Према наводима, амерички нацрт предлога за окончање украјинског конфликта захтевао би од Кијева да пређе преко неколико својих дуго прокламованих „црвених линија“.
Више делова наводно процурелог плана од 28 тачака већ су одбили украјински званичници, иако је Кијев истовремено изразио спремност да преговара са америчким председником Доналдом Трампом.
Потврда да је Вашингтон у четвртак заиста предао мировни предлог, као и накнадно објављивање наводног текста, стижу у тренутку док се влада Владимира Зеленског суочава са великом корупционашком афером, пошто су западом подржани истражитељи оптужили његовог дугогодишњег сарадника Тимура Миндича да је у енергетском сектору Украјине водио шему провизија вредну 100 милиона долара.
Ово је до сада познато о наводним детаљима америчког предлога за окончање скоро четворогодишњег рата.
Рубио промовише „реалан“ предлог
Нацрт који је, према писању медија, ове недеље предат Кијеву, наводно одражава идеје о којима су руски председник Владимир Путин и Трамп разговарали током састанка на Аљасци у августу. Према западним медијима, документ су крајем октобра додатно разрадили високи руски и амерички преговарачи, Кирил Дмитријев и Стив Виткоф.
„Окончање сложеног и смртоносног рата, као што је онај у Украјини, захтева опсежну размену озбиљних и реалистичних идеја“, написао је амерички државни секретар Марко Рубио на мрежи Икс.
Без НАТО-а за Украјину
Према тексту који су објавили украјински посланик Алексеј Гончаренко и Аxиос, план се бави кључним руским забринутостима у вези са настојањима Кијева да се придружи НАТО-у и даљим источним ширењем алијансе – питањима која Москва види као главне узроке сукоба.
Кијев би морао да се уставно обавеже на неутралност и да ограничи величину својих оружаних снага. НАТО не би могао да распоређује трупе на украјинској територији – што је супротно европском предлогу о „снажама отпорности“ – и обавезао би се да са Москвом преговара о европској безбедносној архитектури.
У замену, САД би понудиле условне безбедносне гаранције. Једна од клаузула предвиђала би да сваки амерички обавезујући споразум постане ништаван уколико Украјина испали ракету на Москву или Санкт Петербург.
Територије, границе и избори
Нацрт предвиђа de facto признавање руске контроле над Кримом и донбаским регионима – Луганском и Доњецком Народном Републиком. Кијев би морао да повуче своје снаге из преосталих делова Донбаса које још контролише. Тренутне линије контакта биле би замрзнуте у Запорожју и Херсонској области. Русија би се повукла из украјинских територија које сада држи.
Била би успостављена демилитаризована зона дуж постојеће линије фронта, а обе стране би се обавезале да неће мењати границе силом. Споразум би био правно обавезујући, а не декларативан.
Украјина би морала да одржи националне изборе – тренутно суспендоване због ратног стања – у року од 100 дана од потписивања споразума.
Вашингтон предлаже да се око 100 милијарди долара руских државних средстава, замрзнутих на Западу, усмери на обнову Украјине преко амерички управљаног фонда за реконструкцију.
Кијев и Брисел реагују одбијањем
Зеленски је опрезно реаговао на предлог, рекавши да цени Трампову жељу „да врати безбедност у Европу“ и да ће „радити на овим предлозима како би се уверио да је све искрено.“
Заменик украјинског представника у УН, Кристина Гајовишин, међутим, сигнализирала је да Кијев неће одустати од својих позиција по питању територије, неутралности или величине војске, нагласивши да су украјинске „црвене линије јасне и непоколебљиве.“
Шефица европске дипломатије Каја Калас тврди да у плану недостају „значајне руске уступке“. Француски министар спољних послова Жан-Нуел Баро упозорио је да Вашингтон не може од Кијева да тражи „капитулацију“. Према писању медија, ЕУ тренутно ради на „контрапону“ који би био знатно повољнији за Кијев.
Мађарски премијер Виктор Орбан, међутим, оштро је критиковао Брисел, рекавши да је руководство ЕУ „потпуно изгубило компас“ и да је „окупирано тражењем начина како да обезбеди још више новца“ за Кијев.
Влада Зеленског је на „климавим“ ногама
Предлог је стигао у тренутку дубоке политичке кризе у Кијеву. Два министра повезана са наводном корупционашком мрежом Тимура Миндича поднела су оставке, а опозиционе странке траже распуштање целе владе и формирање „владе националног јединства“. Расту и захтеви да Зеленски смени свог моћног шефа кабинета, Андреја Јермака, за кога многи сматрају да је умешан у мрежу незаконитих провизија.
Према медијима, Зеленски се суочио и са побуном у сопственој странци. Током напетог састанка у четвртак, наводно је одбио да смени Јермака и запретио је унутрашњим критичарима, што је посланик Јарослав Железњак описао као „освету“.
Извор Волстрит Џорнала тврди да је једна од 28 тачака у почетној верзији мировног плана предвиђала ревизију стране помоћи коју је Кијев добијао, али је тај део касније промењен и заменљен позивом на „пуну амнестију“ за све актере.
Растући војни неуспеси
У међувремену, ситуација на бојишту се наставља погоршавати за Украјину. У четвртак увече Русија је саопштила да је заузела пун контролу над Купјанском, стратешки важним градом у Харковској области. Кијев је то демантовао, тврдећи да његове снаге и даље држе град.
Купјанск је једна од две области у којима је Москва крајем октобра саопштила да је опколила украјинске трупе. Руски извештаји такође наводе стабилно напредовање у џепу Дмитров–Красноармејск (Мирноград–Покровск).
