Svet u 2024. godini bio je svedok ratova i vremenskih ekstrema, Amerikanci su izabrali Donalda Trampa, Sirijci srušili Bašara al-Asada, a ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku ne naziru se kraj. Najveća globalna pop zvezda Tejlor Svift popela se na ‘krov sveta’ turnejom bez premca, piše HINA.
Američki izbori bili su najisčekivaniji događaj godine. Svet se pripremao za suočavanje Džoa Bajdena i njegovog prethodnika Trampa, ali je Bajden, suočen s vidljivim uticajem svojih godina i pritiscima demokrata da se povuče nakon lošeg nastupa u debati, sa zvukom sirene odustao i otvorio prostor potpredsednici Kamali Haris.
Rat Izraela u Gazi nije zaustavljen, eskalirao je sukob Izraela s Hezbolahom, okončana je vladavina sirijskog predsednika Bašara al-Asada, a Kijev je celu godinu molio saveznike za veću podršku u borbi protiv ruskih snaga.
Pale su vlade u Parizu i Berlinu, u londonski Dauning strit na broju 10 uselio se novi premijer, a čelna mesta u EU zaposeli su neki stari, ali i neki novi ljudi. Nikoga nije iznenadilo da su merenja potvrdila utisak – ova godina bila je najtoplija u modernoj istoriji.
Trampov povratak u Belu kuću
Iako su ankete predviđale najneizvesnije izbore u američkoj istoriji, Tramp je 5. novembra uverljivo pobedio Haris. Na tom putu preživeo je dva pokušaja atentata, jedan na skupu u Pensilvaniji u julu kada mu je metak okrznuo desno uho, a drugi na Floridi blizu njegovog golf terena.
Osvojio je 312 elektorskih glasova od potrebnih 270, a u tome mu je pomogla pobeda u svih sedam ključnih “svingujćih” država – Arizoni, Džordžiji, Mičigenu, Nevadi, Severnoj Karolini, Pensilvaniji i Viskonsinu. Trampu je povratak u Ovalni kabinet osigurao da se krivični postupci protiv njega odlože barem do kraja mandata.
Bajden je primio svog naslednika u Beloj kući i obećao miran prenos vlasti. Doći će Trampu na inauguraciju 20. januara i nastaviti tradiciju koju Tramp nije ispoštovao 2021.
Tramp, drugi put američki predsednik i drugi put osoba godine prema izboru časopisa Time, biće najstariji predsednik u istoriji Sjedinjenih Američkih Država kada preuzme dužnost. Provedbu njegovih ideja i politika olakšaće činjenica da su republikanci na parlamentarnim izborima osvojili većinu u Predstavničkom domu i Senatu.
Tramp, u čijoj će administraciji važnu ulogu imati Ilon Mask, već je najavio nove carine Kini, Kanadi i Meksiku i deportaciju svih ilegalnih migranata.
Asadov pad
Sirijski predsednik Bašar al-Asad je svrgnut s vlasti. Njegovi saveznici Rusija, Iran i libanonski Hezbolah bili su opterećeni vlastitim sukobima, što je pobunjenički savez predvođen islamističkim pokretom Hajatom Tahrir al-Šamom (HTS), bivšom podružnicom al Kaide, iskoristio i pokrenuo iznenadnu, ali uspešnu ofanzivu krajem novembra.
Asada će se pamtiti kao autokratu koji je 2011. nasilno ugušio proteste protiv svog režima i tako pokrenuo građanski rat. U ratu je ubijeno više od pola miliona ljudi, a šest miliona postalo je izbeglicama. Asadu i njegovoj porodici odobren je azil u Moskvi, a Muhamed al-Bašir biće premijer prelazne sirijske vlade do 1. marta 2025.
Al-Bašir je pozvao Sirijce da se vrate u svoju domovinu. „Pozivam sve Sirijce u inostranstvu: Sirija je sada slobodna zemlja koja je vratila svoj ponos i dostojanstvo. Vratite se!“, rekao je Bašir u intervjuu za italijanski list Corriere della Sera.
Turska, koja je primila oko tri miliona sirijskih migranata i izbeglica, najavila je da će omogućiti siguran i dobrovoljan povratak Sirijaca njihovim domovima. Evropske zemlje, uključujući Hrvatsku, ubrzo su počele stopirati zahteve za azil Siricima.
Iran, SAD, Francuska i Nemačka među prvima su počele tražiti puteve komunikacije s novim sirijskim liderstvom, dok Izrael uništava sirijska skladišta oružja.
Bliski istok gori
Izraelska osvetnička vojna kampanja u Gazi ubila je više od 44.000 ljudi, od kojih su većina civili, prema podacima ministarstva zdravstva u Pojasu Gaze pod upravom Hamasa, koje Ujedinjene nacije smatraju pouzdanima.
Više desetina talaca, od oko 250 zarobljenih u brutalnom Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra 2023. godine, koji je bio okidač za rat, još uvek se nalazi u zarobljeništvu u Gazi.
Uprkos pritiscima i pozivima međunarodne zajednice da se okonča rat u Gazi i proistekloj humanitarnoj krizi, izraelski premijer Benjamin Netanijahu ne posustaje s napadima, a naloge Međunarodnog krivičnog suda (ICC) za njegovo hapšenje i hapšenje bivšeg ministra odbrane Joava Galanta smatra “antisemitskim” i poručuje da će rat trajati sve dok Hamas ne bude iskorenjen i prestane biti pretnja Izraelu.
U septembru je eskalirao sukob Izraela s libanonskim Hezbolahom, saveznikom Hamasa koji je rekao da deluje iz solidarnosti s Palestincima u Gazi.
Pejdžeri i voki-tokiji pripadnika Hezbolaha eksplodirali su u Libanu u razmaku od 24 sata u septembru i pri tome ubili najmanje 37 osoba, a ranili više od 3000. Izrael je to nazvao “početkom nove faze u ratu”. Hezbolah je u istom mesecu ostao bez svog višegodišnjeg lidera Hasana Nasralaha, ubijenog u izraelskom vazdušnom napadu na Bejrut.
Hezbolahov saveznik Iran lansirao je projektile na Izrael u oktobru u odmazdi za kopneni napad izraelskih snaga na južni Liban. Izrael se osvetio napadom na vojne ciljeve u i oko Teherana.
Primirje Izraela i Hezbolaha, uz posredovanje SAD-a, stupilo je na snagu krajem novembra, ali je krhko i obe strane se međusobno optužuju za njegovo kršenje.
Trampov plan za Ukrajinu?
Hoće li ruski rat u Ukrajini ući i u četvrtu godinu? Ako se pita Trampa, neće. Kako god bilo, očekuje se promena američke politike prema ratu u Ukrajini pa Bajdenova administracija nastoji osnažiti Kijev u samom finišu mandata.
Vašington je dozvolio Kijevu korišćenje američkog daljekometnog oružja protiv ciljeva na ruskom teritoriju, a taj potez su sledile Velika Britanija i Francuska. SAD Ukrajini šalju paket oružja vredan 725 miliona dolara, a ministarstvo finansija prebacilo je 20 milijardi dolara posebnom fondu Svetske banke za podršku Ukrajini u sklopu zajma grupe G7.
Uprkos iznenađujućoj ofanzivi na rusku regiju Kursk u avgustu, u jednom od najvećih napada na rusko tlo, Ukrajina nije uspela sprečiti napredovanje ruskih snaga na svom teritoriju.
“Plan pobede” ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je predstavljao na turneji po savezničkim zemljama, brzo je pao u drugi plan i sada su sve oči uperene u Trampa i njegov plan za kraj rata u Ukrajini.
Kijev i Moskva sve više pokazuju spremnost za pregovore, ali Ukrajina je više puta pozivala saveznike da je ojačaju pre početka razgovora. Zelenski se kratko susreo s Trampom u Parizu u novembru i tražio bezbednosna garancije za Ukrajinu u slučaju bilo kakvog dogovora s Rusijom.
Godina izbora i promena
Ruski predsednik Vladimir Putin osigurao je peti šestogodišnji mandat u martu s rekordnih 88 posto podrške, iako će rijetki izvan Rusije pomisliti da su izbori bili slobodni i pošteni.
Švedska je 7. marta službeno ušla u NATO kao 32. članica saveza, čime je odbacila svoju dvjestogodišnju politiku neutralnosti.
U junu su održani izbori za Evropski parlament, koji su zajedno s izborima u nekim državama članicama doneli pomak udesno u ravnoteži moći.
Na izborima za EP stranke desnog centra okupljene u Evropskoj narodnoj stranci (EPP) dodatno su učvrstile svoj vodeći položaj, stranke levog centra (socijalisti i demokrate) uspele su očuvati raniji broj zastupnika, dok su liberali (Renew) i Zeleni veliki gubitnici. Liberale su sa trećeg na peto mesto po snazi istisnule stranke krajnje desnice (Domoljubi za Evropu) te Evropski konzervativci i demokrate (ECR).
Ursula fon der Lajen biće još pet godina na čelu Evropske komisije, a Portugalac Antonio Kosta novi je predsednik Evropskog veća. Bivši holandski premijer Mark Rute, pak, preuzeo je dužnost glavnog sekretara NATO-a.
Keir Starmer postao je premijer Velike Britanije, njegova Laburistička stranka uverljivo je pobedila na parlamentarnim izborima u julu, okončajući 14 godina vladavine konzervativaca.
Pad Vlada
U novembru se raspala semaforska koalicija u Nemačkoj, a u decembru je izgrasano nepoverenje manjinskoj vladi kancelara Olafa Šolca pa će Nemci naredne godine na izbore.
Nedugo pre toga pala je još jedna evropska vlada – francuska vlada Mišela Barnija formirana nakon prijevremenih izbora u Francuskoj u junu. Krajnja desnica i levica udružile su se u decembru i izglasale nepoverenje Barnijeru, premijeru s najkraćim mandatom u modernoj francuskoj istoriji.
U Rumuniji je, pak, ustavni sud zbog ruskog umicanja poništio prvi krug predsedničkih izbora, na kojima je na opšte iznenađenje pobedio proruski desničar Kalin Georgeasku.
U Gruziji se nedeljama protestuje nakon što je vladajuća proruska stranka Gruzijski san zaustavila proces te zemlje prema članstvu u Evropskoj uniji.
