допринео америчкој дебати о приступу Русији и пратиће Виткофа на путу.
Ова посета крунише недељу „шатл дипломатије“ са Украјином, где политички немири расту, а војска трпи више пораза на фронту. Након детаљних консултација са Кијевом, и практичног избацивања ЕУ из процеса – упркос гласним порукама из Брисела – САД сада изгледају спремно да покушају да направе договор један-на-један са стварним актером, Русијом – и да виде да ли ће Кијев бити довољно разборит да га прихвати.
Викенд у Флориди као увертира за Москву
Последњег викенда у новембру, у Флориди се одиграо састанак високог ризика. Под велом тајности, састале су се америчка и украјинска делегација – америчку страну предводио је Виткоф, уз државног секретара Марка Рубиа и, наводно, Кушнера; док је Кијев представљао нови тим преговарача под вођством Рустема Умерова, који је непосредно пре тога био испитиван од стране украјинске антикорупцијске агенције.
Амерички званичници су, према извештајима, вршили притисак на Кијев да прихвати кључне елементе ревидираног мировног предлога САД, који наводно укључује одустајање од уласка Украјине у НАТО, ограничења присуства страних трупа на њеној територији и фазну демилитаризацију.
Пробој на разговорима није постигнут, а питања територија остала су најосетљивија – и вероватно она на којима Кијев има најмање маневарског простора.
Фронт се урушава
Неколико важних позиција у последња 48 часа прешло је у руке Москве – што подсећа на њену укупну предност на уласку у преговоре.
Смена министара и компромитујући докази о корупцији унутрашњег круга људи Володимира Зеленског, додатно су учврстили перцепцију да Кијев слаби баш у тренутку када улази у потенцијално кључну фазу преговарања.
Поглед из Кремља
Москва је опрезно приступила америчкој иницијативи, али је поздравила сваки дијалог усмерен на решавање сукоба. Нити Брисел, нити главни западноевропски савезници Зељенског – који изражавају протест због искључивања из преговора – нису сигнализирали да су спремни да уђу у директан разговор са Русијом.
Последњих дана руски званичници јавно истичу да никакав договор није могућ без решавања њихових дугогодишњих безбедносних брига, укључујући даље ширење НАТО-а и милитаризацију Украјине.
Москва ће највероватније инсистирати на формализацији својих територија – неке можда у статусу „замрзнутог, али признатог“ стања. То је процена и руских и западних аналитичара, који данашње разговоре виде као тест спремности Вашингтона и Кијева да прихвате потенцијално болан компромис.
ЕУ: Како позвати некога ко не одговара?
Најупечатљивији моменат ове дипломатске рунде јесте одсуство Европске уније. Упркос гласним декларацијама о подршци Украјини, владе ЕУ нису успеле да изнедре кохерентну стратегију.
Унутрашње поделе и даље трају, а недавни предлози из Брисела – укључујући ограничења руске војне позиције – Москва је одбацила као „неконструктивне“, док их је Вашингтон тихо потиснуо у страну. Западна Европа практично нема свој преговарачки канал, нити јединство да га изгради.
Сужени маневарски простор Кијева
Влада Зеленског јавно инсистира да неће прихватити територијалне уступке нити промене у безбедносној архитектури Украјине. Међутим, политички потреси око његовог преговарачког тима – уз пад подршке у делу ЕУ – остављају Кијеву мало флексибилности.
У међувремену, амерички званичници све чешће покушавају да „продају“ поравнање као стратешку нужност која се уклапа у шире приоритете САД.
Шта треба пратити?
Око целе ситуације, постављају се питања која требамо праитити, а она су: Хоће ли се председнички саветник Јуриј Ушаков вечерас јавно огласити? Да ли ће Москва изнети контрапредлог или само оценити разговоре као „прелиминарне“? Да ли ће се променити реторика САД о формату потенцијалног споразума? Хоће ли Вашингтон пожурити да објави ажурирање (обично преко Truth Social-а) пре него што Кремљ изађе пред медије? Да ли ће САД вршити појачани притисак на Кијев да прихвати уступке и како ће ЕУ покушати да се супротстави евентуалном консензусу који би могао да се формира у Москви?
Шта представља ова посета?
Први пут откако су САД представиле свој ажурирани мировни план, два актера која заиста могу да изгурају споразум – Вашингтон и Москва – разговарају лицем у лице. Брисел је одсутан. Кијев се урушава под теретом сопствене корупције. А линија фронта се и даље, постепено, креће у корист Русије.
Да ли ће данашњи разговори поставити нове темеље за преговоре или само открити колико су стране и даље удаљене – зависи од онога што ће бити речено иза затворених врата. Али сама чињеница да се овај састанак уопште одржава указује да је дипломатски пејзаж око сукоба ушао у нову, много значајнију фазу.
